Japanski borac Tosa

Izvor: Wikipedia
Tosa Inu
Izgled glave rase Tosa Inu
Tosa na skučenom prostoru
Slika Šampiona Srbije i Crne Gore Boss-a (2005)



Japanski pas borac Tosa, poznatiji kao Tosa-Inu (jap. 土佐闘犬) predstavlja Japansku rasu pasa. Prema FCI klasifikaciji svrstan je u drugu FCI grupu među molose.[1]

Izgled[uredi - уреди]

Japanski pas borac je velika i snažna pasmina. On mora da i izgledom zadrži veliku okretnost i pored svoje težine. Ima veliku glavu koja je delimično klinastog oblika. Takođe karakteristični su i nabori na čelu, opuštene uši koje vise pored obraza. Telo mu je dugačko i veoma mišićavo. Krzno je masivno i otporno. Rep mu je dugačak, a dlaka je kratka.[2] Težina mužjaka se kreće od minimum 38 kg, pa do iznad 90 kg. Ženke su osetno lakše i retko dostižu težinu iznad 80 kg. Gornja granica visine za mužjake i ženke nije utvrđena. Koa i težina, tako i visina ovih pasa u praksi veoma varira. Boja: žuta, žuto-crvena, boja kajsije, nijanse bordo - braon, a dopuštena je i crna i tigrasta.

Narav[uredi - уреди]

Japanski borac spada među staložene i veoma hrabre pse. Poseduje izuzetnu izdržljivost na bol i fizički napor. On razvija i poseduje samostalnu autonomnu ličnost. Vlasnik mora biti nepopustljiv, a osobama koje su plašljive se ova pasmina ne preporučuje. Dobar je za dresuru, ali samo ako je vlasnik odlučan, a ukoliko je socijalizovan može biti u društvu i sa drugim psima i životinjama. Iako je krupan može da živi u kući ili stanu ali mu je neophodna svakodnevna aktivna vežba. I pored težine, može pravilnim treningom postići veliku brzinu i okretnost. Izuzetna izdržljivost kod ove rase, kada je kombinovana dobrom dresurom, može od njega stvoriti službenog psa upotrebivog za poslove zaštite lica i objekata. [3]

Zdravlje[uredi - уреди]

Japanski pas borac živi u proseku od deset do dvanaest godina. Ovo je po pravilu vitalan i zdrav pas. Kod njega se, međutim, povremeno javljaju problemi sa očima, nadimanjem i zglobovima.

Nega[uredi - уреди]

S obzirom da ima kratku dlaku nije mu potrebna veća nega dlake. Dovoljno ga je povremeno očešljati. Nekoliko puta godišnje se malo linja. Krzno mu je snažno i skoro neosetljivo na spoljne povrede. Kada je moguće treba mu pružati porodičnu ljubav, mada je prilagodljiv i na uslove bez ljudskog prisustva, posebno ako je njegova namena da vrši funkciju čuvara.

Istorija[uredi - уреди]

Ova rasa je nastala u devetnaestom veku ukrštanjem japanske pasmine Šikoku sa psima iz Evrope. Između ostalog korišćeni su buldozi, engleski mastifi, nemački poenteri, nemačke doge i bulterijeri. Prema nekim izvorima za stvaranje ove pasmine korišćeni su i bernardinci kao i drugi evropski psi pogodni za borbu pasa. Japanski pas borac je, kao što mu i ime govori, stvoren isključivo za borbe pasa. Zbog svoje neustrašivosti, to je i do danas ostala u nekim zemljama njegova osnovna namena. Tamo gde su borbe pasa legalne ova rasa je veoma popularna. I pored svoje hrabrosti i potencijala da postane agresivan prema drugim životinjama, ova rasa je sa plemenitim karakterom i razvija poseban dobroćudan odnos prema svom vlasniku i ukućanima. [4]

Reference[uredi - уреди]

  1. Druga FCI grupa.
  2. Podaci o japanskom borcu na sajtu Gretabreeds.com.
  3. U pojedinim zemljama su vršena ozbiljna istraživanja upotrebe ove rase u vojne i službene svrhe.
  4. Tosa je rasa za koju se pokazalo da poseduje visoku emocionalnu inteligenciju.

Vanjske veze[uredi - уреди]