Tosa (pas)
Tosa (takođe tosa inu ili japanski mastif, jap. 土佐闘犬), japanska rasa pasa. Prema FCI klasifikaciji svrstan je u drugu FCI grupu među molose.[1]
Izgled[uredi | uredi kod]
Japanski pas borac je velika i snažna pasmina. On mora da i izgledom zadrži veliku okretnost i pored svoje težine. Ima veliku glavu koja je delimično klinastog oblika. Takođe karakteristični su i nabori na čelu, opuštene uši koje vise pored obraza. Telo mu je dugačko i veoma mišićavo. Krzno je masivno i otporno. Rep mu je dugačak, a dlaka je kratka.[2] Težina mužjaka se kreće od minimum 38 kg, pa do iznad 90 kg. Ženke su osetno lakše i retko dostižu težinu iznad 80 kg. Gornja granica visine za mužjake i ženke nije utvrđena. Koa i težina, tako i visina ovih pasa u praksi veoma varira. Boja: žuta, žuto-crvena, boja kajsije, nijanse bordo - braon, a dopuštena je i crna i tigrasta.
Narav[uredi | uredi kod]
Japanski borac spada među staložene i veoma hrabre pse. Poseduje izuzetnu izdržljivost na bol i fizički napor. On razvija i poseduje samostalnu autonomnu ličnost. Vlasnik mora biti nepopustljiv, a osobama koje su plašljive se ova pasmina ne preporučuje. Dobar je za dresuru, ali samo ako je vlasnik odlučan, a ukoliko je socijalizovan može biti u društvu i sa drugim psima i životinjama. Iako je krupan može da živi u kući ili stanu ali mu je neophodna svakodnevna aktivna vežba. I pored težine, može pravilnim treningom postići veliku brzinu i okretnost. Izuzetna izdržljivost kod ove rase, kada je kombinovana dobrom dresurom, može od njega stvoriti službenog psa upotrebivog za poslove zaštite lica i objekata.[3]
Zdravlje[uredi | uredi kod]
Japanski pas borac živi u proseku od deset do dvanaest godina. Ovo je po pravilu vitalan i zdrav pas. Kod njega se, međutim, povremeno javljaju problemi sa očima, nadimanjem i zglobovima.
Nega[uredi | uredi kod]
S obzirom da ima kratku dlaku nije mu potrebna veća nega dlake. Dovoljno ga je povremeno očešljati. Nekoliko puta godišnje se malo linja. Krzno mu je snažno i skoro neosetljivo na spoljne povrede. Kada je moguće treba mu pružati porodičnu ljubav, mada je prilagodljiv i na uslove bez ljudskog prisustva, posebno ako je njegova namena da vrši funkciju čuvara.
Istorija[uredi | uredi kod]
Ova rasa je nastala u devetnaestom veku ukrštanjem japanske pasmine Šikoku sa psima iz Evrope. Između ostalog korišćeni su buldozi, engleski mastifi, nemački poenteri, nemačke doge i bulterijeri. Prema nekim izvorima za stvaranje ove pasmine korišćeni su i bernardinci kao i drugi evropski psi pogodni za borbu pasa. Japanski pas borac je, kao što mu i ime govori, stvoren isključivo za borbe pasa. Zbog svoje neustrašivosti, to je i do danas ostala u nekim zemljama njegova osnovna namena. Tamo gde su borbe pasa legalne ova rasa je veoma popularna. I pored svoje hrabrosti i potencijala da postane agresivan prema drugim životinjama, ova rasa je sa plemenitim karakterom i razvija poseban dobroćudan odnos prema svom vlasniku i ukućanima.[4]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Druga FCI grupa Arhivirano 2012-10-21 na Wayback Machine-u.
- ↑ Podaci o japanskom borcu na sajtu Gretabreeds.com Arhivirano 2012-10-30 na Wayback Machine-u.
- ↑ U pojedinim zemljama su vršena ozbiljna istraživanja upotrebe ove rase u vojne i službene svrhe.
- ↑ Tosa je rasa za koju se pokazalo da poseduje visoku emocionalnu inteligenciju.
Vanjske veze[uredi | uredi kod]
- Ostuni, Steve (2003). Japanese Tosa. Allenhurst, New Jersey, Allenhurst: Kennel Club Books. ISBN 978-1-59378-336-5.
- Shakuhachi Imperial Tosa-inu Arhivirano 2011-10-14 na Wayback Machine-u
- Tosa Inu Information Pages
- Wielie Walie Tosa Inu Arhivirano 2005-11-11 na Portuguese Web Archive-u
- Molosserworld's Tosa Inu Page Arhivirano 2009-02-23 na Wayback Machine-u
- More Japanese dog breeds Arhivirano 2020-12-01 na Wayback Machine-u
- Greatbreed.com Arhivirano 2012-10-30 na Wayback Machine-u