Izveštaj međunarodne komisije o Balkanskim ratovima

Izvor: Wikipedia
Izveštaj međunarodne komisije objavljen 1914. u Vašingtonu.

Izveštaj međunarodne komisije za ispitivanje uzroka i načina vođenja Balkanskih ratova (en. Report of the International Commission to Inquire into the Causes and Conduct of the Balkan Wars) je ekspertski izveštaj o uzrocima Balkanskih ratova i ratnim zločinima počinjenim tokom njihovog trajanja. Objavljen je od strane Fonda Karnegi u Vašingtonu 1914. godine.

Članovi međunarodne komisije su zaključili da su balkanski ratovi bili inspirisani "megalomanskim" idejama Velike Grčke, Velike Bugarske, Velike Srbije i sl.[1] Izveštaj govori o brojnim kršenjima međunarodnih konvencija i zločinima koje su tokom rata činile vojske svih država učesnica, a praksu etničkog čišćenja opisuje kao "normalnu i tradicionalnu pojavu u svim balkanskim ratovima i ustancima":

Spaljivanje sela i egzodus poraženog stanovništva je normalna i tradicionalna

pojava u svim balkanskim ratovima i ustancima. To je običaj kod svih ovih naroda. Ono što su sami propatili oni za uzvrat nanose drugima. To su mogle da spreče samo izričite naredbe iz Atine, Beograda i Sofije i to samo ako bi crkve i pobunjeničke organizacije podržale odlučnost njihovih vlada.[2]

Izveštaj Međunarodne komisije

Zastrašujući podaci koje je komisija prikupila objavljeni su 1914. godine, ali su ubrzo zasenjeni izbijanjem Prvog svetskog rata.[3]

Osnivanje i rad komisije[uredi - уреди]

Međunarodna komisija razgovara sa izbeglicama

Nakon brojnih i učestalih pisanja evropske i američke štampe o ratnim zločinima na Balkanu, Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir je 1913. godine ustanovila međunarodnu komisiju, koja je sredinom iste godine poslata na Balkan.[4] Ovu međunarodnu komisiju su činili univerzitetski profesori i drugi ugledni pojedinci iz Francuske, Velike Britanije, SAD, Nemačke, Austrije i Rusije. U redovima komisije su se nalazila čak tri dobitnika Nobelove nagrade.[5]

Komisija je putovala Balkanom od početka avgusta do kraja septembra i na terenu je prikupljala građu, beležila razgovore sa izbeglima i prognanima, fotografisala spaljena naselja, arhivirala originalna dokumenta (pisma, objave, naredbe, letke, saopštenja) i slično.

Po povratku u Pariz sav materijal je bio obrađen i objavljen u formi iscrpnog izveštaja.

Izveštaj o srpskom ratištu[uredi - уреди]

Od samog ulaska u Srbiju, komisija se susrela sa nizom problema i odbojnim stavom srpskih zvaničnika, iako je njen dolazak bio najavljen preko srpske ambasade u Parizu.[6] Nalazi međunarodne komisije su potvrdili da je bilo teških ratnih zločina. Ustanovljeno je da oružje nije upotrebljeno samo protiv neprijateljske vojske, već je korišteno za pokolj stanovništva u Makedoniji i Albaniji, starijih ljudi, seljaka, zemljoradnika, žene i dece.[7] Srpske vlasti su krajem avgusta 1913. godine onemogućile ulazak Komisije u albanske oblasti pod kontrolom srpske vojske, a uporedo sa tim srpska štampa je napala dolazak međunarodne komisije kao ograničavanje suvereniteta i mešanje u unutrašnje stvari države.[8] Sumirajući prikupljene izveštaje o situaciji u oblastima naseljenim Albancima, članovi komisije zaključuju:

Kuće i čitava sela su pretvorena u pepeo, nenaoružano i nedužno stanovništvo je masovno masakrirano, neverovatni akti nasilja, pljačke i surovosti svake vrste — to su sredstva koja je primenjivala i još uvek primenjuje srpsko-crnogorska vojska, u cilju potpunog preinačenja etničkog karaktera oblasti naseljenih isključivo Albancima.[9]

Izveštaj Međunarodne komisije

Izveštaj međunarodne komisije takođe govori o pretenzijama srpskih nacionalista na Makedoniju, koju su smatrali delom "Velike Srbije" kakva je bila u vreme Dušana Silnog.[10] Prema Izveštaju, u Makedoniji su Srbe u početku dočekali kao oslobodioce, ali se odnos ubrzo promenio[11]. Srbi su odmah pristupili zatvaranju škola i njihovom pretvaranju u kasarne. Učiteljima je rečeno da ostaju bez posla ukoliko odbiju da uče na srpskom. Oni koji su se izjašnjavali kao Bugari bili su maltretirani, deportovani u Bugarsku ili zatvarani.[12]

Izveštaj o crnogorskom ratištu[uredi - уреди]

Za Crnogorce se kaže da su zbog svog stava pretrpeli značajne gubitke u srazmeri sa brojem vojnika. Naime, ponos im nije dozvoljavao da zauzmu sklonište, već su se uspravljeni izlagali neprijateljskoj vatri, boreći se kao u prošlim vremenima kada oružje nije imalo toliki domet niti je bilo toliko ubojito.[13]

Izveštaj o bugarskom ratištu[uredi - уреди]

Mapa komisije o teritorijalnim izmenama u balkanskim ratovima.

Izveštaj o grčkom ratištu[uredi - уреди]

Grčka je primenjivala analogan sistem asimilacije bugarskog stanovništva južne Makedonije i istrebljenja muslimanske populacije, kao što je Srbija primenjivala na severu.[14] Komisija procenjuje da je u bitoljskom vilajetu, koji su podelile Srbija i Grčka, spaljeno 80% muslimanskih sela.[15] Grci su u Makedoniji takođe zatvarali škole i otpuštali učitelje koji su odbijali da uče na grčkom jeziku.[12]

Kritike[uredi - уреди]

Sa srpske i grčke strane su se mogle čuti kritike da je ruski član komisije bio "bugarofil".[16]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Izveštaj Međunarodne komisije (str. 16)
  2. Izveštaj, str. 73, prevod naveden prema: Istorijska čitanka: Balkanski ratovi, Beograd, 2005
  3. Other Balkan Wars: A 1913 Carnegie Endowment Inquiry in Retrospect
  4. Dubravka Stojanović, U spirali zločina: balkanski ratovi
  5. Miranda Vickers, The Albanians: a modern history (str 72)
  6. Izveštaj Međunarodne komisije (str. 9, 10)
  7. Izveštaj Međunarodne komisije (str. 244)
  8. Izveštaj Međunarodne komisije (str. 233)
  9. Izveštaj Međunarodne komisije (str. 151)
  10. Izveštaj Međunarodne komisije (str. 25, 26)
  11. Izveštaj Međunarodne komisije (str. 50)
  12. 12.0 12.1 Izveštaj Međunarodne komisije (str. 52)
  13. Izveštaj Međunarodne komisije (str. 243, 244)
  14. Izveštaj Međunarodne komisije (str. 186)
  15. Izveštaj Međunarodne komisije (str. 72)
  16. Iakovos D. Michailidis, The Carnegie Commission in Macedonia, Summer 1913

Eksterni linkovi[uredi - уреди]


Heraldic hourglass .svg Nedovršeni članak Izveštaj međunarodne komisije o Balkanskim ratovima koji govori o historiji je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.