IEEE

Izvor: Wikipedia
Institute of Electrical and Electronics Engineers
Logo kompanije
Vrsta kompanije: privatna profesionalna organizacija
Osnovana: 1. januar 1963.
Sedište: Njujork
Predsednik: Moshe Kam
Industrija: Elektrotehnika, elektronika, komunikacije i računarsko inžinjerstvo
Zarada: 330 miliona dolara
Članovi: 400.000+
Sajt: [1]

Institut inženjera elektrotehnike i elektronike (eng. Institute of Electrical and Electronics Engineers) je neprofitno udruženje posvećeno tehnološkom razvoju kao i unapređivanju tehnoloških inovacija vezanih za elektronske uređaje. Broj članova prelazi 400.000 u oko 175 zemalja. Sedište organizacije nalazi se u Njujorku, Sjedinjenim Američkim Državama

Istorija[uredi - уреди]

Udruženje je osnovano 1. januara 1963. godine u Njujorku spajanjem Instituta za radio inžinjerstvo (IRE) i Američkog instituta za električno inžinjerstvo (AIEE). Do pre spajanja, interesi AIEE bili su u komunikaciji žičanim uređajima (telegraf, telefon) i elektroenergetski sistemi, dok se IRE bavilo radio-tehnikom tj. bežičnim komunikacijama. Posle Drugog svetskog rata konkurencija među kompanijama je vidno narasla, tako da su njihova rukovodsta odlučila da se spoje 1963.

Značajni predsednici IEEE i osnivačkih udruženja:

  • Elihu Thomson (AIEE, 1889-1890)
  • Aleksandar Grejam Bel (AIEE, 1891-1892)
  • Charles Proteus Steinmetz (AIEE, 1901-1902)
  • Mihajlo Pupin (AIEE, 1925-1926)
  • Lee De Forest (IRE, 1930)
  • Frederick E. Terman (IRE, 1941)
  • William R. Hewlett (IRE, 1954)
  • Ernst Weber (IRE, 1959; IEEE, 1963)
  • Ivan Getting (IEEE, 1978)

Pregled[uredi - уреди]

Sastav IEEE formuliše ciljeve organizacije kao "naučne i obrazovne, usmeravajući ka napredku u oblastima i teorije i prakse u elektrotehnici, elektronici, komunikacijama i kompjuterskim tehnologijama, kao i u nauci i tehnologiji srodne industrije i srodnih disciplina“. IEEE je lider u razvoju industrijskih standarda (zaslužan za preko 900 postojećih industrijskih standarda) u širokom spektru disciplina, uključujući električnu energiju, medicinske tehnologije, zdravstvo, informacione tehnologije, telekomunikacije, potrošačku elektroniku, transport, i nanotehnologije. Sponzorom je na više od 300 konferencija tehnike svake godine. IEEE ima dvojnu strukturu – regionalnu i tehničku, sa organizacionim jedinicama na osnovu geografske lokacije (na primer, IEEE Philadelphia Section, IEEE South Africa Section) i tehničkog fokusa (IEEE Computer Society). IEEE se sastoji od 38 udruženja sa više od 300 lokalnih organizacija koje se redovno sastaju. IEEE Standards Association (IEEE-SA) je odgovoran za standardizacione aktivnosti IEEE.

Proces standardizacije obavlja se u 7 koraka (do uspešnog završetka obično je potrebno 18 meseci):

  • obezbeđivanje sponzora
  • zahtev za ovlašćenje projekta
  • sastavljanje radne grupe
  • predlog standarda
  • glasanje
  • procena komisije
  • konačni izbor

Standardi i proces razvoja IEEE standarda[uredi - уреди]

IEEE je vodeća standardizaciono–razvojna organizacija. Vrši razvoj i održavanje standarda i to preko IEEE Standards Association (IEEE-SA). Do 2005. godine, IEEE je objavio 900 postojećih standarda, sa još 500 u razvoju. Jedna od najvažnih grupa standarda je IEEE 802 LAN/WAN koja obuhvata IEEE 802.3 eternet i IEEE 802.11 standarde za bežične mreže (WiFi).

Pomenutih 7 koraka standardizacije:

  1. Obezbeđivanje sponzora: Organizacija, odobrena od strane IEEE odgovorna je za koordinaciju i nadgledanje razvoja standarda od početka do kraja. Stručna društva unutar IEEE služe kao prirodan sponzor za mnoge standarde.
  2. Zahtev za ovlašćenje projekta: Za dobijanje ovlašćenja za standard, potrebno je tražiti od IEEE-SA Standards Board. Komisija za nove standarde (New Standards Committee - NesCom) iz IEEE-SA Standard Board proceni zahtev za odobrenje projekta (eng. proces authorisation request - PAR).
  3. Sastavljanje radne grupe: Nakon odobravanja zahteva, formira se radna grupa za razvoj standarda. IEEE-SA nadgleda da svi sastanci radne grupe budu javni i da svaki član radne grupe ima pravo na učešće i doprinos projektu.
  4. Predlog standarda: Radna grupa priprema nacrt predloženog standarda.
  5. Glasanje: Po završetku nacrta, podnosi se na odobrenje tajnim glasanjem. Potrebno je ¾ glasova tj 75% kako za usvajanje nacrta, inače se prelazi nazad na prethodni korak.
  6. Procena komisije: Ako je projekat izglasan sa 75%, šalje se instituciji IEEE-SA Standards Board Review Committee (RevCom) koji odobrava predlog projekta.
  7. Konačni izbor: Projekat se konačno šalje standardizacionom odboru koji u većini slučajeva odobrava.

Značajni standardi[uredi - уреди]