Kronologija Prvog svetskog rata

Sadržaj/Садржај

1 1914.
2 1915.
3 1916.
4 1917.
5 1918.
6 1919.
7 1920.
8 1921.
9 1922.
10 1923.
11 1924.

1914. [uredi - уреди]

28.6. - Sarajevski atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda, verovatnog naslednika Austro-ugarskog prestola, koji je ubijen zajedno sa svojom ženom, nadvojvodkinjom Sofijom.
23.7. - Austro-Ugarska šalje ultimatum Srbiji. Srbija, računajući na pomoć Rusije, odbija neke tačke ultimatuma i objavljuje mobilizaciju.
28.7. - Austro-Ugarska objavljuje rat Srbiji. Rusija objavljuje mobilizaciju. Veliki rat počinje.
31.7. - Nemačka traži da Rusija prekine mobilizaciju. Rusija odgovara da je mobilizacija usmerena samo protiv Austro-Ugarske.
1.8. - Nemačka objavljuje rat Rusiji i započinje mobilizaciju; Italija proglašava svoju neutralnost; Nemačka i Otomansko carstvo potpisuju tajni sporazum o savezništvu.
2.8. - Nemačka napada Luksemburg.
3.8. - Nemačka objavljuje rat Francuskoj i napada Belgiju da bi došla sa boka francuskoj vojsci. Velika Britanija protestvuje zbog kršenja neutralnosti Belgije, koja je garantovana sporazumom.
4.8. - Velika Britanija objavljuje rat Nemačkoj.
5.8. - Crna Gora objavljuje rat Austro-Ugarskoj; Otomansko carstvo zatvara Dardanele.
5.8. - 16.8. - Nemačka opseda i zauzima tvrđavu Lijež u Belgiji.
6.8. - Austro-Ugarska objavljuje rat Rusiji. Srbija objavljuje rat Nemačkoj.
7.8. - Britanske ekspedicione snage stižu u Francusku.
9.8. - Crna Gora objavljuje rat Nemačkoj.
11.8. - Francuska objavljuje rat Austro-Ugarskoj.
14.8. - 24.8. - Granične bitke. Nemačka pobeđuje britanske ekspedicione snage i Petu francusku armiju.
16.8. - 19.8. - Srbija pobeđuje Austro-Ugarsku u bici na Ceru.
17.8. - Ruska vojska ulazi u Istočnu Prusku. Bitka kod Staluponena.
17.8. - 2.9. - Bitka kod Tanenberga: ruska vojska je teško poražena od strane Nemačke.
20.8. - Nemačka zauzima Brisel.
22.8. - Austro-Ugarska objavljuje rat Belgiji.
23.8. - Japan objavljuje rat Nemačkoj.
23.8. - 25.8. - Bitka kod Krasnika. Austro-ugarska Prva armija pobedila rusku Četvrtu armiju.
24.8. - 7.9. - Nemci opsedaju i zauzimaju tvrđavu Mauberž.
25.8. - Japan objavljuje rat Austro-Ugarskoj.
26.8. - Britanske i francuske snage napadaju Togolend, nemački protektorat u zapadnoj Africi.
26.8. - 27.8. - Bitka kod Le Kateua. Saveznici se povlače.
26.8. - 11.9. - Bitka kod Lemberga. Rusi zauzimaju Lavov.
27.8. - 7.11. - Bitka kod Cingtaa. Britanske i japanske snage zauzimaju nemačku luku Cingtao u Kini.
28.8. - Britanska mornarica dobija Prvu bitku u Heligolandskom zalivu, Severno more.
29.8. - 30.8. - Bitka kod Sent Kventina, uredno povlačenje Saveznika.
30.8. - Novi Zeland okupirao Nemačku Samou (kasnije Zapadna Samoa).
3.9. - 11.9. - Austro-Ugarski poraz u bici kod Rava Ruške.
5.9. - 12.9. - Prva bitka na Marni. Nemačko napredovanje ja Parizu je zaustavljeno, označavajući krah Šlifenovog plana.
7.9. - 14.9. - Bitka kod Masurijnaskih jezera. Ruska vojska se povlači iz Istočne Pruske uz teške gubitke.
8.9. - 17.9. - Drugi Austro-Ugarski pokušaj da napadne Srbiju doživljava neuspeh.
11.9. - 21.9. - Australijske snage zauzele Nemačku Novu Gvineju.
13.9. - Južno-afričke trupe započele napad na nemačku Jugozapadnu Afriku.
13.9. - 28.9. - Prva bitka na Aisnei se završava obostrukim povlačenjem. Počinje trka ka moru.
14.9. - Erih fon Falkenhajm zamenjuje Helmuta fon Moltkea na mestu načelnika nemačke Vrhovne komande.
17.9. - Započinje opsada Pržemisla.
28.9. - 10.10. - Nemci opsedaju i zauzimaju Antverpen.
29.9. - 31.10. - Bitka na rijeci Visli.
16.10. - 31.10. - Bitka kod Isera. Francuske i belgijske snage osigurale obale Belgije.
19.10. - 22.11. - Prva bitka kod Ypresa završava Trku do mora. Nemci su sprečeni da ne stignu da Kalea i Denkerka.
1.11. - Rusija objavljuje rat Otomanskom carstvu. Bitka kod Koronela; odred krstarica Fon Špea pobeđuje flotu britanske mornarice pod Kristijanom Kredokom.
2.11. - Prva bitka na Atlantiku. Velika Britanija počinje pomorsku blokadu Nemačke.
3.11. - Crna Gora objavljuje rat Otomanskom carstvu.
3.11. - 5.11. Fon Letou-Vorbekove nemačke kolonijalne snage pobeđuju britance u bici kod Tange, Nemačka Istočna Afrika.
5.11. - Francuska i Velika Britanija objavljuju rat Otomanskom carstvu.
6.11. - Austro-Ugarska zauzima Beograd.
9.11. - Bitka kod Kokosa, severoistočni Indijski okean. Australijska krstarica Sidnej uništila nemačku krstaricu Emden.
11.11. - 6.12. - Bitaka kod Lvova.
3.12. - 15.12. - Kolubarska bitka. Srbija vraća Beograd.
7.12. - Izjava srpske vlade o ratnim ciljevima Srbije.
8.12. - Bitka kod Foklandskih ostrva. Fon Špeova flota poražena od strane britanske mornarice.
16.12. - Nemačka flota bombarduje Skarboro i Hartpul, Engleska.
29.12. - 2.1. - Rusija pobeđuje u bici kod Sarikamiza, Kavkaz.

1915. [uredi - уреди]

2.1. - Rusija započinje ofanzivu u Karpatima. Ona će se nastaviti do 12.4.a.
19.1. - Prvi napad cepelinima na Veliku Britaniju.
24.1. - Bitka kod Doger Beka između britanske i nemačke flote.
28.1. - 3.2. - Turci ne uspevaju da zauzmu Suecki kanal.
4.2. - Nemačka počinje podmornički rat protiv trgovačkih brodova.
7.2. - 22.2. - Druga bitka kod Masurijanskih jezera. Ruska 10. armija je poražena.
19.2. - Britanski francuski mornarički napad na Dardanele.
10.3. - 13.3. - Bitka kod Nov Šapela. Nakon početnih uspeha, britanska ofanziva je zaustavljena.
22.3. - Završila se opsada Pržemisla. Rusi su zauzeli tvrđavu.
22.4. - 25.5. - U Drugoj bici kod Ipresa, Nemci prvi put koriste hemijsko oružje.
25.4. - Britanske snage se iskrcavaju kod rta Hel, blizu Galipolja. Potpisan Londonski ugovor između Antante i Italije.
28.4. - Prva bitka kod Kritija. Savezničko napredovanje je odbijeno.
1.5. - 3.5. - Bitka kod Gorlice-Tarnova; nemačke trupe pod komandom generala Makenzena probijaju ruske linije u Galiciji.
6.5. - 8.5. - Druga bitka kod Kritija. Savezničko napredovanje je još jednom odbijeno.
7.5. - Britanski putnički brod Lujzitanija potopljen od strane nemačke podmornice.
10.5. - Austro-Ugarska pobedila Rusiju kod Jaroslava. Lavov je opet u austrijskim rukama.
12. maj - Vindhuk, glavni grad nemačke Jugozapadne Afrike su okupirale južnoafričke trupe.
23.5. - Italija objavljuje rat Austro-Ugarskoj.
4.6. - Treća bitka kod Kritije. Još jedan neuspeh Antante. Rusi napuštaju Pržemisl.
22.6. - Gorlice-Tarnovska ofanziva. Makenzen još jednom probija ruske linije u području Lavova.
23.6. - 7.7. - Prva bitka na Soči
27.6. - Austro-Ugarska ponovo ulazi u Lavov.
28.6. - 5.7. - Britanci pobeđuju u bici kod Gali Ravine.
9.7. - Nemačke snage u Jugozapadnoj Africi su se predale.
18.7. - 3.8. - Druga bitka na Soči
5.8. - Nemci zauzimaju Varšavu.
6.8. - 29.8. - Bitka kod Sari Baira. Poslednji pokušaj Britanaca da osvoje Galipoljsko poluostrvo.
1.9. - Nemci suspenduju neograničen podmornički rat.
8.9. - Nikolaj II smenjuje velikog vojvodu Nikolaja Nikolajeviča sa mesta vrhovnog komadanta ruske vojske i sam preuzima to mesto.
25.9. - 28.9. - Bitka kod Lusa. Velika britanska ofanziva doživljava neuspeh.
6.10. - Srbiju napadaju Nemačka, Austro-Ugarska i Bugarska.
14.10. - Bugarska obljavljuje rat Srbiji.
15.10. - Velika Britanija objavljuje rat Bugarskoj.
16.10. - Francuska objavljuje rat Bugarskoj.
18.10. - 4.11. - Treća bitka na Soči.
19.10. - Italija i Rusija objavljuju rat Bugarskoj.
27.10. - Francuska armija se iskrcava kod Soluna i uz pomoć britanskih i italijanskih trupa, uspostavlja Solunski front.
10.11. - 2.12. - Četvrta bitka na Soči.
22.11. - 25.11. - Bitka kod Ktesifona.
27.11. - Srpska vojska je poražena. Ona će se povući do Jadranskog mora i evakuisaće je italijanska i francuska mornarica.
7.12. - Počinje opsada Kata od strane Otomanskog carstva.
19.12. - Daglas Hejg zamenjuje Džona Frenča na mestu komadanta britanskih ekspedicionih snaga.

1916. [uredi - уреди]

6.1. - Mojkovačka bitka
8.1. - 16.1. - Austro-Ugarska napada Crnu Goru.
9.1. - Galipoljska kampanja se završava porazom Saveznika i otomanskom pobedom.
11.1. - Krf zaposedaju Saveznici.
24.1. - Rajnhard Šir je imenovan komadantom nemačke Hočenflote.
25.1. - Kapitulacija Crne Gore.
27.1. - Regrutacija uvedena u Veliku Britaniju Zakonom o vojnoj službi.
13.2. - 16.2. - Bitka kod Erzuruma
21.2. - počinje Verdenska bitka.
28.2. - Nemački Kamerun se predao.
1.3. - Nemačka nastavlja neograničeni podmornički rat.
1.3. - 15.3. - Peta bitka na Soči.
8.3. - Bitka kod Dulajle; britanski napori da izbave Kat ne uspevaju.
18.4. - Počinje ofanziva kod jezera Naroč.
23.4. - Uskršnji ustanak irskih pobunjenika protiv Velike Britanije.
29.4. - Britanske snage opsednute u Kutu se predaju Otomanskom carstvu.
10.5. - Nemačka suspenduje neograničeni podmornički rat.
15.5. - 10.6. - Austro-Ugraska ekspedicija u Trentinu.
31.5. - 1.6. - Bitka kod Jitlanda između britanske Velike flote i nemačke Hočenflote.
4.6. - Počinje Brusilovljeva ofanziva.
5.6. - Počinje Arapski ustanak u Hedžasu. Britanski brod HMS Hempšir potopljen kod Orknijskih ostrva; lord Kičener umire.
10.6. - Paolo Boseli nasleđuje Antonija Salandra na mestu premijera Italije.
1.7. - Počinje bitka na Somi.
2.7. - Bitka kod Erzikana.
14.7. - Bitka kod izbočine Bazentin (deo bitke na Somi).
23.7. - 7.8. - Bitka kod Pozijea (deo bitke na Somi).
3.8. - 5.8. - Bitka kod Romanijea. Otomanski napad na Britance na Sinaju ne uspeva.
3.8. - 17.8. - Šesta bitka na Soči. Italijani su zauzeli Goricu (9. avgust).
18.8. - 5.9. - Bitka kod Giljemonta (deo bitke na Somi).
27.8. - Italija objavljuje rat Nemačkoj. Rumunija ulazi u rat na strani Antante. Njena armija će biti poražena za nekoliko nedelja.
29.8. - Paul fon Hinderburg zamenjuje Erih fon Falkenhajma mestu načelnika štaba nemačke vojske.
6.9. - Centralne sile stvaraju zajedničku komandu.
9.9. - Bitka kod Ginšija (deo bitke na Somi).
10.9. - 19.11. - Saveznička ofanziva na Solunskom frontu.
14.9. - 17.9. - Sedma bitka na Soči.
15.9. - Bitka kod Flers-Korseleta (poslednja ofanziva u bici na Somi); Britanci prvi put koriste tenkove u istoriji.
20.9. - Brusilovljeva ofanziva se završava sa značajnim ruskim uspesima.
25.9. - Bitka kod Morvala (deo bitke na Somi).
26.9. - 28.9. - Bitka kod izbočine Dijepval (deo bitke na Somi).
30.9. - Srpska vojska osvojila Kajmakčalan.
1.10. - 5.11. - Bitka kod Le Transloja (deo bitke na Somi).
9.10. - 12.10. - Osma bitka na Soči.
24.10. - Francuzi zauzimaju Fort Duamont blizu Verdena.
1.11. - 4.11. - Deveta bitka na Soči.
13.11. - 15.11. - Bitka kod Ankre (poslednja faza bitke na Somi)
18.11. - Bitka na Somi se završava sa ogromnim gubicima na obe strane i bez pobednika.
21.11. - Umire Franjo Josip I, a nasleđuje ga Karlo I.
25.11. - Dejvid Biti zamenjuje Džona Dželikoa na mestu komadanta Velike flote. Dželiko postaje Prvi lord mora.
5.12. - 7.12. - Premijer Velike Britanije Henri Eksvit podnosi ostavku i nasleđuje ga Dejvid Lojd Džordž.
6.12. - Nemci zauzimaju Bukurešt.
13.12. - Rober Nivel zamenjuje Žozefa Žofra na mestu vrhovnog komadanta francuske vojske.
23.12. - Bitka kod Magdhabe na Sinajskom poluostrvu.
27.12. - Togolend je podeljen u britansku i francusku administrativnu zonu.
29.12. - Grigorij Raspućin je ubijen.

1917. [uredi - уреди]

9.1. - Bitka kod Rafe; Britanci su isterali Turke sa Sinaja.
16.1. - Nemački ministar spoljnih poslova Artur Zimerman šalje telegram svom ambasadoru u Meksiku, dajući mu instrukcije da predloži meksičkoj vladi savez protiv SAD.
1.2. - Nemačka nastavlja neograničeni podmornički rat.
21.2. - 25.3. - Toplički ustanak u Srbiji.
23.2. - Druga bitka kod Kuta; Britanci ponovo osvajaju grad.
25.2. - 5.4. - Nemci se povlače do Hinderburgove linije.
1.3. - Ars fon Štrausenberg zamenjuje Konrada fon Hecendorfa na mestu načelnika štaba austro-ugarske vojske.
8.3. - 11.3. - Britanci osvajaju Bagdad.
15.3. - Ruski car Nikolaj II abdicira. Imenovana privremena vlada.
26.3. - Prva bitka kod Gaze; Britanski napori da se zauzme grad ne uspevaju.
2.4. - 5.6. - Solunski proces protiv pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa i članova Crne ruke.
6.4. - SAD objavljuju rat Nemačkoj.
9.4. - 12.4. - Kanađani postižu značajnu pobedu u bici kod izbočine Vimi.
16.4. - 9.5. - Druga bitka kod Ajzne (Nivelova ofanziva) se završava katastrofom i za francusku vojsku i njenog komadanta Robera Nivela.
19.4. - Druga bitka kod Gaze. Otomanske linije su izdržale britanski napad.
29.4. - 20.5. - Serija pobuna u francuskoj vojsci.
5.5. - 15.5. - Saveznička ofanziva na Solunskom frontu.
9.5. - 16.5. - Bitka kod Arasa; Britanci su napali dobro utvrđenu nemačku liniju bez postizanja strateškog proboja.
12.5. - 6.6. - Deseta bitka na Soči.
15.5. - Filip Peten zamenjuje Robera Nivela na mestu vrhovnog komadanta francuske vojske.
23.5. - Bitka kod Maunt Hermade.
7.6. - 8.6. - Britanci ponovo osvajaju izbočinu Mesina.
10.6. - 29.6. - Bitka kod Maunt Ortigara.
12.6. - Grčki kralj Konstantin I Grčki abdicira.
25.6. - Prvi američki vojnici se iskrcavaju u Francuskoj.
1.7. - 19.7. - Ofanziva Kerenskog ne uspeva; to je poslednja ruska inicijativa u ratu.
6.7. - Arapski pobunjenici predvođeni Lorensom od Arabije osvajaju jordansku luku Akaba.
20.7. - Krfska deklaracija o budućnosti Kraljevine Jugoslavije.
31.7. - Počinje bitka kod Pašendala.
6.8. - 20.8. - Bitka kod Marasetija.
18.8. - 28.8. - Jedanaesta bitka na Soči.
8.9. - Puč generala Kornilova u Rusiji ne uspeva.
27.9. - 28.9. - Bitka kod Ramadija.
25.10. - 4.11. - Bitka kod Kaporeta. Austrijanci i Nemci probijaju italijanske linije. Italijanska vojska je poražena i povlači se do reke Pjave.
30.10. - Vitorio Emanuele Orlando nasleđuje Paola Boselija ne mestu premijera Italije.
31.10. - 7.11. - Treća bitka kod Gaze; Britanci probijaju otomanske linije.
2.11. - Balfurova deklaracija; britanska vlada podržava plan za jevrejski "nacionalni dom" u Palestini.
5.11. - Saveznici se dogovaraju da uspostave Vrhovni ratni savet u Versaju.
7.11. - Počinje Oktobarska revolucija u Rusiji. Boljševici osvajaju vlast.
8.11. - Armando Dijaz zamenjuje Luiđija Kadoma na mestu vrhovnog komadanta italijanske vojske.
9.11. - 28.12. - Prva bitka na Pjavi; Austrijanci i Nemci bezuspešno pokušavaju da pređu reku.
10.11. - Bitka kod Pašendala se završava nerešeno.
13.11. - Žorž Klemanso zamenjuje Pola Penleva na mestu premijera Francuske.
17.11. - Druga bitka u Heligolanskom zalivu.
20.11. - 3.12. - Bitka kod Kambrea. Britanski napad ne uspeva i bitka se završava nerešenim ishodom.
7.12. - SAD objavljuju rat Austro-Ugarskoj.
8.12. - 26.12. - Bitka sa Jerusalim; Britanci ulaze u grad (11. decembar).
23.12. - Rusija sklapa primirje sa Nemačkom.

1918. [uredi - уреди]

8.1. - Vudro Vilson daje predlog svojih 14 tačaka.
18.1. - Borbe se nastavljaju na Istočnom frontu.
21.2. - Britanci zauzimaju Jerihon.
3.3. - U Brest-Litovsku, Lav Trocki potpisuje mir sa Nemačkom.
21.3. - Prva faza Prolećne ofanzive. Nemci stiču Pirovu pobedu.
23.3. - 7.8. - Artiljerijska bombardovanja Pariza.
26.3. - Francuski maršal Ferdinand Foš imenovan Vrhovnim komadantom savezničkih snaga.
4.4. - 30.4. - Druga faza Prolećne ofanzive; rezultat je razočaravajuć za Nemce.
7.5. - Bukureštanski mir između Rumunije i Centralnih sila; nikada neće biti usvojen.
27.6. - 6.6. - Treća bitka na Aisnei (treća faza Prolećne ofanzive); nakon početnih uspeha, nemačko napredovanje je zaustavljeno.
9.6. - 12.6. - Poslednja faza Prolećne ofanzive; uprkos značajnim teritorijalnim osvajanjima, Nemci nisu postigli svoje strateške ciljeve.
13.6. - 23.6. - Druga bitka na Pijavi; austro-ugarska ofanziva je odbijena.
15.7. - 5.8. - Druga bitka na Marni i poslednja nemačka ofanziva na Zapadnom frontu, koja nije uspela kada su Francuzi krenuli u protivnapad.
8.8. - 11.8. - Bitka kod Amijena, prva faza Stodnevne ofanzive.
12.9. - Bitka kod Havrinkora, faza Stodnevne ofanzive.
15.9. - Početak ofanzive na Solunskom frontu; srpska vojska vrši provoj.
18.9. - 10.10. - Bitka na Hinderburgovoj liniji, faza Stodnevne ofanzive. Saveznici se probijaju kroz nemačke linije.
19.9. - 21.9. - Bitka kod Megida; Britanci osvajaju Palestinu.
26.9. - 11.11. - Ofanziva Mesa-Argon, poslednja faza Stodnevne ofanzive i Prvog svetskog rata.
29.9. - Saveznici probijaju bugarske linije kod Dobrog Polja.
30.9. - Bugarska potpisuje primirje sa Saveznicima.
1.10. - Britanci ulaze u Damask.
20.10. - Nemačka suspenduje podmornički rat.
24.10. - 4.11. - Bitka kod Vitorija-Veneta. Austro-Ugarska vojska je razbijena. Italijani ulaze u Trento i iskrcavaju se u Trstu.
29.10. - Vilhelm Grener zamenjuje Eriha Ludendorfa na mestu Hiderburgovog zamenika.
29.10. - Pobune u nemačkoj Floti viskog mora.
30.10. - Otomansko carstvo potpisuje primirje sa saveznicima.
3.11. - Austro-Ugarska potpisuje primirje sa Italijom, koje stupa na snagu 4. novembra.
9.11. - Nemački car Vihelm II abdicira. Proglašena je republika.
10.11. - Austro-Ugarski car Karl I abdicira.
11.11. - Nemačka potpisuje primirje. Kraj borbi.
12.11. - Austrija proglašava republiku.
14.11. - Čehoslovačka proglašava svoju nezavisnost. Nemačke podmornice su zarobljene.
21.11. - Nemačka Flota visokog mora se predala Velikoj Britaniji.
23.11. - 12 dana nakon primirja, general Letou-Vorbek predaje svoju nepobeđenu armiju kod Aberkoma u današnjoj Zambiji.
27.11. - Nemci se povlače iz Belgije.
1.12. - Proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1919. [uredi - уреди]

3.1. - Fejsal-Vajcmanov sporazum između Arapa i Jevreja u Palestini i na Bliskom Istoku.
18.1. - Mirovna konferencija počinje u Parizu.
25.1. - Prihvaćen predlog da se osnuje Liga naroda.
21.6. - Nemačka Flota visokog mira je potopljena u tesnacu Skapa.
28.6. - Versajski mir između Saveznika i Nemačke.
8.7. - Nemačka usvaja Versajski mir.
21.7. - Velika Britanija usvaja Versajski mir.
10.9. - Sen-Žermenski mir između Saveznika i Austrije.
27.11. - Nolijski mir između Saveznika i Bugarske.

1920. [uredi - уреди]

10.1. - Prvi sastanak Lige naroda održan u Njujorku. Zvaničan kraj Prvog svetskog rata. Uspostavljen Slobodan grad Dancig.
21.1. - Pariska konferencija se završava.
10.2. - Referendum vraća Severni Šlezvig Danskoj.
19.4. - 26.4. - Konferencija u San Remu oko mandata Lige naroda u bivšim otomanskim teritorijama na Bliskom istoku.
4.6. - Trijanonski mir između Saveznika i Mađarske.
10.8. - Mir u Sevru između Saveznika i Otomanskog carstva. Mir nije priznao Turki nacionalni pokret, koji je smatrao vladu u Istambulu nelegitimnom.
8.9. - Gabrijele D'Anuncio proglaša u Rijeci italijansko regenstvo Kvarnera.
1.11. - Sedište Lige naroda premešteno u Ženevu.
12.11. - Rapalski mir između Italije i Jugoslavije. Zadar je pripojen Italiji i uspostavljena je Slobodna teritorija Rijeke.
15.11. - Liga naroda drži svoju prvo generalno zasedanje.

1921. [uredi - уреди]

13.10. - Karski mir između boljševičke Rusije i Turske.

1922. [uredi - уреди]

6.2. - Vašingtonski pomorski sporazum, koji ograničava težinu brodova, potpisale Francuska, Italija, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene Države.
10.4. - 19.5. - Đenovska konferencija. Predstavnici 34 zemlje diskutuju o ekonomiji pre Velikog rata.
16.4. - Rapalski mir između Nemačke i boljševičke Rusije normalizuje diplomatske odnose.
11.9. - Karski mir usvojen u Jermeniji.