Hromodomen

Izvor: Wikipedia
Hromodomen
PDB 1pfb EBI.jpg
Struktura polikomb hromodomena.[1]
Identifikatori
Simbol Chromodomain
Pfam PF00385
InterPro IPR000953
SMART SM00298
PROSITE PS50013
SCOP 1pfb
Superfamilija 1pfb
CDD cd00024

Hromodomen (hromatin organizacioni modifikar[2]) je proteinski strukturni domen od oko 40-50 aminokiselinskih ostataka koji se često sreće kod proteina koji učestvuju u remodelovanju i manipulaciji hromatina. Domen je visoko konzerviran kod biljki i životinja, i zastupljen je u velikom broju različitih proteina mnogih genoma. Neki geni koji sadrže hromodomen imaju višestruke alternativno splajsne izoforme, neke od kojih potpuno izostavljaju hromodomen.[3] Kod sisara, proteini koji sadrže hromodomen su odgovorni za aspekte regulacije gena vezane za hromatin remodelovanje i formiranje heterohromatinskih regiona.[4] Proteini koji sadrže hromodomen takođe vezuju metilisane histone[5][6] i javljaju se u kompleksu RNK-indukovanog transkripcionog ućutkivanja.[7]

Vidi još[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  1. Min J, Zhang Y, Xu RM (August 2003). "Structural basis for specific binding of Polycomb chromodomain to histone H3 methylated at Lys 27". Genes Dev. 17 (15): 1823–8. doi:10.1101/gad.269603. PMC 196225. PMID 12897052. 
  2. S Messmer, A Franke, R Paro (July 1992). "Analysis of the functional role of the Polycomb chromo domain in Drosophila melanogaster.". Genes Dev. 6 (7): 1241–1254. doi:10.1101/gad.6.7.1241. PMID 1628830. 
  3. Tajul-Arifin, K; Teasdale, R; Ravasi, T; Humel, DA; Group, RIKEN GER; Members, GSL; Mattick, JS. (2003). "Identification and Analysis of Chromodomain-Containing Proteins Encoded in the Mouse Transcriptome". Genome Res 13 (6B): 1416–1429. doi:10.1101/gr.1015703. PMC 403676. PMID 12819141. 
  4. Jones, DO; Cowell, IG; Singh, PB. (2000). "Mammalian chromodomain proteins: their role in genome organisation and expression". Bioessays 22 (2): 124–37. doi:10.1002/(SICI)1521-1878(200002)22:2<124::AID-BIES4>3.0.CO;2-E. PMID 10655032. 
  5. Nielsen, PR; Nietlispach, D; Mott, HR; Callaghan, J; Bannister, A; Kouzarides, T; Murzin, AG; Murzina, NV; Laue, ED. et al. (2002). "Structure of the HP1 chromodomain bound to histone H3 methylated at lysine 9". Nature 416 (6876): 103–7. doi:10.1038/nature722. PMID 11882902. 
  6. Jacobs, SA; Khorasanizadeh, S. (2002). "Structure of HP1 chromodomain bound to a lysine 9-methylated histone H3 tail". Science 295 (5562): 2080–3. doi:10.1126/science.1069473. PMID 11859155. 
  7. Verdel, A; Jia, S; Gerber, S; Sugiyama, T; Gygi, S; Grewal, S; Moazed, D (2004). "RNAi-mediated targeting of heterochromatin by the RITS complex". Science 303 (5658): 672–6. doi:10.1126/science.1093686. PMID 14704433. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]