Hrom(III) hidroksid

Izvor: Wikipedia
Hrom(III) hidroksid
Identifikacija
CAS registarski broj 1308-14-1 YesY
PubChem[1][2] 14787
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H6CrO3
Molarna masa 106.04 g mol−1



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Hrom(III)-hidroksid je hidroksid hroma hemijske formule Cr(OH)3, gde je oksidacioni broj hroma +3. Naziva se još i hromi-hidroksid.

Dobijanje[uredi - уреди]

Dobija se dejstvom alkalnih hidroksida ili amonijaka na zelene soli trovalentnog hroma. Ukoliko se deluje na ljubičaste soli dobija se hidratizovani oblik ove supstance (Cr(OH)3 • xH2O), sa tri molekula vode.[3]

Svojstva[uredi - уреди]

Hromo-hidroksid je plavozelena čvrsta, pihtijasta supstanca. Sveže istaložen, lako reaguje sa kiselinama, ali ukoliko duže ostane u alkalnom rastvoru, reaguje teže jer se menja. Sveže istaložen se takođe lako rastvara u alkalnom hidroksidu, pri čemu se stvaraju ili hromiti ili koloidni hromi-hidroksid. U alkalnom rastvoru reaguje sa hlorom ili bromom dajući hromate.[4] Pri zagrevanju, na oko 50 °C, gubi vodu i nastaje hromi-oksid ili se transformiše u kompleksno jedinjenje, što zavisi od toga kako je dobijen[3].

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 3
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[5] (ALogP) -0,6
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) 2,3
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 94,5

Primena[uredi - уреди]

Osim što se koristi za dobijanje drugih jedinjenja hroma, koristi se i u tekstilnoj industriji, ali i za dobijanje zelene boje za slikanje, jer je rezistentan na vodu, baze, svetlost i vremenske prilike[3].

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. 3.0 3.1 3.2 Concise encyclopedia chemistry, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  4. Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  5. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). "Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods". J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  6. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). "Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices". Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  7. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). "Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties". J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Literatura[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]