Hortikultura

Izvor: Wikipedia
Stablo prirodnih nauka i tehnologija i položaj hortikulture

Hortikultura je umetnost (veština) ili nauka gajenja cveća, ukrasnog drveća i žbunja, voća i povrća, posebno u vrtovima ili plantažama[1]. Koreni hortikulture zadiru duboko u istoriju i vezuju se za početke civilizacije. Prvo poznato korišćenje reči hortikultura, međutim, datira iz 1631. godine kada Peter Lauremberg objavljuje raspravu pod istim imenom. Reč u današnjem značenju beleži i engleski rečnik E. Phillipsa “The New World of English Words” iz 1678. godine. Reč je dobijena spajanjem dve latinske reči imenice hortus – vrt i glagola colere – gajiti. Paralelno nastaju i poljoprivreda agricultura (agros – polje) šumarstvo sylvicultura (sylva – šuma). Ova podela odražava srednjovekovni koncept: vrt uz kuću, žitarice po obodu naselja – u polju. Šuma van naselja.

Danas hortikultura može da se definiše kao grana poljoprivrede koja se bavi intenzivnim gajenjem biljaka koje ljudi koriste za ishranu, medicinske potrebe ili zbog njihove estetske vrednosti. Aktivnosti su obično podeljene u zavisnosti od vrste proizvoda i primene. Proizvodnja jestivih biljaka (utilitarna hortikultura) pripada voćarstvu i povrtarstvu, a proizvodnja ukrasnih (ornamentalna hortikultura) cvećarstvu (cvetno i lisnodekorativne zeljaste biljke) i pejzažnoj hortikulturi (drveće, žbunje i pokrivači tla). Ovi termini nisu međusobno isključivi: mnoge jestive biljke (jabuke) koriste se i kao ukrasne, a mnoge biljke svrstane u dekorativne (bulke) imaju vrednost za farmaciju.

Aktivnosti u okviru Pejzažne hortikulture podeljene su na proizvodnju, održavanje i dizajn. Proizvodnjom biljaka za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu bave se rasadnici, mada, je po široj definiciji rasadnik mesto gde se proizvode i održavaju sve mlade biljke pre sadnje na stalno mesto... Pejzažno baštovanstvo (landscape gardening) je umetnost (veština) ili čin podizanja travnjaka, sadnje drveća, žbunja itd na delu zemljišta da bi ono bilo privlačnije. Pejzažna arhitektura je umetnost (veština) ili zanimanje planiranja ili izmene prirodnih predela nekog mesta u pravcu željenog sadržaja ili utiska [2].

Postoje dve bitne razlike između hortikulture i poljoprivrede. Prva je veličina zemljišta na kojoj se gaje biljke: hortikultura zahteva manje površine, a poljoprivreda veće. Druga razlika je u raznovrsnosti primenjenih biljaka: hortikultura koristi više različitih grupa biljaka, a poljoprivreda obično jednu (monokulture) [3].

Predmet izučavanja[uredi - уреди]

Delatnosti hortikulture

Prema nekim izvorima hortikultura u okviru dve glavne sekcije obuhvata osam oblasti proučavanja:

  • Arborikulturu koja se bavi izborom, sadnjom, negom i uklanjanjem drvenastih vrsta (drveća, žbunja i puzavica).
  • Cvećarstvo obuhvata proizvodnju i marketing cvetnih vrsta.
  • Pejzažna hortikultura uključuje proizvodnju i marketing i održavanje biljaka za predeo.
  • Povrtarstvo se bavi proizvodnjom i marketingom povrća.
  • Voćarstvo se bavi proizvodnjom i marketingom voća.
  • Vinogradarstvo se bavi proizvodnjom i marketingom vinove loze.
  • Enologija uključuje sve aspekte vinarstva i tržišta vina.
  • Postharvest fiziologija bavi se održavanjem kvaliteta i sprečavanjem propadanja hortikulturnih produkata.

Na Univerzitetu u Beogradu hortikultura postoji na dva fakuleta Šumarskom i Poljoprivrednom. Na Šumarskom fakultetu proučava se ornamentalna (pejzažna) hortikultura zajedno sa pejzažnom arhitekturom (Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu osnovan 1960. godine), a na Poljoprivrednom utilitarna hortikultura.

Reference[uredi - уреди]

  1. Guralnik, D. B. ed. (1984): Webster’s New World Dictionary. Prentice Hall Press
  2. Janick, J. (1986): Horticultural Science. Fourth edition. W. N. Freeman Company. New York
  3. Thompson, S.I. (1977) Women, Horticulture, and Society in Tropical America. American Anthropologist, N.S., 79: 908-910

Spoljašnje veze[uredi - уреди]