Homeopatija

From Wikipedia

Homeopatski lek arsenicum album proizveden iz arsenika.

Homeopatija^[1] (grč. ὅμοιος, hómoios, "slično" + πάθος, páthos, "bol" ili "bolest") je oblik alternativne medicine, a temelj joj je postavio nemački doktor Samuel Christian Friedrich Hahnemann krajem 18. veka. Homeopatija je vitalistička terapija, po kojoj se proklamuje lečenje neravnoteže u hipotetičkoj ′′životnoj sili′′. Supstance, koje bi u velikoj količini izazvale simptome slične bolesti, se prepisuju u veoma razređenom rastvoru. Rastvor se priprema uzastopnim razređivanjem, u postupku koji se zove osnaživanje (eng. potentization). Tvrdi se da osnaživanje uklanje sporedne negativne efekte lečenja, a da zadržava neka terapeutska svojstva. Iako je, u nekim stepenima razblaženosti, veoma mala verovatnoća da će ostati neki molekul polazne supstance, homeopate tvrde da mućkanje omogućava zadržavanje memorije rastvorene supstance i da ovaj otisak ima medicinske efekte na telo.

U homeopatiji, stručnjak često sprovodi detaljne konsultacije sa pacijentom. Homeopate obično počinju sa iscrpnim proučavanjem istorije pacijenta, tipa tela, temperature, ishrane, sna, menstrualnih i emocijalnih faktora. Jedan od mnogobronih homeopatskih lekova se tada bira, na osnovu sličnosti njegovih efekata na zdravim osobama sa pronađenim simptomima. Lek se tada rastvara po gore opisanom postupku. Procenat ljudi koji koristi homeopatske lekove se razlikuje od zemlje do zemlje, ali je obično nizak. U toku jedne godine oko 2% ljudi u Britaniji i SAD primenjuje homeopatiju.

Ideje homeopatije su naučno neprihvatljive i u direktnoj suprotnosti sa modernim farmakološkim znanjem i naučnim teorijama. Tvrdnje za efikasnost homeopatskog lečenja nisu podržane prikupljenim naučnim i kliničkim istraživanjima. Hahnemann je verovao da postupak razređivanja i mućkanja probuđuje i povećava "duhovne medicinske moći sadržane u leku", ali ovo je u suprotnosti sa ustanovljenim zakonima hemije i fizike. Takođe ne postoje dokazi da voda ili alkohol zadržavaju memoriju supstance. Ovaj nedostatak dokaza efikasnosti, zajedno sa suprotnostima sa modernim naučnim idejama, je izazvao, po rečima skorašnjih medicinskih pregleda da se "...homeopatija smatra placebo terapijom u najboljem a nadrilekarstvom u najgorem." Zaista, meta-analiza homeopatije, koja je sakupila rezultate mnogih kliničkih opita, je pokazala da je malo verovatno da bilo kakvi efekti prelaze placebo, i da studije koje pokazuju delovanje homeopatije imaju nedostataka. Homeopate se optužuju za davanje 'lažne nade' pacijentima koji bi mogli da koriste uspešne konvencionalne tretmane. Neke homeopate se optužuju i za savetovanje pacijenata na izbegavanje standardnih medicinskih postupaka poput vakcinacije.

[uredi - уреди] History

Modernu homeopatiju je osnovao Nemački lekar Samuel Hahnemann tokom kasnog 18. i ranog 19. veka. Sistem sličnosti naglašen u homeopatiji su prvo opisali lečnici vitalističke medicinske škole i prominentni proklamatori vitalizma poput kontraverznog renesansnog lekara Paracelsus. Bečki lekar Anton Freiherr von Störck i škotski lekar John Brown su delili slična ubeđenja kao i Samuel Hahnemann pre začeća homeopatije.

1857 slika Alexander Beydeman prikazuje istorijske figure i personifikaciju homeopatije kako posmatra brutalnost medicine 19. veka

[uredi - уреди] Reference