Hildegard od Bingena

Izvor: Wikipedia
Sv. Hildegard od Bingena, O.S.B.
Hildegard von Bingen.jpg

Illuminatcija iz Liber Scivias koja pokazuje kako Hildegard prima viziju i diktira svojim pisarima
Crkvena naučiteljica, Sibila Rajne
Rođen/a 1098, Bermersheim vor der Höhe, Palatinska Grofovija Rajna, Sveto Rimsko Carstvo
Umro/la 17. septembar 1179. (dob: 81), Bingen am Rhein, Palatinska Grofovija Rajna, Sveto Rimsko Carstvo
Štuje se u Rimokatolička crkva
(Red sv. Benedikta), Anglikanska zajednica, luterani
Kanoniziran/a 10. maj 2012 (ekvivalent kanonizacije), Vatikan
Glavno svetište Opatija Eibingen
Njemačka
Kalendar svetaca 17. septembar

Hildegard od Bingena ili Hildegard von Bingen (16.9. 109817.9., 1179) je bila nemačka časna sestra, mistik, autor i kompozitor.

Istorija[uredi - уреди]

Hildegard je rođena u plemićkoj porodici koja je služila grofovima Sponhajma, bliskim rođacima vladarske porodice Hoenštaufena. Kako je bila deseto dete, bolešljivo od rođenja, kada je napunila osam godina, roditelji su je poslali crkvi kao "desetinu" (vrsta poreza), kako je bilo uobičajeno u srednjovekovno vreme. Hildegard je dodeljena na staranje Juti, sestri grofa Majnharda od Sponhajma, blizu Dizibodensberg manastira u Nemačkoj. Juta je bila izuzetno popularna i sakupila je mnogo sledbenika tako da se samostanski krug oko nje proširio. Nakon Jutine smrti 1136, Hildegard je izabrana za starešinu zajednice i preselila grupu u nov manastir u Rupertsbergu na Bingenu na Rajni.

Od svoje rane mladosti, Hildegard je tvrdila da ima religiozne privide. Primila je proročki poziv Boga pet godina nakon njenog izbora za Majku (starešinu manastira) 1141, koji je od nje zahtevao "Piši što vidiš!" U početku je oklevala da opisuje svoja proviđenja, zadržavajući ih za sebe. Na kraju, nakon štp joj je zdravlje popustilo od psihičkog tereta, članovi njenog reda ubedili su je da piše. Kako su vesti o njenim proviđenjima postajale poznate, 1140'ih, Papa Evgenije III je čuo za Hildegard preko Svetog Bernarda od Klervoa. Da bi utvrdio da li su njene vizije zaista bile božanski inspirisane, Papa je sastavio komisiju koja je posetila Hildegard. Komisija je proglasila za stvarnog mistika, umesto za poremećenu osobu.

Radovi[uredi - уреди]

"Univerzalni čovek" ilustracija iz Hildegardine Liber Divinorum Operum 1165.

Svoje vizije, Hildegard je sakupila u tri knjige: prva i najznačajnija Scivias ("Znati put") završenu 1151, Liber vitae meritorum ("Knjiga životnih zasluga") i De operatione Dei ("O božjim radovima") takođe poznatu kao Liber divinorum operum ("Knjiga proročkih radova"). U ovim knjigama, napisanim tokom njenog života, ona isprva opisuje svaku viziju a zatim je objašnjava. Opis njenih vizija je bogato dekorisan po njenim instrukcijama, a dekoracije su verovatno iscrtale druge monahinje u samostanu, dok je pomoć u prepisivanju dao monah Volmar, sa slikama vizija. Njene interpretacije su obično prilično tradicionalne katoličke prirode. Njeni živopisni opisi fizičkih senzacija koje su pratile njene vizije dijagnostifikovane su od strane neurologa (uključujući popularnog autora Olivera Zaksa) kao simptomi migrene. Drugi su ih videli samo kao živopisne ilustracije preovlađujuće crkvene doktrine njenog vremena koje je podržavala, radije nego kao stvarne vizije. Knjiga je proslavljena u Srednjem veku i štampana prvi put u Parizu 1513.

Skorašnji porast interesovanja za žene u Srednjem veku je doveo do popularizacije Hildegard, posebno njene muzike. Oko osamdeset kompozicija je sačuvano, što je značajno veći opus od svih poznatih srednjevekovnih kompozitora. Među poznatijim radovima je Ordo Virtutum ("Red vrlina" ili "Igra Vrlina"), vrsta ranog oratorijuma za ženske glasove, sa jednim muškim glasom - glasom Đavola. Napisan je, kao i sva ostala njena muzika, da bi ga izvodile monahinje njenog reda. Tekst njenih kompozicija koristi formu modifikovanog srednjevekovnog latinskig jezika jedinstvenog za Hildegard, za koji je kreirala mnogo novih, sastavljenih ili skraćenih reči. Sama muzika je monofona, sastavljena za ograničenu instrumentalnu pratnju, koristeći obično panovu frulu i okarakterisana izuzetnim sopranskim deonicama.

Osim muzike, Hildegard je pisala medicinske, botaničke i geološke traktate, i čak, izmislila alternativni alfabet. Zbog izuma reči i konstruisanog alfabeta, mnogi je smatraju srednjevekovnim pretečom.

Značaj[uredi - уреди]

Hildegard je bila moćna žena za srednjevekovno vreme. Komunicirala je sa papama kao što je Anastazije IV, državnicima kao Abot Zuger, nemačkim vladarima kao što je Fridrih I Barbarosa i starešinama manastira kao što je bio Sveti Bernar od Klervoa. Oni su često molili za njene molitve za koje se smatralo da su vrlo efektivne, ili su je pitali za mišljenje. Često je putovala, držeći javne govore što je bilo gotovo nezamislivo za ženu u to doba.

Hildegard je jedna od prvih svetica za koje je kanonizacija zvanično započeta, ali je proces trajao tako dugo da sva četiri pokušaja kanonizacije (poslednji je bio 1244 pod Inoćentijem III nisu uspela. Ipak, ona je bila zvana sveticom u narodu i pre nego što je kanonizacija počela. Kao rezultat dugoročne posvećenosti naroda, njeno je ime uzdignuto u rang sveca u XVI veku bez formalnog procesa kanonizacije. Njen dan je 17. Septembra (post). Kovčeg sa njenim relikvijama čuva se u njenom drugom manastiru u Ajbingenu blizu Rideshajma na Rajni.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]