Hidroelektrane u Srbiji

Izvor: Wikipedia
Hidroelektrana Đerdap I
Hidroelektrana Đerdap II
Hidroelektrana Bajina Bašta
Hidroelektrana Ovčar Banja

Hidroelektrane u Srbiji proizvode godišnje oko 9.930 GWh, što je oko 25,5% ukupne godišnje proizvodnje električne energije[1]. Njihova instalisana snaga iznosi 2831 MW, što je 34 % od ukupnih instalisanih elektroenergetskih potecijala za proizvodnju struje.

Istorija hidroelektrana[uredi - уреди]

Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 1900. godine i to sa Teslinim sistemom višefaznih struja, elektrocentrala „Pod gradom“ u Užicu na Đetinji. Zaustavljena 1970, pa ponovo pokrenuta 2000. i radi i danas.

Druga hidrocentrala je puštena na rečici Vučjanka u blizini Leskovca 1903. godine. Radi i danas. Za ove dve i još mnoge hidrocentrale sagrađene pre Prvog svetskog rata u Srbiji zaslužan je Đorđe Stanojević.

Spisak[uredi - уреди]

Hidroelektrane u Srbiji su:

Vrste i snage hidroelektrana
naziv broj generatora aktivna snaga vrsta godišnja proizvodnja zapremina jezera Ukupno
     Dunav
Đerdap I 6 176,3 MW branska 5489 GWh 2800 mil m³ 1026 MW
Đerdap II 10 27 MW rečno-protočna 1504 GWh 716,5 mil m³ 270 MW
     Drina
Zvornik 4 24 MW predbransko-protočna 550 GWh 89 mil m³ 96 MW
Bajina Bašta 4 91,5 MW pribranska 1819 GWh 340 mil m³ 366 MW
RH Bajina Bašta 2 307 MW reverzibilna 501 GWh 170 mil m³ 614 MW
     Lim
Uvac 1 36 MW derivaciona 213 mil m³ 36 MW
Kokin Brod 2 11 MW pribranska 250 mil m³ 22 MW
Bistrica 2 51 MW akumulaciona 7,6 mil m³ 102 MW
Potpeć 3 17 MW pribranska 27,5 mil m³ 51 MW
     Zapadna Morava
Ovčar Banja 1
1
2,2 MW
3,3 MW
derivaciona 1,5 mil m³ 5,5 MW
Međuvršje 1
1
2,5 MW
4,5 MW
protočna 13 mil m³ 7 MW
     Vlasina
Pirot 2 40 MW akumulaciona 87 GWh 180 mil m³ 80 MW
Vrla 1 2
2
11,2 MW
14,2 MW
akumulaciona 165 mil m³ 50 MW
Vrla 2 1
1
10,7 MW
13,3 MW
akumulaciona 51 GWh 0,1 mil m³ 24 MW
Vrla 3 1
1
12,8 MW
16,6 MW
akumulaciona 73 GWh - 29,4 MW
Vrla 4 1
1
11,2 MW
14,2 MW
akumulaciona 63 GWh 0,1 mil m³ 25,4 MW

Od 1988. godine, kada je puštena u rad hidroelektrana Đerdap II, u Srbiji nije građena nijedna nova elektrana značajnijeg kapaciteta.

Revitalizacija[uredi - уреди]

Obzirom da je veći deo hidroenergetskih objekata i postrojenja starije od 40 godina, u planu je revitalizacija postojećih kapaciteta. Procena je da se modernizacijom može snaga postojećih generatora povećati za 128 MW (oko 4,5%) i dodati novih 50 MW. Samo na Đerdapu se očekuje novih 66 MW, u Bajinoj Bašti za 28 MW, u Zvorniku za 25 MW a na Vlasinskim hidroelektranama još 5 MW.

Takođe se planira dodavanje petog agregata na HE Bajina Bašta i Zvornik.

Nove elektrane[uredi - уреди]

U planu je skora izgradnja sledećih hidroelektrana: HE Ribarići, HE Vrutci, RHE Ribarići a možda i HE Svođe, HE Brodarevo, HE Pakleštica i HE Arilje. Za neke lokacije postoji interesovanje stranih investitora[2].

Takođe je utvrđeno da je na postojećim elektranama i vodoprivrednim akumulacijama moguće izgraditi male hidroelektrane MHE Jezero, MHE Mala Vrla 1, MHE Zavoj i MHE Pirot.

Hidroenergetski potencijal[uredi - уреди]

Hidroenergetski potencijal u Srbiji je analiziran u Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije iz 1996. godine koju je izradio institut „Jaroslav Černi“. Bruto potencijal od voda koje otiču vodotokovima u Srbiji iznosi 27,2 TWh/god. Okvirne vrednosti bruto potencijala po rekama su

Reka bruto potencijal
Dunav 10.000 GWh/god
Drina 5.678 GWh/god
Lim 1.584 GWh/god
Beli Drim 1.230 GWh/god
Velika Morava 1.090 GWh/god
Ibar 998 GWh/god
Uvac 937 GWh/god
Južna Morava 797 GWh/god
Zapadna Morava 767 GWh/god
Sava 464 GWh/god
Nišava 430 GWh/god
Toplica (reka) 278 GWh/god
Timok 274 GWh/god
Vlasina 265 GWh/god
Veliki Rzav 202 GWh/god
Temštica 200 GWh/god
Ivanjička Moravica 199 GWh/god
Pek 199 GWh/god
Studenica 152 GWh/god
Crni Timok 151 GWh/god
Kolubara 147 GWh/god
Lepenac 134 GWh/god
Rasina 134 GWh/god
Mlava 131 GWh/god
Resava 80 GWh/god
Svrljiški Timok 77 GWh/god
Jerma 74 GWh/god
Raška 66 GWh/god
Veternica 54 GWh/god
Jablanica 53 GWh/god
Vrla 52 GWh/god
Aleksinačka Moravica 48 GWh/god
Đetinja 48 GWh/god
Jošanica 48 GWh/god
Jadar 43 GWh/god
Skrapež 30 GWh/god
Kamenica 26 GWh/god
Pusta reka 23 GWh/god
Crnica 16 GWh/god
Preševska Moravica 5 GWh/god

Od ovoga, tehnički iskoristivi potencijal iznosi 19,8 TWh/god. Do sada je već iskorišćeno 10,3 TWh/god ovog potencijala. Od neiskorišćenih 9,5 TWh/god je deo i ekonomski isplativ[3].

Postoje planovi za iskorišćenje ostatka hidro potencijala. Postoji određeno više od 50 lokacija sa određenim potencijalom preko 10 MW i više od 850 lokacija na kojima je moguće ukupno instalirati oko 450 MW (malih elektrana u rasponu od 100 kW do 10 MW). Među većim potencijalnim hidroelektranama se pominje HE Novi Sad koja bi na Dunavu iskoristila oko 1,1 TWh/god. Hidroelektrane na gornjem toku Drine i Limu predstavljaju značajan potencijal, ali postoji više varijanti i svaka se može realizovati isključivo saradnjom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske[4]. Stoga je ovaj deo najproblematičniji za planiranje i nejasan povodom izbora konačnog rešenja. Drina u srednjem toku ima još 1,5 TWh/god, a u donjem toku još 1,4 TWh/god neiskorišćene energije. Na Velikoj Moravi se može sa 6 ili 7 kaskada iskoristiti do 830 GWh/god. Svi ostali slivovi su skromnijih mogućnosti.

Međutim, nisu sva akumulaciona jezera predviđena za hidroelektrane. Neka od njih su namenjena snabdevanju regionalnh vodovoda. Takve su akumulacije Veliki Rzav, Lepenac, Rasina, Studenica itd.

Reverzibilne hidroelektrane su nešto drugačija vrsta energetskog objekta. One se mogu posmatrati kao veliki akumulatori, spremnici energije, koji služe da karakterističnu dnevnu veću potrošnju struje nadoknade na račun noćne manje potrošnje čuvajući noćnu energiju za dnevnu potrošnju. Postojao je projekat iz 1973. godine da se blizu Golupca napravi reverzibilna hidroelektrana, ali je ceo projekat ostao zaboravljen sve do 25. januara 2009. kada je objavljena vest da se vode razgovori o izgradnji Đerdapa 3[5]. Projektovana snaga bi trebala biti 2400 MW i planirana investicija je oko 3 milijarde evra.

Klasifikacija[uredi - уреди]

Prema važećim pravilima se u hidroelektrane računaju proizvodni kapaciteti većih snaga od 10 MW. Manje snage se kategorizuju u minihidroelektrane (od 100 kW do 10 MW) i mikrohidroelektrane (do 100 kW).

Male hidroelektrane[uredi - уреди]

U Srbiji je identifikovano 856 mesta gde je moguće napraviti malu hidroelektranu snage do 10 MW. Procena je da se na ovim lokacijama tehnički može iskoristiti do 450 MW, odnosno da se godišnje može proizvesti oko 1600 GWh električne energije.

Spisak reka i karakteristike lokacija za elektrane je moguće videti na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike[6].

Izvori[uredi - уреди]

Eksterni linkovi[uredi - уреди]