Henri Rousseau

Izvor: Wikipedia
Henri Rousseau

Autoportret (1890), National Gallery, Prague
Ime po rođenju Henri Julien Félix Rousseau
Rođenje 21. maj 1844. (1844-05-21)
Laval
Smrt 2. septembar 1910. (dob: 66)
Pariz
Nacionalnost francuska
Polje slikanje
Obrazovanje samouk
Pokret Post-impresionizam, naivna umjetnost, primitivizam
Djela Usnuli Ciganin, Tigar u tropskoj oluji, Gladni lav se baca na antilopu, Dječak na stijenama
Uticaj na Fernand Léger, Max Beckmann, Jean Hugo
San, 1910
Krotitelj zmija, 1907


Anri Ruso (21. maj 18442. septembar 1910) je bio francuski postimpresionistički slikar naivnog ili primitivnog smera. Poznat je i kao carinik po zanimanju, pa su ga zvali Anri Ruso Carinik. Za vreme života su mu se rugali, a kasnije je prepoznat kao samouki genije liji rad je visoke umetničke vrednosti.

Pozadina[uredi - уреди]

Rođen je u Lavalu u dolini Loare u porodici vodoinstalatera. Radio je kod jednog advokata i izučavao je prava. Međutim nakon jednog manjeg krivokletstva pobegao je u vojsku, u kojoj je služio četiri godine počevši od 1863. Otac mu je umro iste godine kada se Ruso oženio. Ruso se preselio 1868. u Pariz, gde se zaposlio kao državni službenik. Od 1871. radi kao sakupljač poreza. Počeo je da slika kada je bio u četrdesetim, a kada je imao 49 godina penzionisao se da bi imao vremena za umetnost. Kasnije je često svirao violinu po ulicama i radio druge sitne poslove, jer je imao relativno malu penziju.

Ruso je tvrdio da on nema drugog učitelja sem same prirode. Ipak priznavao je da je primao neke savete od dvojice akademskih slikara Feliksa Ogista Klemana i Žana Leona Žeroma. On je bio samouk i smatra se naivnim slikarom.

Slike[uredi - уреди]

Njegove najpoznatije slike prikazauju scene iz džungle. Zanimljivo je da on nikad nije video džunglu. Obožavaoci njegovih slika su raširili neistinitu priču da je bio u francuskom ekspedicionom korpusu u Meksiku. Ruso je inspiraciju dobijao iz ilustriranih knjiga i iz poseta botaničkoj bašti u Parizu. Sretao je vojnike, koji su služili u Meksiku i slušao je njihove priče. Kritičaru Arsenu Aleksandru je opisivao svoju opsednutnost kad bi posećivao botaničku baštu.

Tehnika[uredi - уреди]

Slikao je u slojevima. Započeo bi sa nebom u pozadini a završio bi sa životinjama ili ljudima u prednjem planu. Kiša na slici Tigar na tropskoj oluji (iznenađen), naslikanoj 1891. postignuta je na inovativan način sa tankim svetlosivim potezima boje duž platna sa lakom ili glazurom.

Kada je Ruso slikao džunglu koristio je 50 nijansi zelene boje. Iako je slikao prema prirodi njegovo lišće je prilagođeno umetničkim potrebama i često se ne prepoznaje da ga čini pojedinačno bilje.

Kada bi slikao Ruso bi slikao najpre jednom bojom i njenim nijansama. Zatim bi krenuo na drugu boju. Na svakoj slici bi radio značajno mnogo vremena. Za slikanje je zbog finansijskih ograničenja koristio boje slabijeg kvaliteta. Na nekim delima na neka područja nije sprovodio korektnu tehničku proceduru, pa mu se boja tu raspucala.

Kritika i priznanje[uredi - уреди]

Rusov naizgled dečji stil dao je kritičarima povoda da se izruguju njegovu radu. Nije bio svestan da su etablirani umetnici smatrali da on nije školovan za umetnika. Uzalud je nastojao da bude prihvaćen. Mnogi posmatrači su komentarisali da slika kao dete i da ne znaju šta radi, ali da rad pokazuje neku tehniku.

Od 1886. izlagao je u Salonu nezavisnih i iako njegov rad nije bio prikazivan na istaknutom mestu ipak je vremenom privlačio više pažnje. Sliku Tigar na tropskoj oluji (iznenađen) izlagao je 1891. i prvi put je dobio ozbiljnu kritiku, kada je mladi umetnik Feliks Valonton napisao "Njegov tigar, koji iznenađuje plen ne sme se propustiti. To je alfa i omega slikarstva".

Trebalo je još više od deset godina da bi se Ruso vratio slikanju svojih vizija džungle. U Salonu nezavisnih je 1905. izložio sliku "Gladni lav baca se na antilopu". Slika je bila izložena blizu mladih avangardnih umetnika poput Anrija Matisa i prvom predstavljanju fovizma.

Baronica Delonaj, majka Roberta Delonaja naručila je 1907. od Rusoa sliku Krotitelj zmija.

Kada je Pablo Pikaso naleteo na ulici na jedan Rusov rad, koji se prodavao kao platno preko koga će neko drugi naslikati svoju sliku, Pikaso je odmah prepoznao Rusov talenat i odlučio je da ga vidi. Pikaso je 1908. održao jedan banket u Rusovu čast.

Umro je 2. septembra 1910. u Parizu. Sedam prijatelja je došlo na njegovu sahranu.


Rusov rad je imao veliki uticaj na nekoliko generacija avangardnih slikara, počevši od Pikasa i uključujući Fernanda Legera, Maksa Bekmana i surrealiste.

Izložbe[uredi - уреди]

Retrospektivna izložba Rusovih slika prikazana je 1911. na Salonu nezavisnih u Parizu. Njegove slike su prikazane i na izložbi Plavog jahača.

Galerija[uredi - уреди]

Knjige o Rusou[uredi - уреди]

  • The Banquet Years, by Roger Shattuck (includes an extensive Rousseau essay)
  • Henri Rousseau, 1979, Dora Vallier (general illustrated essay)
  • Henri Rousseau, 1984, The Museum of Modern Art New York (essays by Roger Shattuck, Henri Béhar, Michel Hoog, Carolyn Lanchner, and William Rubin; includes excellent color plates and analysis)

Spoljašnje veze[uredi - уреди]