Hasan Priština
.jpg)
Hasan Priština je bio albanski političar, rođen 1873 u Vučitrnu, na Kosovu, umro 13. avgusta, 1933 u Solunu. Igrao je važnu ulogu u albanskom pokretu za nezavisnost. Bio je glavni ideolog Kosovskog komiteta.[1] U 1921. je nakratko bio premijer Albanije.
Biografija[uredi | uredi kod]
Hasan je rođen 1873 u Vučitrnu, u bogatoj zemljoradničkoj porodici, kao pripadnik plemena Beriša. U Solunu je završio gimnaziju, a pravni fakultet u Istanbulu.[1] Nakon mladoturske revolucije 1908 je izabran za poslanika u otomanskom Parlamentu. Od 1908. do 1912. triput je biran za poslanika Kosova u turskom parlamentu.[1] Otprlike u to vreme menja prezime iz Beriša u Priština i dodaje titulu "beg". Politički je usmeravao pobunu Albanaca protiv turske vlasti, koja je na prerasla u ustanak širokih razmera. U početku je imao kontakte sa Srbijom, ali pošto su se međusobni interesi oko Kosova razišli, ubrzo je postao njen ogorčeni protivnik.[1] Tokom balkanskih ratova, Hasan beg pokušava da spreči podelu albanskih oblasti između susednih zemalja Crne Gore, Srbije i Grčke.
Nakon proglašenja albanske nezavisnosti Hasan beg Priština daje podršku prvoj vladi Ismaila Kemalija. Godine 1913 je kratko bio na ministarskom mestu. 17. maja 1914. dobija ministarsko mesto od albanskog kneza Vilhelma Vida. Izbijanje prvog svetskog rata rezultirao je okupacijom Albanije. Hasan beg je rat uglavnom proveo u Italiji.
Na kraju rata oko njega da se formira pokret koji se protivi priključenju Kosova Kraljevini SHS. U oktobru 1919, Hasan Priština je sa kosovskom delegacijom išao u Pariz sa ciljem da traže ujedinjenje sa Albanijom. Međutim, ovu delegaciju gotovo niko nije primi ni saslušao. Godine 1920. učestvovao u kongresu u Ljušnji, u Albaniji. U aprilu 1921. godine izabran je kao poslanik oblasti Debra u albanskom parlamentu. Bio je žestoki protivnik vlade Ahmeda Zogua, koji uživa podršku Jugoslavije.
Kada je Zogu došao na vlast, emigrirao je iz zemlje i iz inostranstva je vodio ogorčenu borbu protiv njega.[1] U istoj godini je sa predstavnicima VMRO Pavelom Hristovom i Aleksandrom Protogerovom sklopio dogovor za zajedničku borbu protiv srpske vlasti u vardarskoj Makedoniji i Kosovu, prema kojem bi Albanija trebalo dobiti Sandžak i Kosovo, Makedonija da postane nezavisna država, a jedan sporna tačka je bila Debarski sandjak. Po evropskim centrima je agitovao za otcepljenje Kosova od Kraljevine SHS.[1]
7. decembra 1921. godine Hasan Priština je izabran za premijera Albanije, ali je ostao na toj dužnosti svega nekoliko dana. Razlog za to je intervencija Ahmeda Zoga, koji je uklonio kosovske albance iz parlamenta da bi izbegao sukob sa Jugoslavijom. U februaru 1923. Hasan beg i njegove pristalice su bili prisiljeni da napuste Albaniju.
U leto 1924. dolazi do novih promena u albanskoj politici. Vlada Fana Nolija šalje delegaciju u Ženevu, koja je pred Ligom Naroda podnela žalbu o srpskim zverstavima na Kosovu. Član delegacije je bio i Hasan Priština, koji je 1924. u Društvu naroda u Ženevi održao govor o teroru koji nad Albancima sprovodi beogradski režim. O tome je objavio i dve knjige.[1]
Krajem 1924. Ahmed Zogu uz pomoć Jugoslavije ponovo preuzima vlast u Albaniji. Hasan beg je bio primoran da napusti Albaniju zauvek. On odlazi u Solunu, gde je živeo u izgnanstvu.
Dana 13. avgusta 1933. ubio ga je Albanac Ibrahim Čelo. Ne zna se sa sigurnošću da li je u pitanju bila osveta ili ubistvo po nalogu Ahmeda Zogua. Sahranjen je u Kukesu.
Veze[uredi | uredi kod]
Napomene[uredi | uredi kod]
Izvori[uredi | uredi kod]
- O.S. Pearson, Albania and King Zog, I.B. Tauris. 2005 (ISBN 1-84511-013-7).
- Petrit Imami, Srbi i Albanci kroz vekove, Samizdat B92, Beograd 1998.
Vanjske veze[uredi | uredi kod]
- Photo of Prishtina Arhivirano 2011-07-15 na Wayback Machine-u
