Harmodije i Aristogiton

Izvor: Wikipedia
Harmodije i Aristogen. Rimska kopija grupe, nađena u Villi Adriana, napravljena po sada izgubljenom grčkom originalu.

Harmodije (grčki: Ἁρμόδιος – oko 530-514 pne.) i Aristogiton (grčki: Ἀριστογείτων – oko 550-514 pne.), poznati su i kao Τυραννόκτονοι (tiranoubice), bili atinski heroji koji su pokušali da ubiju tirane Hiparha i Hipiju, sinove Pizistrata. Ovaj atentat se smatrao činom rođenja atinske demokratije.

Ubistvo[uredi - уреди]

Pizistrat je postao atinski tiranin 560. pne., po smrti 527/528 nasledili su ga sinovi Hipija i Hiparh (vidi: Pizistratidi). Njihova popularnost je počela da opada kada je Hiparh počeo da zloupotrebljava vlast.

Hiparh je 514. godine pne. počeo da traži seksualnu vezu od Harmodija, koji je tada imao oko 15 godina i bio je eromenos (mlađi ljubavnik) Aristogitona. Aristogiton je u to vreme imao oko 35 godina i pripadao je jednoj od najstarijih atinskih aristokratskih porodica.

Seksualna i romantična veza u Atini bila je zaštićena običajima i Hiparhov pokušaj da preotme Hermodija Aristogitonu bio je kršenje pravila. Tukidid o tome kaže da je Aristogiton „bio (Harmodijev) ljubavnik i držao ga je svojim“[1].

Hermodije je odbio Hiparha i rekao Aristogitonu šta se desilo. Hiparh, kako bi se osvetio, osramoti je Harmodijevu sestru tako što joj je odbio pravo da učestvuje u Panatenejama kao predvodnica procesije (kaneforos), optuživši je da nije nevina[2][3].

Aristogiton je sada bio rešeniji na atentat. Nije bilo puno zaverenika iz bezbednosnih razloga. Na dan festivala Hipija je bio u Kerameikosu (jedna od atinskih dema), gde je organizovao procesiju. Harmodije i Aristogiton su bili spremni da napadnu kada su videli jednog od zaverenika da razgovara sa Hipijom i zaključili su da ih je izdao i da će atentat propasti. Nisu imali vremena da obaveštavaju svoje saučesnike, već su susreli Hiparha i ubili ga. Čuvari su Harmodija proboli kopljem i na mestu ga ubili, dok je Aristogiton umro kasnije, pošto su ga zatvorili i mučili s namerom da oda imena saučesnika.

Slavljenje para[uredi - уреди]

U narednom periodu Harmodije i Aristogiton su smatrani herojima koji su poginuli za slobodu Atine i bili su poznati kao Oslobodioci (ελεύθεροι) i Tiranoubice. Kasniji pisci su govorili da su potomci Hermodija i Aristogitona dobili određene povlastice u Atini. Kako nije poznato da li je Aristogiton zaista imao potomke, a gotovo je sigurno da Harmodije nije, ova tvrđenja su verovatno izmišljena, ali pokazuju status koji su ova dvojica primili posle smrti.

Na agori je bila podignuta skulpturna grupa, koja je prikazivala Aristogitona i Harmodija, koju je izradio skulptor Antenor. Statua koja je danas sačuvana je rimska kopija grčkog originala.

Način na koji se pisalo o Harmodiju i Aristogitonu ilustruje stav o pederastiji kakav je postojao u Grčkoj. Tukidid i Herodot pominju da su Aristogiton i Harmodije bili ljubavnici, ali to nikako ne komentarišu niti objašnjavaju, valjda očekujući da će čitaoci biti upoznati sa institucijom pederastije i da nema potrebe davati dodatne komentare.

Vidi dalje[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. Tukidid, Peloponeski rat 6.54.2: „ἐραστὴς ὢν εἰ̂χεν αὐτόν“
  2. Tukidid, 6.56.1
  3. Aristotel, Ustav Atinski, 18.2