Granulociti

Izvor: Wikipedia
Heterofilni granulocit u krvi okružen eritrocitima

Granulocit ili granularni leukocit je vrsta leukocita koji u citoplazmi ima granule i jedro podeljeno na režnjeve. U granulama se nalaze brojni hidrolitički enzimi pa se one mogu smatrati lizozomima. Prema načinu bojenja, bojenje po Romanovskom, granula razlikuju se tri tipa granulocita:

  • heterofilni (polimorfonuklearni)
  • eozinofilni
  • bazofilni.

Heterofilni granulociti[uredi - уреди]

U organizmu čoveka čine 50-70% svih leukocita pa time predstavljaju najbrojniju vrstu leukocita. Predstavljaju, prvenstveno u odnosu na bakterije, prvu odbrambenu liniju organizma. Vrše fagocitozu bakterija, virusa kao i ostataka mrtvih ćelija. Oblik ćelije je okruglasto-ameboidan sa kratkim citoplazmatskim nastavcima na (sličnim mikroresicama) površini. Jedro je obično trorežnjevito, mada se kod mladih i starih razlikuje. Tako mladi imaju dva režnja, dok starije ćelije mogu imati i pet.

Granule im se boje mešavinom baznih (metilensko plavo ili azuri) i kiselih boja (eozin). Pogrešno se često nazivaju neutrofilnim granulocitima što bi moglo da se protumači da se ili boje neutralnim bojama, ili da su neutralni prema baznim i kiselim bojama. Oba tumačenja su netačna.

Sadrže dva tipa granula koje su opkoljene membranama:

Veoma su kratkog veka, u krvi čoveka njihov poluživot iznosi 6-7 časova, dok je u vezivnom tkivu nešto duži (1-4 dana).

Eozinofilni (acidofilni) granulociti[uredi - уреди]

Eozinofilni granulocit

Pokazuju acidofiliju (eozinofiliju) jer se granule u njihovoj citoplazmi se boje kiselim bojama. Od ukupne količine leukocita u krvi čoveka oni čine 1-4%. Stvaraju se u koštanoj srži. U krvi provode 6'- 10 časova posle čega prelaze u tkiva gde opstaju 8 - 12 dana.

Po spoljašnjoj morfologiji i veličini liče na heterofilne granulocite, okruglog su oblika i na površini imaju kratke nastavke slične mikroresicama. Jedro ima dva režnja, a nema jedarceta. Postavljeno je ekscentrično i sa više heterohromatina.

Granule su krupnije nego kod heterofilnih granulocita i slično njima sadrže hidrolitičke enzime. U njihovom matriksu nalazi se parakristalno telo koga obrazuje osnovni protein otrovan za neke crevne parazite. Otuda sposobnost ovih granulocita da otklanjaju parazitske crve (Schizostoma) i praživotinja. Osim toga učestvuju i u alergijskim reakcijama tako što fagocitiraju i odstranjuju komplekse antigen-anitelo koji se obrazuju kod astme polenske kijavice

Bazofilni granulocit

Bazofilni granulociti[uredi - уреди]

Predstavljaju najmanje brojne leukocite, okruglastog oblika sa retkim citoplazmatičnim nastavcima na površini. jedro je potkovičastog oblika i ekscentrično postavljeno. Granule su krupne i boje se baznim bojama (metilensko plavo ili azuri) pa ćelije pokazuju bazofiliju. U granulama se nalaze materije kao u mastocitima, kakve su npr. heparin, histamin i dr. Osim po strukturi slični su sa mastocitima i po funkciji pa tako učestvuju u trenutnim alergijskim reakcijama.

Literatura[uredi - уреди]

  • Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]