Грабовци (Рума)
| Грабовци | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Рума |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1189
|
| Густина становништва | 23 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°45′34″N 19°50′28″E / 44.759333°N 19.841°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 65 m |
| Површина | 65,7 km² |
  Грабовци Грабовци (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22423 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | RU |
Координате: 44° 45′ 34" СГШ, 19° 50′ 28" ИГД
Грабовци су насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу.
Село се налази у јужном делу општине Рума. Према попису из 2011. било је 1189 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Нема много писаних трагова о историји села. Први запис о Грабовцима на Сави је из 1391. године. Забележени су и у фалсификованој повељи манастира Крушедол. Значајније насељавање је обављено у временима српске деспотовине Вука Бранковића (Змај Огњени Вук) у Срему крајем 15. века. Из средине 18. века има следећих података:
- 1756. године имали су 80 домова
- 1766. 135 домова
- 1774. 148 домова
- 1791. 127 домова са 731 становника
- 1808. 824 становника
- 1810. 154 дома
У селу постоји осмогодишња школа, дом здравља, пошта, православна црква Св. великомученика Георгија (подигнута 1742. г.), фудбалски клуб „Граничар“ и други друштвени и привредни објекти. Недалеко од села протиче река Сава, кроз само село канал Врањ а недалеко је и Обедска бара.
Становништво је познато по узгоју свиња, паприке и лубеница, а у околним шумама има разних шумских плодова (па чак и чувених белих тартуфа).
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Грабовци живи 1157 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,2 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 499 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 7 | 13 | ||
| 75-79 | 22 | 32 | ||
| 70-74 | 42 | 53 | ||
| 65-69 | 47 | 63 | ||
| 60-64 | 46 | 53 | ||
| 55-59 | 28 | 37 | ||
| 50-54 | 52 | 51 | ||
| 45-49 | 61 | 54 | ||
| 40-44 | 64 | 32 | ||
| 35-39 | 55 | 50 | ||
| 30-34 | 54 | 49 | ||
| 25-29 | 43 | 44 | ||
| 20-24 | 43 | 37 | ||
| 15-19 | 36 | 34 | ||
| 10-14 | 62 | 53 | ||
| 5-9 | 50 | 50 | ||
| 0-4 | 32 | 28 | ||
| просек | 39.2 | 42.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 601 | 170 | 369 | 42 | 20 | - |
| Женски | 604 | 90 | 374 | 124 | 16 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 347 | 213 | - | - | 46 | 1 | 31 | 5 | 1 | 7 |
| Женски | 159 | 109 | - | - | 15 | - | 2 | 6 | 1 | 1 |
| Оба | 506 | 322 | - | - | 61 | 1 | 33 | 11 | 2 | 8 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 2 | 6 | 4 | 3 | 5 | - | - | 23 | |
| Женски | - | - | - | 13 | 10 | 1 | - | - | 1 | |
| Оба | - | 2 | 6 | 17 | 13 | 6 | - | - | 24 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
