Голобок
| Голобок | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 2396 |
| Положај | |
| Координате | 44°27′01″N 21°00′20″E / 44.450166°N 21.0055°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 81 m |
  Голобок Голобок (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11316 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
Координате: 44° 27′ 01" СГШ, 21° 00′ 20" ИГД
Голобок је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 2396 становника (према попису из 1991. било је 2714 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Голобок се налази северно од Паланке, у општини Смедеревске паланке. Нема података на основу којих би се могла утрдити старост овог насеља. Али има трагова које говоре да је овде још у врло раним временима постојало насеље.
На Врановачком Брду су 1901. г. сељаци ископавали златан ђердан, златно и сребрно прстење. Ово су свакако трагови из римског доба, а и за Камени Бунар се мисли да је из тога доба. Западно од села, близу Влахова, постоји место које се зове „Селиште“, на коме је свакако раније било неко насеље.
Голобок се помиње у арачким списковима (порески спискови) и имао је 1818. г. 39 а 1822. г. 44 куће. Године 1846. село је имало 86 кућа, а по попису 1921. г. у селу је било 452 куће са 2619 становника.
Село је основано у Потоку, ту су биле прве куће; и ту су се настаноли преци Гајића (Игњатовића), који су „први ударили колац у селу.“ Дошли су овамо из Црне Горе, још за владе Турака. Турке су често нападали и многа зла задавали. Због тога ови нису радо пролазили кроз Голобок и жалили су се да им много сметају „ они голих бокова“, јер су Гајићи носили „ срозане чакшире.“ По овоме, веле, Гјићи су названи Голобочанима, а по њима и село (данас имају разна презимена), Гајићи, Рашковићи, Јозићи, Ивановићи и Ђурђевићи.
Затим има досељеника из Црне Горе (Поповићи ), па из Качера (Шилопојци), затим из Осата (Паучинци-Николићи), из Гуче у Драгачеву (Николићи, Мијаиловићи, Милојевићи, Ерићи и Пертровићи), од Вучитрна (Косово и Метохија) (Ивковићи, Живковићи) и т. д. По пореклу се становништво може груписати : било је 17 породица са 182 куће динарских досељеника, 10 породица са 214 кућа косовско метохијских досељеника, 3 породице са 22 куће шопских досељеника, 1 породица са 4 куће досељеника из „прека“ (Војводине), 8 кућа досељеника из околине и 2 куће Рома (цигана) закључно са 1921. годином. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Голобок живи 1921 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,3 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 631 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,80.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.367 | 98,78% | ||
| Хрвати | 6 | 0,25% | ||
| Македонци | 3 | 0,12% | ||
| Црногорци | 2 | 0,08% | ||
| Југословени | 2 | 0,08% | ||
| Словенци | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 7 | 0,29% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 25 | 39 | ||
| 75-79 | 43 | 63 | ||
| 70-74 | 70 | 86 | ||
| 65-69 | 84 | 87 | ||
| 60-64 | 68 | 75 | ||
| 55-59 | 59 | 77 | ||
| 50-54 | 96 | 77 | ||
| 45-49 | 96 | 84 | ||
| 40-44 | 82 | 58 | ||
| 35-39 | 79 | 54 | ||
| 30-34 | 78 | 73 | ||
| 25-29 | 89 | 79 | ||
| 20-24 | 85 | 66 | ||
| 15-19 | 65 | 58 | ||
| 10-14 | 65 | 69 | ||
| 5-9 | 83 | 70 | ||
| 0-4 | 62 | 49 | ||
| просек | 40.3 | 43.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1019 | 270 | 644 | 74 | 31 | - |
| Женски | 979 | 120 | 661 | 181 | 16 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 765 | 593 | - | - | 79 | 5 | 18 | 20 | 7 | 18 |
| Женски | 495 | 435 | - | - | 13 | 1 | - | 17 | 5 | 2 |
| Оба | 1260 | 1028 | - | - | 92 | 6 | 18 | 37 | 12 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 10 | 7 | 5 | 2 | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | 1 | 7 | 14 | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | 11 | 14 | 19 | 2 | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ. 19. (др. Б. М Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасеница) и из «Летописа» општине села Голобок
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература:[uredi | uredi kod]
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
