Glavna stranica / Главна страница

Izvor: Wikipedia
Local-time.svg

Dobrodošli na Wikipediju srpskohrvatskog jezika, slobodnu enciklopediju koju svako može uređivati.

Na Vama je da odlučite hoćete li pisati ćirilicom ili latinicom!

Wikipedia je slobodna enciklopedija na više od 200 jezika. Broj članaka na ovoj Wikipediji u ovome momentu je 278,192. Svi dokumenti u Wikipediji su zaštićeni Licencom za slobodnu dokumentaciju GNU-a i kao takve svako ih može mijenjati i korigovati. U slučaju da ste ustanovili nepravilnosti na srpskohrvatskoj Wikipediji, obratite se nekom od administratora.

Local-time.svg

Добродошли на Википедију српскохрватског језика, слободну енциклопедију коју свако може уређивати.

На Вама је да одлучите хоћете ли писати ћирилицом или латиницом!

Википедија је слободна енциклопедија на више од 200 језика. Број чланака на овој Википедији у овом моменту је 278,192. Сви документи у Википедији су заштићени Лиценцом за слободну документацију ГНУ-а и као такве свако их може мењати. У случају да сте установили неправилности на српскохрватској Википедији обратите се неком од администратора.

link Izabrani članak

Katyn Massacre - Mass Graves 2.jpg

Katinjski masakr ili masakr u Katinjskoj šumi (poljski: zbrodnia katyńska, mord katyński, "Katinjski zločin"; ruski: Катынский расстрел "Katinjsko strijeljanje") bio je niz masovnog strijeljanja poljskih državljanja koji je izvršio Narodni komesarijat unutrašnjih poslova (NKVD), tajna policija Sovjetskog Saveza, između IV. i V. 1940. Izvorno se naslov "masakr u Katinju" odnosio na masakr u Katinjskoj šumi, koja je prva otkrivena te je bila najveća lokacija smaknuća ovog tipa.

Pokolj je pokrenuo šef NKVD-a Lavrentij Berija koji je htio ubiti sve zarobljene poljske oficire, a naredba je izdata 5.3. 1940., i odobrio ju je sovjetski Politbiro, uključujući i njen vođa, Josif Staljin. Broj ubijenih se procjenjuje na oko 22,000. Žrtve su ubijene u Katinjskoj šumi u Smolenskoj oblasti, Ruskoj SFSR, zatvorima u Tveru i Harkivi i drugdje. Od ukupnog broja smaknutih, oko 8.000 su bili oficiri zarobljeni nakon Sovjetske invazije Poljske, dodatnih 6.000 su bili policijski oficiri, dok su ostatak sačinjavali poljski intelektualci koju su Sovjeti smatrali "tajnim agentima, žandarmerijom, zemljoposjednicima, saboterima, vlasnicima tvornica, advokatima, činovnicima i svećenicima". (Cijeli članak...)

Recentni izabrani članci: Britanska monarhija – Hipoteza o multiregionalnom porijeklu modernog čovjeka – Minojska erupcija

Ambox outdated.svg Na današnji dan...

Frederic Chopin photo.jpeg

Ostali događaji: 28.2./(29.2.)1.3.2.3.

Wikinews waves Left.png Novosti i događanja Wikinews waves Right.png

Događaji
Alejandro González Iñárritu with a camera in production Cropped.jpg


Arhiva vijesti

Ambox important.svg Aktualnosti na Wikipediji


Propozycja GnM3.svg Izabrana slika


Slika nedjelje

Pink twinged daisy on table edit.jpg


Tratinčica.

Propozycja LnM.svg Sadržaj

Prirodne i matematičke nauke/znanosti: astronomija i astrofizika - biologija - geologija - geografija - ekologija - informatika - matematika - medicina - statistika - fizika - hemija

Društvene nauke/znanosti:
antropologija - arheologija - bibliotekarstvo - demografija - istorija - vojne nauke - jezik i lingvistika - kognitivna nauka - muzikologija - obrazovanje - pedagogija - psihologija - sociologija -filozofija - defektologija

Politika, pravo i društvo:
država - društvo - ekonomija - javni poslovi - mediji - političke nauke - pravo - preduzeća - prirodno okruženje - slobodni softver - trgovina - urbanizam

Religija i mitologija:
ateizam - hrišćanstvo/kršćanstvo - islam - judaizam - misticizam - mitologija - religija - teologija - agnosticizam - rimske pape

Liste:
biografije - godišnji kalendar - dnevni kalendar - internet domeni - države - narodi - kategorije - ljudi - kalendari - liste - članci koje svaka Wikipedia treba imati

Primenjene nauke/znanosti i tehnike:
alat - avijacija - arhitektura - poljoprivreda - komunikacija - energetika - elektronika - industrija - informatika - internet - inženjerstvo - javni poslovi - medicina - slobodni softver - softver - tehnologija - telekomunikacije - transport

Životna svakodnevica i slobodno vrijeme:
enigmatika - zabava - zdravlje - internet - kuhinja - seksualnost - rekreacija - sport - praznici - turizam - hobi

Umjetnost i kultura:
arhitektura - dizajn - književnost - kultura - mediji - muzika - narodne izreke - ples - teatar - skulptura - slikarstvo - umjetnost - film - grafika - poezija

Wikimedia Foundation RGB logo with text.svg Sestrinski projekti

Wikimedijini sestrinski projekti:

Wikipedia je slobodna enciklopedija kojom upravlja Fondacija Wikimedia. Ovdje se nalaze svi Wikimedijini projekti:

W(j)ečnik
Rječnik i tezarus
Wikiknjige
Udžbenici i knjige u javnom vlasništvu
Wikicitat
Zbirka citata
Wikiteka
Slobodna biblioteka
Wikivrste
Popis vrsta
Wikivijesti
Slobodni izvor vijesti
Ostava
Multimedijalno skladište
Meta-Wiki
Koordinacija Wikimedijinih projekata