Гаџин Хан
| Гаџин Хан | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Нишавски |
| Општина | Гаџин Хан |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1245 |
| Положај | |
| Координате | 43°13′13″N 22°01′33″E / 43.220333°N 22.025833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 323 m |
  Гаџин Хан Гаџин Хан (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18240 |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 13′ 13" СГШ, 22° 01′ 33" ИГД
Гаџин Хан је градско насеље, и седиште истоимене општине, једне од једанаест општина у Нишавском управном округу. Подручје општине Гаџин Хан простире се на површини од 325 km2 и има 34 насеља, у којима према подацима пописа становништва из 2011. године живи 8.357 становника. По попису из 2002. број становника у Општини Гаџин Хан је био 10.667, 1991. године 12.990, а 1981. 16.281 становника. Према попису из 2002. у Гаџин Хану било је 1.245 становника (према попису из 1991. било је 1.131 становника).
Положај и пространство[uredi | uredi kod]
Гаџин Хан је лоциран 22 km од Ниша, 53 km од Пирота и 70 km од Лесковца, у Заплањској котлини, на долинским странама Кутинске реке, код ушћа њених десних притока (Копривничке реке и Венежице), у подножју Суве планине (1810 m), Селичевице (903 m) и Бабичке Горе (1059 m) на надморској висини од 270–320 m. Насеље пресеца регионални пут Ниш—Равна Дубрава са крацима ка Власотинцу и Бабушници. Гаџин Хан припада истоименој катастарској општини, чија је површина 7,55 км². Изграђени део насеља обухвата 1,20 км² или 15,9% површине атара.[1]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Гаџин Хан живи 990 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (38,1 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 440 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.166 | 93,65% | ||
| Роми | 29 | 2,32% | ||
| Црногорци | 10 | 0,80% | ||
| Хрвати | 3 | 0,24% | ||
| Македонци | 3 | 0,24% | ||
| Словаци | 1 | 0,08% | ||
| Русини | 1 | 0,08% | ||
| Руси | 1 | 0,08% | ||
| Југословени | 1 | 0,08% | ||
| непознато | 26 | 2,08% | ||
| м | ж | |||
| ? | 4 | 5 | ||
| 80+ | 10 | 16 | ||
| 75-79 | 10 | 14 | ||
| 70-74 | 23 | 31 | ||
| 65-69 | 24 | 31 | ||
| 60-64 | 42 | 29 | ||
| 55-59 | 30 | 36 | ||
| 50-54 | 46 | 39 | ||
| 45-49 | 67 | 48 | ||
| 40-44 | 52 | 49 | ||
| 35-39 | 47 | 57 | ||
| 30-34 | 46 | 36 | ||
| 25-29 | 39 | 48 | ||
| 20-24 | 38 | 30 | ||
| 15-19 | 51 | 39 | ||
| 10-14 | 49 | 37 | ||
| 5-9 | 35 | 35 | ||
| 0-4 | 22 | 30 | ||
| просек | 38.1 | 39.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 529 | 131 | 346 | 22 | 11 | 19 |
| Женски | 508 | 72 | 348 | 65 | 13 | 10 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 271 | 7 | - | - | 108 | 6 | 32 | 13 | 2 | 15 |
| Женски | 203 | 12 | - | - | 101 | 1 | 3 | 14 | 6 | 2 |
| Оба | 474 | 19 | - | - | 209 | 7 | 35 | 27 | 8 | 17 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | - | 43 | 13 | 10 | 4 | - | - | 17 | |
| Женски | 4 | 2 | 13 | 13 | 21 | 4 | - | - | 7 | |
| Оба | 5 | 2 | 56 | 26 | 31 | 8 | - | - | 24 |
Основна карактеристика демографског развоја Гаџиног Хана у периоду 1948. до 2002. је значајан и континуиран пораст укупног броја становника, које је у овом периоду увећано 1,3 пута (са индексом пораста 2002/1948. од 133,7). Прерастање Гаџиног Хана у гравитациони центар Заплања имао је за последицу, између осталог и досељавање становништва, током савременог периода, већином из сеоских насеља Заплања.[2] Године 2002. имиграционо становништво чинило је 58,2% укупне популације (од тога је 68,4% досељено из сеоских насеља са територије општине Гаџин Хан). Досељавање је било најинтензивније од 1961. до 2002. када се у Гаџин Хан доселило 90,2% имиграционог становништва.[5]
Извори[uredi | uredi kod]
- ↑ Симоновић Д., (1982): Заплање, ”Градина”, ”Народна књига”, и Етнографски институт САНУ, Ниш
- ↑ 2,0 2,1 Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ↑ Миграциона обележја, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, књ. 8, Републички завод за статистику, Београд, 2004.
