Fluorovodonička kiselina
| Fluorovodonička kiselina | |||
|---|---|---|---|
| |||
| Drugi nazivi | Fluorna kiselina | ||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 7664-39-3 
| ||
| ChemSpider[1] | 14214
| ||
| UNII | RGL5YE86CZ
| ||
| EINECS broj | |||
| ChEBI | 29228 | ||
| RTECS registarski broj toksičnosti | MW7875000 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | HF (vodeni rastvor) | ||
| Molarna masa | nije primenljivo (vidi fluorovodonik) | ||
| Agregatno stanje | Bezbojni rastvor | ||
| Gustina | 1.15 g/mL (za 48% rastvor) | ||
| Tačka topljenja |
nije primenjivo | ||
| Tačka ključanja |
nije primenjivo | ||
| Rastvorljivost u vodi | meša se. | ||
| pKa | 3.17 [2] | ||
| Opasnost | |||
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | duPont MSDS | ||
| EU-klasifikacija | Veoma je toksična (T+) Korozivna (C) | ||
| EU-indeks | 009-003-00-1 | ||
| NFPA 704 |
 0
4
2
COR
| ||
| R-oznake | R26/27/28, R35 | ||
| S-oznake | (S1/2), S7/9, S26, S36/37, S45 | ||
| Tačka paljenja | nije zapaljiva | ||
| Srodna jedinjenja | |||
| Drugi anjoni | Hlorovodonična kiselina Bromovodonična kiselina Jodovodonična kiselina | ||
| Srodna jedinjenja | Fluorovodonik | ||
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Fluorovodonična kiselina (HF) je rastvor fluorovodonika u vodi. Ona je značajan izvor fluora i prekursor brojnih lekova kao što su fluoksetin (Prozak) i mnoštva drugih materijala, npr. PTFE (Teflon).
Fluorovodonična kiselina je visoko korozivna. Ona ima sposobnost rastvaranja mnogih materijala, a posebno oksida. Njena sposobnost rastvaranja stakla je poznata od 17-tog veka, čak i pre nego što je pripremana u velikim količinama.[3] Zbog svoje visoke reaktivnosti sa staklom i umerene reaktivnosti sa metalima, ona se obično čuva u plastičnim kontejnerima (mada je politetrafluoroetilen u manjoj meri propustan za nju).[4]
Gas fluorovodonik gas je izuzetno otrovan. On može instantno i trajno da ošteti pluća i rožnjače oka. Vodeni rastvori (fluorovodonične kiseline) su kontaktni-otrovi sa potencijalom da uzrokuju duboke, mada u početku bezbolne opekotine, koje kasnije dovode do izumiranja tkiva. Putem ometanja telesnog metabolizam kalcijuma, koncentrovana kiselina može da izazove sistemsku toksičnost. To može da kulminira do srčanog udara i smrti, nakon što u kontakt dođe samo 160 cm2 kože.
Kiselost[uredi | uredi kod]
Fluorovodonična kiselina se klasifikuje kao slaba kiselina zato što ima nižu konstantu disocijacije od jakih kiselina. Ona se jonizuje u vodenom rastvoru na način sličan drugim kiselinama:[5]
- HF + H2O
H3O+ + F−
Ona je jedina halovodonična kiselina koja se ne smatra jakom kiselinom, i.e. ona nije potpuno jonizovana u vodenim rastvorima.
Kada je koncentracija HF približi 100%, kiselost dramatično raste kao posledica sledeće ravnoteže:
- 2 HF H+ + FHF−
Bifluoridni (FHF−) anjon se stabilizuje veoma jakom vodoničnom vezom između vodonika i fluora.
Literatura[uredi | uredi kod]
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Harris, Daniel C. (2010) Quantitative Chemical Analysis, W. H. Freeman and Company, p.AP14
- ↑ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. str. 921. DOI:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6.
- ↑ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.
- ↑ Ayotte, P; Hébert, M; Marchand, P (Nov 2005). „Why is hydrofluoric acid a weak acid?”. J. Chem. Phys. 123 (18): 184501. DOI:10.1063/1.2090259. PMID 16292908.
