Arhiepiskop Flavijan od Konstantinopola

Sveti Flavijan Carigradski
Sveti Flavijan
patrijarh Carigrada, mučenik
Umro/la	449, Hipepa, Lidija, Mala Azija
Štuje se u	Rimokatolička crkva Pravoslavna crkva
Kanoniziran/a	451
Glavno svetište	Mošti u Italiji
Kalendar svetaca	18. februar

Flavijan (ili Flabijan, ? - 11. august 449) bio je arhiepiskop Konstantinopola od 446. do 449. koji se danas slavi kao svetac u Pravoslavnoj i Rimokatoličkoj crkvi.

Bizantski izvori navode da je prije izbora služio kao čuvar velike crkve u Konstantinopolu i živio besprijekornim svetačkim životom. Zbog toga je nakon smrti svog prethodnika Prokla izabran za novog arhiepiskopa 446. Za vrijeme njegovog postavljanja je tadašnji istočnorimski car Teodozije II boravio u obližnjem Halkedonu. To je nastojao iskoristiti svemoćni dvorski eunuh Hrizafije te podržao arhimandrita Eutiha, koji je sa Flavijanom bio u teološkom sporu. Flavijan je 8. novembra 448. sazvao sinod u Konstantinopolu na kome je Eutih svrgnut.

Međutim, Eutih se žalio na presudu uticajnom patrijarhu Aleksandrije Dioskoru, kao i caru Teodoziju, te je 449. sazvan novi sabor u Efezu, tzv. Drugi efeški sabor. Na njemu je Hrizafije na Flavijana i njegove pristalice dao poslati vojsku, a pokušaj Flavijana da se brani je doveo do fizičkog obračuna u kome je teško pretučen. Sabor, koji papa Lav I nije htio priznati i koji je proglašen "razbojničkim", je odlučio da se Eutih vrati na svoj položaj. Flavijan je svrgnut i prognan u Malu Aziju gdje je nedugo potom umro od posljedica premlaćivanja.

Sljedeće godine je Teodozije umro, a njegova sestra Pulherija, udana za novog cara Markijana, se odlučila obračunati sa Hrizafijem i njegovim pristašama u Crkvi. Novi carski par je organizirao svečani prijenos Flavijanovih posmrtnih ostataka u Konstantinopol, a potom i novi sabor, kasnije poznat kao Halkedonski. Na njemu je Eutih svrgnut, a Flavijan ne samo rehabilitiran nego zbog svog mučeništva proglašen i svecem.

Vanjske veze[uredi | uredi kod]

Catholic Encyclopedia: St. Flavian
St Flavian of Constantinople Orthodox Synaxarion (February 18)

Prethodi: Proklo	Arhiepiskop Konstantinopola 446–449	Slijedi: Anatolije

p r u Episkopi Bizanta i Patrijarsi Carigrada
Episkopi Bizant (do 330)	Sveti Andrija • Stahije • Onisim • Polikarp I • Plutarh • Sedekion • Diogen • Elevterije • Feliks • Polikarp II • Atenodor • Evazije • Lavrentije • Alipije • Pertinaks • Olimpijan • Marko I • Filadelf • Kirijak I • Kastin • Eugenije I • Tit • Dometije • Rufin • Prob • Metrofan • Aleksandar
Arhiepiskopi Konstantinopola (330–451)	Aleksandar • Pavle I • Euzebije • Makedonije I • Eudoksije • Evagrije • Demofil • Maksim I • Grigorije I • Nektarije • Jovan I Hriuostom • Arsakije • Atik • Sisinije I • Nestorije • Maksimijan • Prokle • Flavijan • Anatolije
Patrijarsi Carigrada Vizantijski period (451–1453)	Anatolije • Genadije I • Akakije • Fravita • Eufemije • Makedonije II • Timotije I • Jovan II • Epifanije • Antim I • Mena • Evhtihije • Jovan III • Jovan IV • Kirijak II • Toma I • Sergej I • Pir • Pavle II • Petar • Toma II • Jovan V • Konstantin I • Teodor I • Georgije I • Pavle III • Kalinik I • Kir • Jovan VI • German I • Anastazije • Konstantin II • Nikita I • Pavle IV • Tarasije • Nikifor I • Teodot I • Antonije I • Jovan VII • Metodije I • Ignjatije • Fotije I • Stefan I • Antonije II • Nikola I • Eufimije I • Stefan II • Trifun • Teofilakt • Polievkt • Vasilije I • Antonije III • Nikola II • Sisinije II • Sergej II • Eustahije • Aleksije • Mihajlo I • Konstantin III • Jovan VIII • Kozma I • Evstratije • Nikola III • Jovan IX • Lav • Mihajlo II • Kozma II • Nikola IV • Teodot II • Neofit I • Konstantin IV • Luka • Mihajlo III • Kariton • Teodisije I • Vasilije II • Nikita II • Leontije • Dositej • Georgije II • Jovan X • Mihajlo IV^† • Teodor II^† • Maksim II^† • Μanuel I^† • German II^† • Metodije II^† • Manuel II^† • Arsenije^† • Nikifor II^† • German III • Josif I • Jovan XI • Grigorije II • Atanasije I • Jovan XII • Nefon I • Jovan XIII • Gerasim I • Isak • Jovan XIV • Isidor I • Kalist I • Filotej • Makarije • Nil • Antonije IV • Kalist II • Matej I • Eufimije II • Josif II • Mitrofan II • Grigorije III • Atanasije II
Patrijarsi Carigrada Otomanski period (1453–1923)	Genadije II • Isidor II • Sofronije I • Joasaf I • Marko II • Simeon • Dionisije I • Rafael I • Maksim III • Nefon II • Maksim IV • Joakim I • Pahomije I • Teolept I • Jeremija I • Joanikije I • Dionisije II • Joasaf II • Mitrofan III • Jeremija II • Pahomije II • Teolept II • Matej II • Gavrilo I • Teofan I • Meletije I • Neofit II • Rafael II • Kiril I • Timotije II • Grigorije IV • Antim II • Kiril II • Atanasije III • Neofit III • Partenije I • Partenije II • Joanikije II • Kiril III • Pajsije I • Partenije III • Gavrilo II • Partenije IV • Dionisije III • Kliment • Metodije III • Dionisije IV • Gerasim II • Atanasije IV • Jakov • Kalinik II • Neofit IV • Gavrilo III • Neofit V • Kiprijan • Atanasije V • Kiril IV • Kozma III • Jeremija III • Kalinik III^‡ • Pajsije II • Serafim I • Neofit VI • Kiril V • Kalinik IV (III) • Serafim II • Joanikije III • Samjuel • Meletije II • Teodisije II • Sofronije II • Gavrilo IV • Prokopije • Neofit VII • Gerasim III • Georgije V • Kalinik V (IV) • Jeremija IV • Kiril VI • Evgenije II • Antim III • Krisant • Agatangel • Konstantije I • Konstantije II • Georgije VI • Antim IV • Antim V • German IV • Meletije III • Antim VI • Kiril VII • Joakim II • Sofronije III • Joakim III • Joakim IV • Dionisije V • Neofit VIII • Antim VII • Konstantin V • German V • Meletije IV
Patrijarsi Carigrada Moderni period (od 1923)	Georgije VII • Konstantin VI • Vasilije III • Fotije II • Venuijamin • Maksim V • Atenagora • Dimitrije • Vartolomej
^† u egzilu u Nikeji ^‡ ponekad se ne ubraja u partrijarhe

Vanjske veze[uredi | uredi kod]

Navigacija

Pretraga