Flatulencija

Izvor: Wikipedia
Broom icon.svg Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno sređivanje da bi se dobio kvalitetniji članak. Sređivanje podrazumeva dodavanje interviki-veza, kategorizaciju, unutrašnje povezivanje, razlamanje teksta i slična uređivanja, kako bi se dobio karakter pravog Vikipedijinog članka.
Pogledajte kako se menja strana za pomoć, ili stranu za razgovor. Uklonite ovaj template kada završite.

Prđenje je jedna od ljudskih aktivnosti probavnog sistema. Reč je o ispuštanju gasova kroz anus.

Gasovi u probavni trakt uglavnom dolaze na tri načina. Prvi je gutanje vazduha kod jela i govora, drugi je rad bakterija u crevima, a treći je difuzija gasova iz krvi. U želucu su dva glavna gasa azot i kiseonik. Oni se izbacuju kada se podrigne ili prelaze u tanko crevo sa ostalim sadržajem želuca. Ulazak u tanko crevo apsorbuje male količine ovih gasova. U toku dana u crevu se nalazi 7 do 10 litara gasa, a izluči se svega pola litre. Kusur se resorbuje. Oni koji često i puno prde nemaju mnogo veću bakterijsku aktivnost, nego im je peristaltika u području debelog creva snažnija i većina gasova ne stigne da se apsorbuje.[1] Gasovi unutar probavnog sistema sastoje se uglavnom od bezmirisnih gasova kao što su kiseonik, azot, ugljen dioksid, vodonik i metan. Manji deo gasova koji se ispuštaju kroz želudac i koji većini ljudi neprijatno mirišu čini sumpor, produkt bakterija koje normalno žive u debelom crevu. Kada se vodonik i metan pomešaju nastane eksplozivna smesa koja širi creva pa prdonja oseća nadutost, a neretko i bolove u stomaku. Ljudi koji nemaju nikakvih tegoba u području želuca i creva prdnu 14 do 23 puta dnevno, što ovisi i o ishrani. Kao kuriozitet navodi se informacija da je prđenje češće na većim nadmorskim visinama (iznad 3300 metara) zbog razlike u pritisku u crevima i u okolnom vazduhu. Smatra se da ishrana prdonja uključuje sveži hleb, krastavce, kupus, crveni i beli luk, žitarice, pasulj, boraniju, grašak, soju, sočivo, jaja, masne mlečne produkte poput šlaga i sladoleda, gazirana pića i veštačke zaslađivače. Neke ličnosti smatraju kako preko mere prde što zna da izazove depresiju i druge psihičke tegobe i stres jer se u većini civilizacija prđenje smatra gadnim i nepristojnim i izaziva prezir ličnosti koja je u blizini.

Prosečan prdež sastoji se od 59% azota, 21% vodonika, 9% ugljen dioksida, 7% metana i 4% kiseonika. Manje od 1% prouzročava većini ljudi neprijatan miris.[2] Temperatura prdeža u nastajanju je 37 celzijusa. Prdež je prosečno brz 30 metara u sekundu. Jednako prde i žene i muškarci. Prdež je zapaljiv jer sadrži metan i vodonik. U evropskoj tradiciji je uobičajeno kontrolisati i obuzdavati prdeže u blizini drugih ljudi, jer su neprijatnog mirisa. U nekim zemljama drugih kulturnih krugova, na primer na Tajlandu, prđenje na javnim mestima, ili bilo gde u kući i radnim prostorijama, smatra se sasvim normalnim i poželjnim, te je simbol otvorenosti i prisnosti u društvu. Pod uticajem Evropljana ova tajlandska tradicija polako nestaje.[3] Žene u evropskoj civilizaciji smatraju prđenje i podrigivanje jednom od 5 navika muškaraca koje im idu na nerve.[4] U američkoj saveznoj državi Virdžiniji formalno je kazna za prđenje na poslu 25 godina robije.

Reference[uredi - уреди]

  1. psihijatar-crkvencic.hr, "ZAŠTO ISPUŠTAMO VJETROVE TJ. PRDIMO", pristupljeno 27. avgusta 2013.
  2. www.tportal.hr, "ZNAŠ LI... Baš sve o ispuštanju vjetrova?" objavljeno 30. marta 2009., pristupljeno 27. avgusta 2013.
  3. www.skole.hr, "Trebamo li zadržavati vjetrove?" objavljeno 14. aprila 2011., pristupljeno 27. avgusta 2013.
  4. www.b92.net, "5 muških navika koje ženama idu na živce", objavljeno 24. septembra 2012., pristupljeno 27. avgusta 2013.