Finansijska tržišta

Izvor: Wikipedia

Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).

Preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve značajne makroekonomske kategorije – štednju i investicije.

Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ona omogućava normalno odvijanje privrednih odnosa.

Preko finansijskih tržišta vrši se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem kredita ili vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.

Značaj finansijskih tržišta[uredi - уреди]

Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima se odražavaju sva zbivanja u realnim tokovima društvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata tržišne privrede.

Finansijska tržišta su deo ekonomskog sistema. Na njih vrše uticaj promene na tržištu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takođe, finansijska tržišta vrše povratni uticaj na tržište proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem finansijskih tržišta povećava se ponuda finansijskih instrumenata, čime i drugi oblici aktive postaju predmet tržišnog valorizovanja.

Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, povećanje društvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije.

Funkcija povezivanja[uredi - уреди]

Finansijska tržišta, kao organizovana mesta na kojima dolazi do susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima finansijskih instrumenata, omogućavaju povezivanje investicionih subjekata, kojima nedostaju finanijska sredstva, i štednih subjekata, koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava.

Alokativna funkcija[uredi - уреди]

Finansijska tržišta omogućavaju alokaciju slobodnih finansijskih sredstava, usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolažu viškovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju.

Funkcija razvoja[uredi - уреди]

Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju, jer dovode do povećanja mobilnosti finansijskih sredstava.

Funkcija efikasnosti[uredi - уреди]

Preko finansijskih tržišta omogućava se efikasno korišćenje finansijskih sredstava jedne nacionalne ekonomije, čime se obezbeđuje efikasnije poslovanje u privredi.

Funkcija određivanja cene finansijskih sredstava[uredi - уреди]

Na finansijskim tržištima se određuju cene finansijskih sredstava, odnosno obrazuju se cene korišćenja finansijskih sredstava.

Funkcija smanjenja troškova[uredi - уреди]

Finansijska tržišta omogućavaju smanjenje troškova spajanja subjekta koji želi da proda, sa subjektom koji želi da kupi određeni finansijski instrument. Takođe, dolazi i do smanjenja troškova u vezi sa pribavljanjem određenih informacija koje se mogu dobiti na finansijskim tržištima.

Funkcija pouzdanosti[uredi - уреди]

Finansijska tržišta omogućavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se obavljaju na ovim tržištima.

Vrste finansijskih tržišta[uredi - уреди]

Postoji veći broj kriterijuma za podelu finansijskih tržišta pa, samim tim, i više vrsta finansijskih tržišta.

Podela prema roku dospeća[uredi - уреди]

Glavna podela finansijskih tržišta je ona koja ih svrstava u dve osnovne kategorije, s obzirom na rok dospeća finansijske aktive kojom se trguje na finansijskim tržištima:

Tržište novca (kratkoročno tržište) je segment finansijskih tržišta za kratkoročne oblike finansijske aktive, gde se trguje žiralnim novcem i hartijama od vrednosti sa rokom dospeća kraćim od godinu dana. Osnovni učesnici su banke. Ovo tržište obezbeđuje likvidnost i solventnost privrednim subjektima.

Tržište kapitala (dugoročno tržište) je segment finansijskih tržišta na kome se trguje finansijskom aktivom sa rokom dospeća dužim od jedne godine. Na ovom tržištu se prevashodno trguje dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim instrumentima. Emitenti na tržištu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugoročno finansiranje. Na ovom tržištu posebnu ulogu imaju tzv. institucionalni investitori)

Podela prema području koje pokrivaju[uredi - уреди]

Polazeći od mesta na kome se transakcije obavljaju i područja koje pokrivaju, finansijska tržišta se mogu podeliti na:

  • lokalna tržišta
  • nacionalna tržišta
  • međunarodna tržišta

Lokalna tržišta se odnose na uže područje jedne zemlje. Nacionalna (domaća) tržišta se odnose na celu zemlju. Međunarodna (eksterna) tržišta se odnose na više zemalja, pa se i emitovanje hartija od vrednosti vrši istovremeno u više zemalja.

Prema pravu koje se nalazi u njihovoj osnovi[uredi - уреди]

Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata kojima se trguje, razliku se:

Na tržištu instrumenata duga trguje se instrumentima duga koji predstavljaju oblik hartija od vrednosti kojima se uobličavaju dužničko-poverilački odnosi, odnosno kreditni odnosi. Tu spadaju različite hartije od vrednosti, kao što su obveznice, zapisi, certifikati i slično, kojima se vrši kreditiranje poslovanja emitenata. Emisijom ovih hartija emitent prikuplja sredstva za svoje finansiranje, jer kupci takvih hartija postaju kreditori i nalaze se u ulozi koju ima banka kod direktnog kreditiranja.

Na tržištu vlasničkih instrumenata trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija od vrednosti ne postaju kreditori, kao kod kupovine instrumenata duga, već postaju vlasnici dela aktive i budućih prihoda emitenta.

Tržište izvedenih hartija od vrednosti (ili derivatna tržišta) nastala su razvojem izvedenih hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata. Ove hartije od vrednosti se nazivaju izvedenim zato što njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi. Ta druga aktiva može biti roba, osnovne hartije od vrednosti, kamatna stopa, devizni kurs itd.

Podela prema vremenu plaćanja i isporuke[uredi - уреди]

Polazeći od vremena plaćanja i isporuke finansijske aktive, razlikuju se:

  • promptna tržišta
  • terminska tržišta

Karakteristika promptnih (terminskih) tržišta je da se poslovi i transakcije koje se na njima zaključe odmah realizuju – isporuka finansijske aktive i plaćanje vrše se odmah po zaključenju posla. Karakteristika terminskih tržišta je da se na njima zaključuju terminski (ročni) poslovi, koji predstavljaju sporazum učesnika da realizuju određene finansijske transakcije u budućnosti (ovde spadaju tržišta izvedenih hartija od vrednosti tj. derivatna tržišta).

Podela prema prirodi transakcije[uredi - уреди]

Polazeći od emisije hartija od vrednosti, odnosno od prirode transakcije, razlikuju se:

  • primarna tržišta
  • sekundarna tržišta

Podela je izvršena po tome da li se na njima vrši prva kupovina i prodaja finansijskih instrumenata koje su kreirale deficitne ekonomske jedinice, ili dalja kupoprodaja.

Primarna tržišta su ona na kojima se vrši primarna emisija pojedinih hartija od vrednosti. Na njima se obavlja prva transakcija hartija od vrednosti, odnosno, na njima se uvode nove hartije od vrednosti. Kupci kupuju novoemitovane hartije od vrednosti i ujedno postaju njeni prvi vlasnici. Kupac u ovom slučaju ima položaj investitora, jer kupovina za njega znači investiciju, s obzirom da od kupljene hartije od vrednosti očekuje prihode veće od ulaganja koje je imao pri kupovini hartije od vrednosti. Prodavci novoemitovanih hartija od vrednosti imaju ulogu emitenata koji preko primarnog tržišta dolaze do sredstava za svoje finansiranje.

Primarna finansijska tržišta imaju funkciju da se transferisanjem finansijske štednje obezbedi njena efikasna alokacija krajnjim korisnicima.

Sekundarna tržišta su ona na kojima se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti. Na njima se obavlja preprodaja, odnosno druga i naredna transakcija sa hartijama od vrednosti.

Ova tržišta omogućavaju prodaju finansijske aktive, da bi se došlo do likvidnih sredstava, jer ova tržišta obezbeđuju likvidnost finansijske aktive a to znači da obezbeđuju likvidnost privrednim subjektima. Jedna od bitnih funkcija sekundarnih tržišta je da ona određuju cenu finansijske aktive, čime se postiže efikasnost poslovanja i upravljanja.

Sekundarna tržišta postoje za skoro sve hartije od vrednosti – obveznice, akcije, opcije, fjučerse.

Podela prema prometu[uredi - уреди]

Sa aspekta prometa, razliku se:

  • berzanski promet i tržišta
  • vanberzanski promet i tržišta

Berzanski promet proističe iz poslova i transakcija koji se obavljaju na berzi.

Postojanje vanberzanskog prometa znači da se transakcije mogu obavljati i na drugim mestima osim berze. Ta druga mesta mogu biti pri berzi, posredstvom banaka, pomoću informacionih sistema, itd.

Podela prema organizacionoj strukturi[uredi - уреди]

Imajući u vidu organizacionu strukturu, finansijska tržišta mogu biti:

  • aukciona finansijska tržišta
  • posrednička finansijska tržišta
  • preko šaltera finansijska tržišta

Aukciona finansijska tržišta su ona koja posluju na principima aukcije, odnosno, kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najveću cenu.

Posrednička finansijska tržišta su ona tržišta na kojima se poslovi i transakcije obavljaju preko posebnih, ovlašćenih posrednika, najčešće brokera i dilera.

Poseban oblik finansijskog tržišta organizuje se preko šaltera, što predstavlja vid vanberzanskog prometa u kome se transakcije obavljaju putem uparivanja ponude i tražnje preko informacione i kompjuterske tehnologije. Zainteresovani kupci i prodavci podnose svoje naloge na šalterima banaka ili ovlašćenih agenata.

Podela prema finansijskim tokovima[uredi - уреди]

S obzirom da postoje direktni i intermedijarni finansijski tokovi, postoji i podela finansijskih tržišta na:

  • direktna finansijska tržišta
  • intermedijarna finansijska tržišta

Na direktnim finansijskim tržištima obavlja se kupovina i prodaja, kako primarna tako i sekundarna, samo finansijskih instrumenata koje su izdale deficitne ekonomske jedinice, bez obzira da li su u njih uključeni dileri ili brokeri. Drugim rečima, u direktna finansijska tržišta spada i primarna i sekundarna kupoprodaja akcija preduzeća, ili obveznica preduzeća i države, komercijalnih zapisa preduzeća i slično.

Na intermedijarnim finansijskim tržištima kupuju se i prodaju finansijski instrumenti koje su izdale intermedijarne finansijske institucije – banke, penzioni fondovi, osiguravajuća društva, investicione kompanije i fondovi. Ovo znači da u intermedijarna tržišta spada kupoprodaja depozita, depozitnih certifikata i blagajničkih zapisa banaka, polisa osiguranja, obveznica i akcija institucionalnih investitora.

Podela prema organizovanosti mesta na kojima se trguje[uredi - уреди]

U zavisnosti od stepena organizovanosti mesta na kojima se finansijsko-tržišne operacije ostvaruju, razliku se:

  • organizovana tržišta
  • slobodna tržišta

Organizovana (institucionalizovana) tržišta postoje kada se finansijsko-tržišne operacije ostvaruju na organizovanim mestima (berzama) i po strogo regulisanoj proceduri, uz fizičko prisustvo aktera ili njihovih predstavnika.

Slobodna (neinstitucionalizovana) tržišta postoje kada se finansijski instrumenti kupuju i prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim mestima.

Podela prema tipu finansijske aktive[uredi - уреди]

Pored opšte i globalne podele finansijskih tržišta, postoji dalja njihova segmentacija na specijalizovana tržišta. Polazeći od finansijske aktive kojom se trguje, razlikuje se pet osnovnih segmenata finansijskih tržišta:

Devizno tržište na specifičan način prožima i novčano tržište i tržište kapitala, zbog čega se ono i tretira kao sastavni deo i jednog i drugog. Međutim, ono ima dovoljno specifičnosti da ga treba tretirati kao posebno finansijsko tržište.

Na hipotekarnom tržištu se trguje hipotekarnim kreditima i hartijama od vrednosti na bazi hipoteke. Ovi poslovi su postali privlačni jer se kao njihovo osiguranje javlja hipoteka na realna nepokretna dobra – zemljište, zgrade i druge nepokretnosti.

Vidi još[uredi - уреди]