Gvožđe(II) sulfat
| Gvožđe(II) sulfat | |||
|---|---|---|---|
-sulfate-heptahydrate-sample.jpg)
| |||
| Drugi nazivi | Fero sulfat; zeleni vitriol; gvožđe vitriol; zelena galica | ||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 7720-78-7  , 17375-41-6 (monohidrat), 7782-63-0 (heptahidrat) | ||
| PubChem[1][2] | 24393 | ||
| ChemSpider[3] | 22804
| ||
| UNII | RIB00980VW
| ||
| EINECS broj | |||
| ChEMBL[4] | CHEMBL1200830
| ||
| RTECS registarski broj toksičnosti | NO8500000 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | FeSO4 | ||
| Molarna masa | 151.908 g/mol (anhidrat) 169.92 g/mol (monohidrat) 278.05 g/mol (heptahidrat) | ||
| Agregatno stanje | plavo/zeleni ili beli kristali | ||
| Gustina | 2.84 g/cm3 (anhidrat) 1.898 g/cm3 (heptahidrat) | ||
| Tačka topljenja |
70 °C (dehidracija heptahidrata) | ||
| Rastvorljivost u vodi | 25.6 g/100mL (anhidrat) 48.6 g/100 mL (heptahidrat) (50 °C) | ||
| Opasnost | |||
| EU-klasifikacija | Štetan (Xn) Iritant (Xi) | ||
| EU-indeks | 026-003-00-7 (anhidrat) 026-003-01-4 (heptahidrat) | ||
| NFPA 704 |
 0
1
0
| ||
| R-oznake | R22, R36/38 | ||
| S-oznake | S2, S46 | ||
| Tačka paljenja | Nije zapaljiv | ||
| Srodna jedinjenja | |||
| Srodna jedinjenja | Gvožđe(III) sulfat | ||
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Gvožđe(II) sulfat (fero sulfat) je hemijsko jedinjenje sa formulom FeSO4.[5][6] Poznat je od drevnih vremena kao zelena galica ili zeleni vitriol. Plavo-zeleni heptahidrat je najčešći oblik ovog materijala. Svi sulfati gvožđa se rastvaraju u vodi i daju isti vodeni kompleks [Fe(H2O)6]2+, koji ima oktaedralnu molekulsku geometriju i koji je paramagnetičan.
Hidrati[uredi | uredi kod]
Gvožđe(II) sulfat se može naći u raznim stanjima hidracije, i nekoliko formi postoji u prirodi.
- FeSO4·H2O (mineral: szomolnokit, relativno redak)
- FeSO4·4H2O (mineral: rozenit, beo, relativno uobičajen, niže da bude dehidratacioni produkt melanterita)
- FeSO4·5H2O (mineral: siderotil, relativno redak)
- FeSO4·6H2O (mineral: feroheksahidrit, relativno redak)
- FeSO4·7H2O (mineral: melanterit, plavo-zelen, relativno uobičajen)
Na 90 °C, heptahidrat gubi vodu i formira bezbojni monohidrat. U svom anhidratnom, kristalnom stanju, njegova standardna entalpija formiranja je ΔfH°čvrst = -928.4 kJ·mol−1 i njegova standardna molarna entropija je S°čvrst = 107.5 J·K−1·mol−1.
Dobijanje i reakcije[uredi | uredi kod]
U završnoj fazi pripreme čelika za galvanizaciju ili premazivanje, čelični lim ili šipke se provlače kroz kisela kupatila sa sumpornom kiselinom. Ovaj postupak proizvodi znatne količine gvožđe(II) sulfata kao sporednog proizvoda[7]
- Fe + H2SO4 → FeSO4 + H2
Drugi izvor velikih količina FeSO4 je proizvodnja titanijum dioksida iz ilmenita sulfatnim procesom.
Fero sulfat se isto tako industrijski priprema oksidacijom pirita:
- 2 FeS2 + 7 O2 + 2 H2O → 2 FeSO4 + 2 H2SO4
Reakcije[uredi | uredi kod]
Tokom zagrevanja, gvožđe(II) sulfat prvo gubi svoju kristalnu vodu i originalno zeleni kristali prelaze u prljavo-žutu anhidriranu materiju. Dalje zagrevanje uzrokuje oslobađanje sumpor dioksida i belog dima sumpor trioksida, ostavljajući crvenkasto-braon gvožđe(III) oksid. Dekompozicija gvožđe(II) sulfata počinje na oko 480 °C.
- 2 FeSO4 → Fe2O3 + SO2 + SO3
Poput svih gvožđe(II) soli, gvožđe(II) sulfat je redukujući agens. Na primer, on redukuje azotnu kiselinu do azot oksida i hlor do hlorida:
- 6 FeSO4 + 3 H2SO4 + 2 HNO3 → 3 Fe2(SO4)3 + 4 H2O + 2 NO
- 6 FeSO4 + 3 Cl2 → 2 Fe2(SO4)3 + 2 FeCl3
Po izlaganju vazduhu, on se oksiduje da formira korozioni smeđe-žuti pokrivni slog baznog feri sulfata, koji je smeša feri oksida is feri sulfata:
- 12 FeSO4 + 3 O2 → 4 Fe2(SO4)3 + 2 Fe2O3
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.
- ↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- ↑ Egon Wildermuth, Hans Stark, Gabriele Friedrich, Franz Ludwig Ebenhöch, Brigitte Kühborth, Jack Silver, Rafael Rituper “Iron Compounds” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry Wiley-VCH, Wienheim, 2005.
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]
- „Iron(II) sulfate”. Chemical Land21. 10. 1. 2007..
- Pravljenje zelene galice iz pirita