Farradayev zakon

Izvor: Wikipedia

Faradejev zakon elektromagnetske indukcije daje odnos promene magnetskog fluksa kroz površinu S ograničenom konturom C i električnog polja duž te konture:

\oint_C \mathbf{E} \cdot d\mathbf{l} = - \ { d \over dt }   \int_S   \mathbf{B} \cdot d\mathbf{S}

gde je E električno polje, d-{l}- je infinitezimalni element konture C i B je gustina magnetskog fluksa. Smer konture -{C}- i d\mathbf{S} određuju se pravilom desne ruke.

Ekvivalentno, diferencijalni oblik Faradejevog zakona je:

\nabla \times \mathbf{E} = -\frac{\partial \mathbf{B}} {\partial t}

što je jedna od Maksvelovih jednačina.

U slučaju kalema gde provodnici sačinjavaju -{N}- navojaka, izraz postaje:

V=-N{d \Phi \over d t}

gde je -{V}- indukovana elektromotorna sila a dΦ/dt je brzina promene u vremenu magnetnog fluksa Φ. Smer elektromotorne sile (negativan znak u izrazu) je prvi put data Lencovim zakonom.

Faradejev zakon, zajedno sa ostalim zakonima elektromagnetizma, je kasnije ugrađen u Maksvelove jednačine.

Faradejev zakon je zasnovan na Majkl Faradejevim eksperimentima 1831.

Vidi još[uredi - уреди]