Esencijalni nutrijent

Izvor: Wikipedia

Esencijalni nutrijent je nutrient koji je neophodan za normalno funkcionisanje tela. To je materijal koji telo ne može da sintetiše, ili ne može da sintetiše adekvatne količine (npr. niacin, holin), i stoga se mora unositi putem ishrane. Esencijalni nutrijenti se takođe definišu putem kolektivne fiziološke evidencije za njihovu važnost u ishrani.[1]

Neke od kategorija esencijalnih nutrijenata su vitamini, dijetetski minerali, esencijalne masne kiseline, i esencijalne aminokiseline. Različite vrste imaju veoma različite esencijalne nutrijente. Na primer, većina sisara sintetiše sopstvenu askorbinsku kiselinu, i stoga se ona ne smatra esencijalnim nutrijentom za te vrste. Ona je međutim esencijalni nutrijent za ljude, kojima su neophodni spoljašnji izvori askorbnske kiseline (vitamina C). Mnogi esencijalni nutrijenti su toksični u velikim dozama (i.e. hipervitaminoza). Neki se mogu koristiti u količinama većim od neophodnih bez očevidnih štetnih efekata.[2]

Masne kiseline[uredi - уреди]

Esencijalne masne kiseline su masne kiseline koje ljudi ne mogu da sintetišu, jer im nedostaju enzimi desaturaze.

α-Linoleinska kiselina se ne koristi u telu u svojoj originalnoj formi. Ona se razlaže u dugolančane polinezasićene masne kiseline eikozapentanoinsku kiselinu (EPA, 20:5) i dokozaheksaenoinsku kiselinu (DHA, 22:6). EPA i DHA se takođe mogu konzumirati kao prehrambeni izvor iz ribe ili ribljeg ulja.

Linolna kiselina se takođe ne koristi u originalnom obliku. Ona se razlaže u dugolančane polinezasićene masne kiseline gama-linolnu kiselinu (GLA, 18:3), dihomo-gama-linolnu kiselinu (DGLA, 20:3) i arahidonsku kiselinu (AA, 20:4).

Omega-9 masne kiseline nisu esencijalne za ljude. Ljudi generalno poseduju sve enzime neophodne za njihovu sintezu.

Aminokiseline[uredi - уреди]

Esencijalne aminokiseline su:

  • Esencijalne aminokiseline neophodne za prevremeno rođenu decu, ali ne za zdrave osobe:

Vitamin[uredi - уреди]

Dijetarni minerali[uredi - уреди]

Neophodne količine znatno variraju među nutrijentima. Na primer, 70 kg težak čovek sadrži 1.0 kg kalcijuma, i samo 3 mg kobalta.

Reference[uredi - уреди]

  1. "National Academy of Sciences. Institute of Medicine. Food and Nutrition Board. Dietary Guidance: DRI Tables". US Department of Agriculture, National Agricultural Library and National Academy of Sciences, Institute of Medicine, Food and Nutrition Board. October 2009. http://fnic.nal.usda.gov/nal_display/index.php?info_center=4&tax_level=3&tax_subject=256&topic_id=1342&level3_id=5140. 
  2. Pauling, L. (1986). How to Live Longer and Feel Better. New York NY 10019: Avon Books Inc.. ISBN 0-380-70289-4.  Page 24.
  3. J D Kopple and M E Swendseid (May 1975). "Evidence that histidine is an essential amino acid in normal and chronically uremic man.". J Clin Invest. 55 (5): 881–891. doi:10.1172/JCI108016. PMC 301830. PMID 1123426. 
  4. "National Academy of Sciences. Institute of Medicine. Food and Nutrition Board. Dietary Reference Intakes: Elements". US Department of Agriculture, National Agricultural Library and National Academy of Sciences, Institute of Medicine, Food and Nutrition Board. October 2009. http://www.iom.edu/Global/News%20Announcements/~/media/48FAAA2FD9E74D95BBDA2236E7387B49.ashx. 
  5. Nelson, D. L.; Cox, M. M. "Lehninger, Principles of Biochemistry" 3rd Ed. Worth Publishing: New York, 2000. ISBN 1-57259-153-6.
  6. R. Bruce Martin "Metal Ion Toxicity" in Encyclopedia of Inorganic Chemistry, Robert H. Crabtree (Ed), John Wiley & Sons, 2006. DOI:10.1002/0470862106.ia136

Literatura[uredi - уреди]

  • Pauling, L. (1986). How to Live Longer and Feel Better. New York NY 10019: Avon Books Inc.. ISBN 0-380-70289-4. 
  • Hausman, P, 1987, The Right Dose. Rodale Press, Emaus, Pennsylvania. ISBN 0-87857-678-9

Vidi još[uredi - уреди]