Emil Hajek

Izvor: Wikipedia

Emil Hajek, pijanista i klavirski pedagog češkog porekla (Hradec Kralove 3. mart 1886. - Beograd 17. mart 1974.)

Na Konzervatoriju u Pragu završio studij klavira 1908. kod Josefa Jiraneka (cs:Josef Jiránek), kompoziciju je učio kod Antonjina Dvoržaka; u klaviru se usavršavao kod K. Ancorgea u Berlinu. Sa bratom, violinistom Jaroslavom koncertirao u Finskoj (19021904), a bio je profesor klavira i kamerne muzike na Konzervatoriju u Saratovu (19091921) a od 19181921. i rektor. Od 1928. u Beogradu profesor i zatim direktor Muzičke škole Stanković koju je podigao na evropski nivo. Od 1937. do 1963. je bio redovni profesor i šef klavirskog odseka na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Svojom ličnošću je obeležio razdoblje u kojem je delovao.

Iz njegove su škole izašli brojni ugledni pijanisti i pedagozi: Vlastimir Škarka, Olga Popov, Vera Veljkov, Olga Jovanović, Mirjana Vugdragović, Miroslava Lili Petrović, Srđan Grbić i dr. Priređivao je solističke večeri, svirao sa violinistom P. Stojanovićem, a bio je pratilac mnogih jugoslovenskih i stranih umetnika koji su gostovali u Beogradu. Na Radio Beogradu izvodio Bahove preludije i fuge i Betovenove sonate, snimao dela jugoslovenskih kompozitora, a bavio se i muzičkom publicistikom i kritikom. Bio je i član žirija na takmičenjima u zemlji i inostranstvu (Prag, Varšava). Član šopenovog instituta u Varšavi i dobitnik Sedmojulske nagrade za životno delo 1961. godine.

Vanjske veze[uredi - уреди]