Emanuel Schäfer
Emanuel Schäfer (izgovor: Emanuel Šefer) je bio nacistički šef Policije bezbednosti i Službe bezbednosti u okupiranoj Srbiji u drugom svetskom ratu.
Biografija[uredi | uredi kod]
Rođen 1900. godine u češkom gradu Hlučinu (nemački, Hultschin). Policijsku karijeru je započeo 1925. godine, u Potsdamu. Godine 1933. postaje šef policije u Breslauu, a iste godine učlanjuje se u nacionalsocijalističku partiju. Postaje tada pripadnik SA formacija a i službi bezbednosti SS (Sicherheitsdienst des Reichsführers-SS, ili SD).
Početkom Drugog svetskog rata, Šefer je imenovan šefa Ajnsacgrupe II, tokom ratnog pohoda u Poljskoj. Kasnije, sve do kraja 1941. godine, obavlja važne policijske funkcije u Katovicama i Kelnu, gde nadgleda prve deportacije Jevreja iz tih gradova u Nisko, Loc i Rigu. U januaru 1942. godine, Rajhard Hajdrih (Reinhard Heydrich) ga postavlja za šefa Policije bezbednosti i Službe bezbednosti u Srbiji (Befehlshaber der Sicherheitspolizei und des Sicherheitsdienstes, skraćeno Befehlshaber Sipo und SD ili BdS); bio je to period reorganizacije okupacionog aparata, u kojem će u Srbiju doći i Bruno Zatler (Bruno Sattler), novi šef beogradskog Gesta- poa, i August Mejsner (Meyszner), viši vođa SS i policije. Šefer je na proleće 1942. godine nadgledao likvidaciju jevrejskih žena i dece interniranih na Sajmištu, posle čega je saopštio Berlinu: „Srbija je bez Jevreja!“
Zbog uloge u zločinima počinjenim nad Jevrejima u Poljskoj i Srbiji, Emanuel Šefer je osuđen u Nemačkoj na šest i po godina zatvora. Umro je 1974. godine.
Napomena[uredi | uredi kod]
- Sadržaj članka je preuzet iz publikacije Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44. Arhivirano 2014-12-17 na Wayback Machine-u objavljene pod Creative Commons licencom.