Elektroencefalografija

Izvor: Wikipedia
Elektroencefalografija
Intervencija
EEG cap.jpg
EEG snimanje
ICD-9-CM 89.14
MeSH D004569
OPS-301 code: 1-207
Elektroencefalografija

Elektroencefalografija je posebna neurofiziološka metoda koja registruje moždanu električnu aktivnost preko elektroda smeštenih na poglavini (što je najčešći vid korišćenja) ili subduralno odnosno unutar moždanog tkiva (što se koristi u preoperativnoj pripremi bolesnika sa epilepsijom). Rezultujući dijagram je poznat kao elektroencefalogram (EEG) koji je, ranije, preko posebnih pera osetljivih na izmenu napona, iscrtavan na papiru, a u sadašnjici češće zastupljen u vidu digitalnog crteža korišćenjem računara.[1]

EEG beleži moždane talase koji su prema frekvenciji podeljeni na delta talase (aktivnost do 4 herca), teta talase (od 4 do 8 herca), alfa talase (od 8-12 herca) i beta talase (preko 12 herca). Pojedina normalna (budnost, spavanje, dremanje) i patološka stanja (epilepsija, encefalopatija, moždani udar ili druge strukturne lezije mozga) imaju svoj specifičan EEG zapis, zahvaljujući kojem je EEG uvršten kao neophodna dijagnostička metoda u ispitivanju epilepsije.

Ograničenja[uredi - уреди]

Nažalost, EEG ima svoja značajna ograničenja. Ona se odnose na malu prostornu (EEG beleži električnu aktivnost sa svega 1/3 moždane kore) i vremensku (EEG se u standarnim uslovima beleži u vremenskom trajanju od dvadeset minuta). Ova ograničenja se delom mogu prevazići upotrebom tzv. metoda aktivacije (hipeventilacija, fotostimulacija) ili produženjem snimanja u specifičnim fiziološkim stanjima (spavanje nakon dužeg perioda nespavanja).

Reference[uredi - уреди]

  1. Niedermeyer E. and da Silva F.L. (2004). Electroencephalography: Basic Principles, Clinical Applications, and Related Fields. Lippincot Williams & Wilkins. ISBN 0-7817-5126-8. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).