El Lissitzky

Izvor: Wikipedia
El Lissitzky
Эль Лисицкий
Rođenje 23. studenog 1890.
Počinok, Rusija
Smrt 30. prosinca 1941.
Moskva, Rusija
Polje slikarstvo, arhitektura, grafika, fotografija, tipografija
Pokret avangarda - suprematizam
Djela Izbij Bijele Crvenim klinom

El Lisicki (rus. Эль Лисицкий), vlastitim imenom Lazar Markovič Lisickij (rus. Лазарь Маркович Лисицкий; 23. novembar 1890, Počinok30. decembar 1941, Moskva) bio je ruski i sovjetski slikar, arhitekta, grafičar, tipograf i fotograf. Spadao je u najvažnije ličnosti ruske avangarde sa početka 20. veka i skupa sa svojim učiteljem Kazimir Maljevičem je osnovao umetnički pravac suprematizam kako je sam Maljevič nazivao konstruktivizam.

Biografija[uredi - уреди]

Posle detinjstva i mladosti u Smoljensku hteo je da ide na akademiju u Petrogradu ali ga tu nisu primili i on odlazi na studij u tehničku školu u Darmštatu. Tu je završio studij, da bi se početkom Prvog svetskog rata vratio u Rusiju i od 1917. godine poučavao zajedno sa Kazimir Maljevičom na umetničkoj školi u Vitebsku gde je direktor bio Mark Šagal. Kasnije je (1921. godine) predavao na moskovskoj akademiji. Godine 1922.1928. vratio se u Nemačku i predavao na Bauhausu i sarađivao sa grupom De Stijl. Od 1928. godine je živeo u Moskvi gde je radio kao projektant. Na međunarodnim izložbama za Rusiju je predlagao dekoracije za njihove paviljone.

Delo[uredi - уреди]

Arhitektonsko delo El Lisickog se najviše odrazila na utopističkim projektima kojima je trebalo da se radikalno izmeni izgled Moskve. Trebalo je da se ovi neboderi uzdižu iznad zemlje sa minimalnim zahtevom za potpornom površinom i poznati su kao „nebeske uzengije“. Ove čelične konstrukcije nije bilo moguće realizovati. Pored toga što se ogledao u arhitekturi, El Lisicki se posvetio slikarstvu, reklamnoj grafici, knjižnoj umetnosti i izlaganju.

Wikicitati „„... naša umetnost spada u epohu naučnih saznanja. Upotrebljavamo metode ove epohe—analiziramo... Svet nam je dat kroz viđenje, kroz boju- to je jedan pristup. Svet nam je dat kroz dodir, kroz materijal - to je drugi pristup. Prema oba pristupa svet spada u geometrijski poredak.“ (El Markovič Lisicki )“
()

Literatura[uredi - уреди]

  1. Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad, 1971.

Veze[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]