Egipt (mitologija)

Izvor: Wikipedia
Danaide ubijaju svoje supruge, Egiptove sinove (minijatura Robineta Testarda).

Egipt (starogrčki: Αἴγυπτος, Aígyptos) bio je, u grčkoj mitologiji, eponimni heroj Egipta i njegov prvi vladar. Preci su mu bili Ija, koju je Zevs pretvorio u junicu, i rečni bog Nil, a roditelji Bel i Ahiroja ili Anhinoja, jedna od najada i kći Nila.[1] Bio je brat blizanac Danajev.[2] Bel je, kao vladar afričkih zemalja Arabiju dodelio Egiptu, a Libiju je dao Danaju, no kasnije je Egipt zauzeo obližnju zemlju Melampodida ("Crnonogih") i po sebi je nazvao Egiptom.[3]

Mitologija[uredi - уреди]

Egipt je imao pedeset sinova, a Danaj pedeset kćeri. Egipt je namerio svojih pedeset sinova oženiti za Danaide, no Danaj je umesto toga odlučio pobeći, te je stoga sagradio brod, i to je bio prvi brod koji je napravljen u istoriji.[4] Tim brodom pobegao je u Arg, s kojim je bio povezan krvnim zama, budući da je poticao od Ije, sveštenice boginje Here u Argu, u koju se Zevs bio zaljubio te ju je pretvorio u junicu i koju je zatim progonila Hera sve dok se Ija nije sklonila u Egipat. Argom je u to doba vladao kralj Pelazg, eponimni osnivač Pelazga, odnosno autohtonog stanovništva koje je u Grčkoj oduvek živelo; Pelazg se ponekad naziva i Gelanorom ("onaj koji se smeje").[5] Kad su stigle u Arg, Danaide su od Pelazga zatražile zaštitu, a taj je događaj predmet Eshilove tragedije Pribegarke. Ta im je zaštita i pružena, nakon što je narod to izglasao u skupštini, a Danaj je uskoro i zbacio Gelanora s prestola te je sam zavladao Argom.[6]

Kad su Egipt i njegovih pedeset sinova stigli u Arg da uzmu Danaide, Danaj im ih je dao, kako bi Argivce poštedeo sukoba. Međutim, naložio je svojim kćerima da ubiju muževe prve bračne noći. Četrdeset i devet Danaida tako je i postupilo, nakon čega su glave svojih mladoženja pokopale u Lerni;[7] no jedna od Danaida, Hipermnestra, odbila je slediti očev nalog, jer je njen suprug, Linkej, poštovao njenu želju da ostane devica. Danaj se naljutio na svoju nepokornu kćerku i predao je narodnom argivskom sudu. Afrodita je intervenisala i spasila devojku. Linkej i Hipermnestra tada su započeli svoju dinastiju kraljeva Arga.[8][9][10] Neki kažu da su svoje muževe poštedele i Amimona, "neporočna" Danaida,[11] i Brika (ili Bebrika)[12] Nakon smrti svojih sinova Egipt je pobegao u Aroju (kasnija Patra), gde je i umro; u Serapisovom hramu u Patri pokazivan je njegov nadgrobni spomenik.[13] Drugi pričaju da je Egipt s vojskom krenuo u Arg da osveti svoje sinove, no Linkej je izmirio oca i strica i tako sprečio krvoproliće.[3] Neki kažu da je Linkej kasnije ubio Danaja i tako mu se osvetio za smrt svoje braće.[14]

Jedna sholija uz Euripidovu Hekubu, pak, obrće situaciju i kaže da su Danaj i Egipt isprva živeli u Argolidi, odakle je Egipt bio prognan i potom otišao u zemlju koja će poneti njegovo ime.[15]

Argivska genealogija u grčkoj mitologiji
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Uran
 
Geja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Hron
 
Reja
 
Okean
 
Tetija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Memfida
 
 
Libija
 
Posejdon
 
 
 
Nil
 
Inah
 
Melija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Bel
 
Agenor
 
 
 
Telefasa
 
 
Foronej
 
Ija
 
Zevs
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kadmo
 
Kilik
 
Europa
 
Fenik
 
Anhiroja
 
 
 
Epaf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Harmonija
 
 
Danaj
 
Egipt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Polidor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Agava
 
 
Hipermnestra
 
Linkej
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Autonoja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Inona
 
 
 
 
Abant
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Semela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Pret
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]

Literartura[uredi - уреди]