Egimije (pesma)
Egimije (starogrčki: Αἰγίμιος / Aigimios) naslov je starogrčke epske pesme od koje su se sačuvali samo fragmenti, a koja se u antici pripisivala čas Hesiodu, čas Kerkopu iz Mileta.[1] "Egimije" iz naslova sigurno je bio sin Dora, ali u fragmentima koji su došli do nas on se uopšte ne spominje, pa se iz raspoloživih dokaza zapravo ne može izvesti ni pouzdan zaključak da se ova pesma prvenstveno bavila tim dorskim kraljem.[2] Umesto toga, među ono malo fragmenata sačuvanih u citatima i parafrazama kod drugih antičkih autora spominju se mitovi u vezi s Ijom, Tezejem i zlatnim runom.[1]
Sadržaj[uredi | uredi kod]
O osnovnoj temi i strukturi pesme ne zna se gotovo ništa,[1] osim toga da se sastojala od bar dva pevanja: Stefan Bizantinac i sholije uz Apolonija Rođanina citiraju neke fragmente za koje kažu da su pripadali "drugom pevanju Egimija".[3] Jedan od fragmenata, navodno iz 2. pevanja tiče se priče o tome kako je Tetida svoju decu koju je rodila s Pelejem bacila u ključalu vodu kako bi utvrdila jesu li smrtna.[4] Drugi izolovani fragmenti odnose se na Graje (fr. 295), Nauplija (fr. 297), Friksa (fr. 299), a spominje se i jedna retka grčka reč koja znači "hladno senovito mesto" (ψυκτήριον, psyktērion) u jednom istrgnutom heksametru koji citira Atenej (Gozba sofista, XI, 109 (503c–d) [= fr. 301]): "Jednog dana moje će hladno senovito mesto biti ovde, vođo naroda" (ἔνθά ποτ' ἔσται ἐμὸν ψυκτήριον, ὄρχαμε λαῶν). Ovakve oskudne informacije koje nalazimo u tim fragmentima gotovo je sve što znamo o sadržini Egimija, no pesma je u književnoistorijskom smislu najzanimljivija po svojoj obradi mitova o Iji i Tezeju.
Autorstvo[uredi | uredi kod]
Ako je priča o Heraklovom učešću u Egimijevoj borbi protiv Lapita igrala važnu ulogu u Egimiju, moguće je da je pesma bila pripisana Hesiodu upravo zbog toga što se u njoj pojavljuje taj veliki heroj, imajući u vidu da se i tri druge hesiodske pesme ― Štit Heraklov, Velike Eeje i Keikova svadba ― takođe bave Heraklom.[2]
Kritička izdanja[uredi | uredi kod]
- Rzach, A. (1908), Hesiodi Carmina (2nd rev. izd.), Leipzig.
- Merkelbach, R.; West, M.L. (1967), Fragmenta Hesiodea, Oxford, ISBN 0-19-814171-8.
- Merkelbach, R.; West, M.L. (1990), „Fragmenta selecta”, F. Solmsen, Hesiodi Theogonia, Opera et Dies, Scutum (3rd rev. izd.), Oxford, ISBN 0-19-814071-1.
Prevodi na engleski[uredi | uredi kod]
- Evelyn-White, H.G. (1936), Hesiod, the Homeric Hymns, and Homerica, Loeb Classical Library, no. 57 (3rd rev. izd.), Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99063-0. (The link is to the 1st edition of 1914.)
- Most, G.W. (2006), Hesiod: Theogony, Works and Days, Testimonia, Loeb Classical Library, no. 57, Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99622-9.
- Most, G.W. (2007), Hesiod: The Shield, Catalogue, Other Fragments, Loeb Classical Library, no. 503, Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99623-6.
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Most (2006, p. lxi).
- ↑ 2,0 2,1 Cingano (2009, p. 124).
- ↑ Cf. Merkelbach & West (1967, p. 151); kod Merkelbacha and Westa to su fragment 296 (Steph. Byz. s.v. "Abantis") i 300 (schol. A.R. 4.816).
- ↑ Aegimius fr. 300 Merkelbach–West.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Cingano, E. (2009), „The Hesiodic Corpus”, Montanari, Rengakos & Tsagalis (2009), pp. 91–130.
- Evelyn-White, H.G. (1924), „A Peisistratean Edition of the Hesiodic Poems”, CQ 18: 142–50, JSTOR 636108.
- Mitchell, L.G. (2001), „Euboean Io”, CQ 51: 339–52, DOI:10.1093/cq/51.2.339, JSTOR 3556513.
- Montanari, F.; Rengakos, A.; Tsagalis, C. (2009), Brill's Companion to Hesiod, Leiden, ISBN 978-90-04-17840-3.
- Schwartz, J. (1960), Pseudo-Hesiodeia: recherches sur la composition, la diffusion et la disparition ancienne d'oeuvres attribuées à Hésiode, Leiden.
- Sinclair, T.A. (1927), „The So-Called Peisistratean Edition of Hesiod”, CQ 21: 195–8, JSTOR 636401.
- West, M.L. (1966), Hesiod: Theogony, Oxford, ISBN 978-0-19-814169-3.
- West, M.L. (1985), The Hesiodic Catalogue of Women: Its Nature, Structure, and Origins, Oxford, ISBN 0-19-814034-7.
