Дубовац (Ковин)

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Dubovac (Kovin))
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostale upotrebe, v. Дубовац (razvrstavanje).
Дубовац

Српска православна црква у селу
Српска православна црква у селу

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Ковин
Становништво
Становништво (2011) Decrease 1188
Густина становништва 13* ст/km²
Положај
Координате 44°47′26″N 21°12′16″E / 44.790666°N 21.2045°E / 44.790666; 21.2045
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 59 m
Површина 108,6* km²
Дубовац na mapi Srbije
Дубовац
Дубовац
Дубовац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 26224
Позивни број 013
Регистарска ознака KO


Координате: 44° 47′ 26" СГШ, 21° 12′ 16" ИГД

Дубовац је село у општини Ковин у Јужнобанатском округу насељено на јужном рубу Делиблатске пешчаре на месту где се она спушта у алувијалну раван Дунава. Надморска висина села је 59 м. Село је настало 1323. године и то на другој локацији од данашње, на самој обали Дунава. Становника, према попису из 2011. године има 1188, већином Срби, мада има и значајан број Рома. Кроз Дубовац пролази регионални пут Ковин-Бела Црква. Поред Дубовца је познато викендашко насеље Слатина, на самој обали Дунава.

Географски положај[uredi | uredi kod]

Дубовац - је смештен на јужном рубу ниске пешчаре на месту где се она спушта у алувијалну раван Дунава, на 59 метара надморске висине. Кроз насеље пролази регионални пут Ковин - Бела Црква, а повезан је и са Кајтасовом, Гребенцом и Шушаром. Ниска пешчара представља последњи, периферни део Делиблатске пешчаре, на којој се јављају дине и удолине, чија се апсолутна висина креће 8-10 метара а дужина 100-450 метара.

Историја[uredi | uredi kod]

Простирање Дубовачко-жутобрдске културе

У Бронзаном добу је на овом подручју постојала Дубовачко-жутобрдска археолошка култура, названа према овом насељу.

Шумарак је добио статус насеља 1947. године. Три километра северно од села основали су ковинци 1893. године виноградарску колонију Емануелтелеп. Колонисти су били Мађари и Немци. За време рата ова колонија је пропала. Он, у ствари, представља већу скупину салаша и виноградских кућа - викендица, које се налазе на рубу високе пешчаре. Под називом Емануелтелеп забележен је први пут 1893. године, а имао је 92 становника. Године 1916. забележен је под називом Емануеловац. Од 1929. до 1946. године назива се Мали Дубовац, а од 1946. до 1947. године поново Емануеловац. Назив Шумарак и статус насеља добија 1947. године.

Дубовац је веома старо насеље. Стари Дубовац није био на садашњем месту, већ је био поред самог Дунава. Предмети нађени у гробовима тог насеља указују на грчки утицај који је доспео из одређених грчких црноморксих колонија. Први писани помен датира из 1323. године када је Дубовац забележен као утврђене ковинске жупаније. Током 15, 16. и 17. века био је неколико пута уништаван, али због повољности положаја поново је подизан. Турци су га приликом свог повлачења уништили и спалили, тако да је након њиховог протеривања у Дубовцу забележено само 11 домаћинстава, да би убрзо потпуно опустео. На мапи 1723. и 1725. године означен је као ненасељен. Већ 1749. године означен је као насељено место са 54 домова. Од 1761. године припадао је панчевачком округу, а 1765. године приликом успостављања Војне границе припојен је и Дубовац. У овом периоду доселио се известан број Немаца. Године 1827. имао је 631 православног и 20 католичких становника. Српски батаљон је додељен 1838. године, а српска регимента 1845. године. Девет година касније припојен је Делиблатској компанији. Темишварској жупанији припао је 1873. године. Православна црква изграђена 1870. године, а 1874. године формирано је кредитно удружење.[1] Систематски списак се врши од 1869. године када је Дубовац имао 674 становника, а по попису из 2002. године 1283 становника. У етничком саставу становништва најбројнији су Срби Роми.

Популација кроз историју
Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910.
Становника 674 819 964 1167 1501
Село

Дубовац је мање насеље ковинске општине, са прилично кривудавим улицама, што је последица стихијског грађења. Због тога се он незнатно разликује од већине насеља ковинске општине.

Зграда основне школе „Предраг Кожић“ подигнута је 1955. године и има фискултурну салу. Дубовац има библиотеку, здравствену станицу, Добровољно ватрогасно друштво Ловачко друштво „Јелен“ и ФК „Јединство“. Основна делатност пољопривреда, и то ратарство и сточарство. Велика пажња у последње време је посвећена туризму (ловном и риболовном) због близине Дунава и Делиблатске пешчаре.[2]

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Дубовац живи 943 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (35,8 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 373 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,44.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1615 [3]
1953. 1641
1961. 1677
1971. 1675
1981. 1598
1991. 1469 1338
2002. 1458 1283
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.078 84,02%
Роми
  
111 8,65%
Мађари
  
28 2,18%
Југословени
  
19 1,48%
Румуни
  
14 1,09%
Немци
  
7 0,54%
Чеси
  
3 0,23%
Македонци
  
3 0,23%
Хрвати
  
2 0,15%
Црногорци
  
1 0,07%
непознато
  
3 0,23%


Напомене[uredi | uredi kod]

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Дубовац, на којој се налазе два насеља, Дубовац и Шумарак.

Референце[uredi | uredi kod]

  1. Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:
  2. Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi | uredi kod]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе[uredi | uredi kod]