Druga rasprava velikog Seta

Izvor: Wikipedia

Druga rasprava velikog Seta je gnostički spis iz 3. vijeka otkriven u okviru zbirke Nag Hamadi.[1]

Spis polemiše protiv ortodoksnog hrišćanstva suprotstavljajući mu »pravu crkvu« gnostika.[2]

Sadržaj[uredi - уреди]

Govoreći u ime onih koje naziva sinovima svetlosti, pisac piše o progonima:

... mrzeli su nas i progonili ne samo oni koji su neznalice (pagani) nego i oni koji misle da uzdižu ime Hristovo, jer nisu bili svesni da su prazni, nisu znali ko su, kao glupe životinje.[3]


Spasitelj objašnjava da su te osobe napravile imitaciju prave crkve, »objavivši doktrinu mrtvog čoveka, i laži, da bi to ličilo na dobrotu i čistotu savršene crkve (ekklesia)«.[4] Takvo učenje, optužuje spis, miri hrišćane sa strahom i ropstvom podstičući ih da se priklone zemaljskim predstavnicima tvorca sveta (demijurga), koji, u svojoj praznoj »slavi«, izjavljuje: »Ja sam Bog i ne postoji drugi osim mene[5] Takve osobe proganjaju one koji su dostigli oslobođenje kroz gnozu, pokušavajući da ih odvuku od »istine njihove slobode«.[6] Spis tome protivstavlja istinsku crkvu koju karakteriše zajedništvo njenih pripadnika s Bogom, kao i njihovo međusobno zajedništvo:

 »ujedinjeni prijateljstvom večitih prijatelja, koji ne znaju ni za neprijateljstvo niti za zlo, nego su ujedinjeni mojom gnozom... u prijateljstvu jedan s drugim«.[7]


Oni su bliski kao da su u braku, »duhovnom venčanju«, jer žive »u očinstvu i materinstvu i racionalnom bratstvu i mudrosti« [8] kao oni što se vole kao »srodne duše«. [9]

Govoreći o stradanju Isusa, spis iznosi doketsko stanovište, navodeći sledeće Isusove reči:

... bio je to neko drugi koji je popio žuč i sirće; nisam to bio ja. Udarili su me štapom; bio je to drugi, Simon, koji je nosio krst na plećima. Bio je to drugi kome su stavili krunu od trnja. A ja sam se radovao na visini ... zbog njihove greške ... ja sam se smejao njihovom neznanju.« [10]


Tumačenje da je Šimun iz Cirene razapet je umjesto Isusa koji se tomu smije, se kod Ireneja pripisuje gnostiku Bazilidu.[1]

Literatura[uredi - уреди]

  • J. A. Gibbons, A Commentary on »The Second Logos of the Great Seth« (New Haven, 1972).

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 Izvorni koptski tekstovi (Druga rasprava velikog Seta, uvod: Joseph A. Gibbons)
  2. Elejn Pejgels - Gnostička evanđelja (scribd)
  3. Druga rasprava velikog Seta 59.22—29, u: NHL 333—334.
  4. Druga rasprava velikog Seta 60.21—25, u: NHL 334.
  5. Druga rasprava velikog Seta 53.27—33, u: NHL 331.
  6. Druga rasprava velikog Seta 61.20, u: NHL 334.
  7. Druga rasprava velikog Seta 67.32—68.9, u: NHL 337.
  8. Druga rasprava velikog Seta 67.2—5, u: NHL 336.
  9. Druga rasprava velikog Seta 70.9, u: NHL 338.
  10. Druga rasprava velikoga Seta 56.6—19, u: NHL 332.

Vidi još[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]