Драгобраћа

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Dragobraća)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Драгобраћа

Део насеља Драгобраћа
Део насеља Драгобраћа

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Шумадијски
Град Крагујевац
Општина Станово
Становништво
Становништво (2011) 1150
Положај
Координате 43°58′38″N 20°49′27″E / 43.9772°N 20.8242°E / 43.9772; 20.8242
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 257 m
Драгобраћа na mapi Srbije
Драгобраћа
Драгобраћа
Драгобраћа (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 34231
Позивни број 034
Регистарска ознака KG


Координате: 43° 58′ 38" СГШ, 20° 49′ 27" ИГД

Драгобраћа је приградско насеље у саставу градске општине Станово у оквиру Града Крагујевца.

Име насеља и географија[uredi | uredi kod]

Постоје различита тумачења у вези имена места: да је добило име по драгој браћи или по оснивачу неке породице Драгобрату. Насеље се налази на 232 m надморске висине, а географске координате насеља су 43°58' северне географске ширине и 20°49' источне географске дужине. Подељено је на 4 главна дела: Варјаче, Брђане, Слану Бару и Пирево (I, II, III). У насељу, у његовом јужном делу, на врху Кременац, се налази викенд насеље Баре (у оснивању- тренутно 6 викендица). Делови насеља су: Ада, Бабушица, Бањишор, Бара, Барица, Барски Поток, Брдо, Бубан, Бубанац, Бунар, Варјаче, Видовац, Водица, Врба, Вујадиновац, Гај, Гробиште, Даутовац, Ђуриселско Поље, Жуњевац, Закута, Запис, Јаруга, Јасење, Кључ, Кременац, Крчевине, Лазовац, Лепеница, Лешћак, Липа, Луг, Маркељевац, Округлица, Ораси, Оскоруша, Пирево, Планина, Поље, Поток, Река, Ровина, Слана Бара, Спахина Њива, Страна, Трешње, Церови, Чесма и Шпиљаковац. Под њивама се налази 322,93 ha, воћњацима 41,01 ha, виноградима 1,94 ha, ливадама 17,63 ha, пашњацима 19,95 ha док остало земљиште заузима 0,65 ha.

Насеље је физиономски срасло са Крагујевцем, али и са суседним селима: Ђуриселом и Голочелом и чини примарну урбану агломерацију Крагујевца. Површина катастарске општине и насеља је 703 ha (од којих 70 ha улази у састав ГУП-а Крагујевац), а унутар атара протиче Лепеница, пролази магистрални путни правац Крагујевац- Краљево, железничка пруга Лапово - Краљево на којој је и железничка станица Драгобраћа, а која је и основа будуће градске железнице до Кормана. Предвиђена је изградња Северне и Јужне обилазнице око Крагујевца које ће пролазити кроз Драгобраћу. Околна насеља су Вињиште, Голочело, Ђурисело, Дреновац и Крагујевац (насеље Корићани). Савремене тенденције у развоју места су такве да се врши диверзификација на два дела: део око магистралног пута, који све више поприма урбане елементе и сеоски део изнад железничке пруге.

Насеље је основано 1804. године, када су настали делови Варјаче и Брђани, после 1815. године насељени су Слана Бара и Пирево. Село је основала породица Варјачић. Староседеоци су досељени из 6 области: највише из Старе Србије, потом из Лепенице, Бугарске, Старог Влаха, Груже и Ресаве.

Светковина (заветина) је Средопосница, а литија се носи на Бели Петак.

У насељу постоји (могуће српска средњовековна) старина, а то је Гробљиште или Старо Гробље. Од евидентираних археолошких налазишта налази се локалитет „Железничка станица- Драгобраћа“ које је било гвозденодопско насеље. У суседном насељу Голочелу откривени су трагови живота из бронзаног доба.

Институције и инфраструктура[uredi | uredi kod]

Од културних институција насеље има:

  • осмогодишњу основну школу "Милоје Симовић“ (основану 1919. године под именом „Народна школа“) коју похађају ученици и из околних села: Дреновца, Ђурисела, Голочела, као и Крагујевца (насеље Корићани) и села из суседне општине Кнић: Вучковице, Љубића, Суморовца. Школа је основана 1919. године под именом „Народна школа“ у просторијама зграде тадашње Општине Драгобраћа, 1955. године основна школа прераста у осмогодишњу основну школу, 1960. године одлуком НОО (народног одбора општине) у саставу матичне школе у Драгобраћи се формирају подручна, издвојена четворогодишња одељења у Дреновцу и Горњем Голочелу. Нова школска зграда школе у Драгобраћи је подигнута 1964. године, али је и стара зграда због великог броја ученика остала у употреби, 1997/98. године је нова зграда школе додатно проширена уз надзиђивање још једног спрата.
  • одељење градске библиотеке „Вук Караџић“ отворено 1979. године под именом Божана Прпић Варјачић (првоборке из II светског рата) чија се спомен биста такође налази у Драгобраћи.
  • Месна заједница Драгобраћа је основана 1976. године и поред Драгобраће обухвата и Ђурисело и Голочело (зграда месне заједнице отворена 1979. године); Месна канцеларија Драгобраћа поред Драгобраће поверене послове води и за Голочело, Дреновац и Ђурисело; Дом културе, пошта, задружна економија, Спортско-рекреативни центар Драгобраћа (спортски терени, свлачионице и игралиште са клацкалицама и љуљашкама) изграђен 2003/04. године заједничким средствима МЗ Драгобраћа и америчке невладине организације ACDI/VOCA и православни храм посвећен Вазнесењу Господњем чија је градња започета 1995. године. 2008. године донацијом Јужноморавске регије Чешке Републике је отворена здравствена амбуланта, апотека и дом пензионера.

У хијерархијком рангу мреже гравитационих центара Драгобраћа је дефинисана као гравитациони центар IV степена, који је у висини ранга мањих општинских центара у Србији. Општина у Драгобраћи је постојала до 1957. године и била је у саставу Гружанског среза (до 1955. године) и од 1955. до 1957. године у саставу Среза Крагујевац, а чинила су је следећа насеља: Драгобраћа, Голочело, Дреновац, Ђурисело и Корићани. У разним периодима времена пре I светског рата у саставу општине Драгобраћа су била и насеља: Вучковица, Суморовац и Забојница.

Насеље је 60-их година добило струју ниског напона, док је завршетак електификације струјом високог напона био 1981. године. Телефонизација је започета 1981. године, 1984/85. године је прикључено на телефонску централу додатник 120 кућа. ADSL интернет је у функцији од 2009. године, а постоје и сигнали бежичних провајдера. Водоснабдевање је са система Гружа (највећи део Драгобраће) и Водојажа (насеља Варјаче и Брђани). Линијом градског превоза бр. 20 и приградског саобраћаја бр. 610, као и линијама међумесног и међуградског саобраћаја Драгобраћа је добро повезана са Крагујевцем.

Привреда[uredi | uredi kod]

У месту се налази више приватних привредних субјеката, самопослуга, више угоститељских, трговинских објеката, бензинска станица, а део становништва се бави и пољопривредом. Од рудних богатстава има налазишта угља и камена на брду Кременац.

Становништво[uredi | uredi kod]

Број становника насеља и општине Драгобраћа
година пописа насеље општина
1866. 282 /
1874. 337 /
1884. 363 2.771
1890. 420 /
1895. 422 /
1900. 440 /
1910. 509 1.726
1921. 436 1.889
1931. / 2.123

Становништво Драгобраће је расло услед развоја Крагујевца, да би данас становништво било увећано и услед досељавања интерно расељених лица са Косова и Метохије. Подручје месне заједнице Драгобраћа, по попису 2011. године има 2.406 становника и апсолутну већину представљају Срби. 1991. године било је 17% аграрног становништва, а 2002. године 14,9%.

У насељу Драгобраћа живи 664 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,4 година (36,6 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 274 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 535 [1]
1953. 522
1961. 557
1971. 597
1981. 764
1991. 806 803
2002. 858 845
2011. 1150
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
828 97,98%
Црногорци
  
16 1,89%
Румуни
  
1 0,11%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]