Državna zajednica Poljske i Litvanije

Izvor: Wikipedia
Rzeczpospolita Obojga Narodów

Abiejų Tautų Respublika

Država
1569.1795.
Zastava Grb
Zastava Grb
Lokacija
Glavni grad Krakov, Varšava
Jezik/ci Latinski, Poljski, Rutenski
Religija katoličanstvo, pravoslavlje, grkokatoličanstvo
Vlada Monarhija
Historija
 - Uspostavljena 1569.
 - Ukinuta 1795.
Valuta zloti, groši

Državna zajednica Poljske i Litvanije ili Poljsko-Litavska Unija ili Državna zajednica oba naroda (polj. Rzeczpospolita Obojga Narodów, lit. Abiejų Tautų Respublika, rut. -'Rѣčъ pospolitaя ѡboiga narodovъ, lat. Serenissima Respublica Poloniae) je država koja je postojala između 1569. i 1791. u srednjoj i istočnoj Evropi. Zvaničan naziv države bi se mogao prevesti kao Državna zajednica poljske krune i Velike kneževine Litvanije. Države koje su sačinjavale unije bile su Kraljevina Poljska i Velika kneževina Litvanija. Njena teritorija se oko 1600. sastojala od današnjih teritorija Poljske, Litvanije, Letonije, Belorusije, kao i delova Rusije (oblast oko Smolenska), Estonije, Rumunije i Ukrajine.

Državna zajednica je nastala 12. avgusta 1569, tzv. „Lublinskom unijom“ i nasledila je Poljsko-litvansku uniju koja je postojala od 1386. To je bila realna unija sa zajedničkim izbornim monarhom i zajedničkim parlamentom (sejm). U izboru kralja i vladanju državom učestvovali su plemići koji su činili oko 10% stanovništva zemlje. Plemstvo se delilo na niže plemstvo - šljahta, i više plemstvo - magnati. Bila je to višenacionalna država, čije je heterogeno stanovništvo pripadalo različitim religijama: katoličkoj, protestantskoj i pravoslavnoj crkvi, judaizmu i islamu. Ovo je redak rani primer međukonfesionalne tolerancije u Evropi. Dominantna privredna aktivnost bila je poljoprivreda.

Plemstvo je za kraljeve često biralo strane vladare, poput članova švedske dinastije Vasa ili saksonske dinastije Vetin. Među njima su bili Francuz Anri Valoa i Mađar Stefan Batori.

U vreme ranog 17. veka, Poljsko-litvanska država je izbegla razaranja Tridesetogodišnjeg rata i proširila se na istok u Poljsko-ruskom ratu 1609–1618, kada je 1610. zauzela Moskovski kremlj i izbila na obalu Crnog mora. Ratovala je protiv Rusije, Švedske i vazala Otomanske imperije.

Zajednica je pretrpela dva snažna udarca sredinom 17. veka. Prvi je bila prva velika pobuna kozaka u istoriji 1648. (ustanak Hmeljnickog uz pomoć Krimskih Tatara). Pobunjenici su zatražili zaštitu od ruskog cara 1654, čime je Rusija postepeno preuzela dominaciju u Ukrajini. Drugi veliki udarac je bila švedska invazija iz 1655. podržana od trupa iz Transilvanije i Brandenburga. Time je značajno oslabila moć Poljsko-litvanske države.

Poslednji veliki trenutak u istoriji Poljsko-litvanske države zbio se 1683. kada su trupe kralja Jana III Sobjeskog razbile tursku opsadu Beča 1683. i time zauvek okončale tursku pretnju Srednjoj Evropi. Zbog ovog podviga, državna zajednica je dobila epitet Bedema hrišćanstva (Antemurale Christianitati).

U doba građanskih revolucija (Rat za nezavisnost SAD, Francuska revolucija) u Poljskoj je donet liberalni Ustav od 3. maja 1791. Ovaj pokušaj reforme je stigao prekasno, kada je država već zapala u anarhiju i pod strani uticaj. Usledila je Prva deoba Poljske 1772, čime je prestao poljsko-litvanski dualitet. Preostali delovi države ujedinjeni su u unitarnu državu. Susedne apsolutističke monarhije (Pruska, Austrija, Rusija) su posle dve godine izvršile Drugu deobu Poljske, a posle još dve godine, poslednju i konačnu Treću deobu Poljske. Poljska i Litvanija su time nestale kao suverene države sa političke karte Evrope do 1918.