Доњи Катун
| Доњи Катун | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Расински |
| Општина | Варварин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1012 |
| Положај | |
| Координате | 43°44′34″N 21°23′20″E / 43.742666°N 21.388833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 128 m |
  Доњи Катун Доњи Катун (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 44′ 34" СГШ, 21° 23′ 20" ИГД
Доњи Катун је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1012 становника (према попису из 1991. било је 1190 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
О постанку имена села има неколико тумачења. По једном некад се село звало Кадуњач/Кадун. По другом причању село се овако прозвало што су становници дошли из села таквог имена, па то име и новом селу наденули. По трећем што су некад били варварински катуни, а по четвртом село се некад звало турски Ардун, па је после названо Катун.
Изгледа да је ово село насељено пре него Варварин. Како скоро трећину кућа у селу чине староседеоци, свакако је одавно на овом месту.
До Другог српског устанка Доњи Катун (тада само Катун) се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Катун улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Од породице Радојковић је познати кнез темнићски Милета Радојковић, кога је отац малог довео из Ђуниса, а тамо се њихови стари доселили са Косова. Славе св. Николу.
Према пореклу ондашње становништво Доњег Катуна из 1905. године може се овако распоредити:
- Староседелаца има 3 породице са 44 куће
- Косовско-метохијских досељеника има 3 породице са 45 куће
- Породица непознате старине има 1 са 10 куће
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Доњи Катун живи 846 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,4 година (43,0 код мушкараца и 45,6 код жена). У насељу има 295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.007 | 99,50% | ||
| Црногорци | 4 | 0,39% | ||
| Бугари | 1 | 0,09% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| Катун (Горњи и Доњи) у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 78 | 85 | 84 | 86 | 88 | 94 | 92 | 92 | 94 | 94 | 98 | 98 | |
| Пореске главе* | - | 102 | 102 | 101 | 110 | 109 | 108 | 107 | 105 | 107 | 110 | 110 | |
| Арачке главе** | 182 | 193 | 202 | 202 | 205 | 216 | 237 | 255 | 264 | 271 | 283 | 277 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 5 | 1 | ||
| 80+ | 10 | 23 | ||
| 75-79 | 25 | 34 | ||
| 70-74 | 36 | 44 | ||
| 65-69 | 40 | 43 | ||
| 60-64 | 19 | 35 | ||
| 55-59 | 14 | 20 | ||
| 50-54 | 48 | 40 | ||
| 45-49 | 58 | 43 | ||
| 40-44 | 35 | 31 | ||
| 35-39 | 19 | 28 | ||
| 30-34 | 20 | 26 | ||
| 25-29 | 29 | 30 | ||
| 20-24 | 36 | 29 | ||
| 15-19 | 30 | 31 | ||
| 10-14 | 21 | 22 | ||
| 5-9 | 21 | 21 | ||
| 0-4 | 22 | 23 | ||
| просек | 43.0 | 45.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 424 | 97 | 282 | 26 | 19 | - |
| Женски | 458 | 66 | 279 | 96 | 16 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 203 | 122 | - | 1 | 45 | 6 | 1 | 9 | 2 | 5 |
| Женски | 95 | 60 | - | - | 14 | - | - | 5 | 2 | 1 |
| Оба | 298 | 182 | - | 1 | 59 | 6 | 1 | 14 | 4 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | - | 4 | - | 1 | 3 | - | - | 3 | |
| Женски | - | - | 4 | 3 | 4 | 1 | - | - | 1 | |
| Оба | 1 | - | 8 | 3 | 5 | 4 | - | - | 4 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
