Dessau

Izvor: Wikipedia
Desau
nem. Dessau

Bauhaus.JPG
Škola Bauhaus u Desauu

Grb
Osnovni podaci
Država  Nemačka
Gradonačelnik Hans-Georg Oto (ne pripada nijednoj partiji)
Savezna država Saksonija-Anhalt
Stanovništvo
Stanovništvo 78.360 (31. dec. 2005)[1]
Gustina stanovništva 429 st./km²
Geografija
Koordinate
Vremenska zona UTC+1, leti UTC+2
Nadmorska visina 61 m
Površina 182,80 km²
Desau na karti Njemačka
Desau
Desau
Desau (Njemačka)
Ostali podaci
Registarska oznaka DE
Veb-strana www.dessau.de


Koordinate: 51° 49′ 60" SGŠ, 12° 15′ 00" IGD

Desau (nem. Dessau) je grad u Nemačkoj na ušću reke Milde u Elbu. Treći je po veličini grad pokrajine Saksonija-Anhalt (posle Halea i Magdeburga).

Istorija[uredi - уреди]

Desau se prvi put pominje 1213. Postaje važan centar 1570, kada je osnovana kneževina Anhalt, a Desau postao glavni grad ove države u okviru Svetog rimskog carstva. Država Anhalt je rasformirana 1603, ali Desau je nastavio da prosperira, kao prestonica male države Anhalt-Desau. Od 1863 do 1918, Desau je bio glavni grad ponovo formirane države Anhalt.

U gradu je tokom Drugog svetskog rata postojala vojna avio-industrija, tako da je grad uništen intenzivnim bombardovanjem savezničke avijacije. U vreme Istočne Nemačke, grad je ponovo izgrađen kao industrijski centar.

Posle ujedinjenja Nemačke, mnogi istorijski spomenici su rekonstruisani.

Znamenitosti[uredi - уреди]

Desau je rodno mesto kompozitora Kurta Vajla, u čiju čast se od 1993. u gradu održava festival.

Bauhaus[uredi - уреди]

Desau je čuven po školi arhitekture Bauhaus. Škola se u Desau preselila 1926. iz Vajmara. Među poznatim umetnicima koji su tu radili su Valter Gropijus, Paul Kle i Vasilj Kandinski. Nacisti su primorali ovu instituciju na gašenje 1932.

Engleski vrt[uredi - уреди]

Vrt u blizini Desaua Dessau-Wörlitzer Gartenreich je najveći park engleskog stila u kontinentalnoj Evropi. Nalazi se pored reke Elba i dug je 25 kilometara. Osnovan je oko 1750. po nalogu princa Leopolda III od Anhalt-Desaua.

Reference[uredi - уреди]

  1. Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.

Literatura[uredi - уреди]

  • Berger, Dieter (1999). Geographische Namen in Deutschland. Bibliographisches Institut. ISBN 3411062525. 
  • Fulbrook, Mary (1991). A Concise History of Germany. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36836-0. 
  • Gareth, Shaw (2011). Urban Historical Geography: Recent Progress in Britain and Germany (Cambridge Studies in Historical Geography) (Reprint edition izd.). Cambridge University Press. ISBN 0521189748. 
  • Home, William R.; Pavlovic, Zoran (2007). Germany (Modern World Nations) (2 ed. izd.). Chelsea House Pub. ISBN 0791095126. 
  • Hamm, Ingrid; Werding, Martin; Seitz, Helmut (3540681353). Demographic Change in Germany (8. izd.). New York: Springer-Verlag. ISBN 2007. 
  • Berghahn, V. R. (2004). Modern Germany: Society, Economy and Politics in the Twentieth Century (2. izd.). Cambridge University Press. ISBN 0521347483. 
  • Jähnig, Bernhart; Biewer, Ludwig (1991). Kleiner Atlas zur deutschen Territorialgeschichte (2. izd.). Bonn: Kulturstiftung der Deutschen Vertriebenen. ISBN 3885570963. 
  • Dornbusch, Joachim; Aner, Ekkehard (1997). Grosser Atlas zur Weltgeschichte. Braunschweig: Westermann. ISBN 3075095206. 

Vidi još[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]