Деспотово

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Despotovo)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Деспотово

Православна црква
Православна црква

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бачка Паланка
Становништво
Становништво (2011) Decrease 1853
Густина становништва 48 ст/km²
Положај
Координате 45°27′17″N 19°31′17″E / 45.454666°N 19.5215°E / 45.454666; 19.5215
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 83 m
Површина 43,7 km²
Деспотово na mapi Srbije
Деспотово
Деспотово
Деспотово (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 21468
Позивни број 021
Регистарска ознака BP


Координате: 45° 27′ 17" СГШ, 19° 31′ 17" ИГД

Деспотово, раније Сентиван, је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 1853 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Деспотову.

Географски положај[uredi | uredi kod]

Атар Деспотова има облик релативно правилног осмоугаоника, у ком је насеље смештено у централном делу. Површина атара је 4,046 ha 96a 45 m² и по томе се налази на 6. месту у општини. Уз источни руб насеља пролази канал Нови Сад-Савино Село који је део хидросистема ДТД.

Атар Деспотова се налази на Јужнобачкој лесној тераси, на њеном унутрашњем делу, те се сврстава у групу унутрашњих насеља, овог рељефног облика. Надморска висина атара креће се од 83 до 88 m мада су дна удолина нижа за око 2 m.

Важан фактор географског положаја су и саобраћајне прилике. Деспотово се налази на регионалном путу Р-119 Бачка Паланка-Кула. Код Силбаша се овај пут укршта са путем Нови Сад-Бачки Петровац-Оџаци-Сомбор. Код Савиног Села Р-119 се укршта са путем Врбас-Србобран-Бечеј.

Од Бачке Паланке је удаљено 28 km, од Врбаса 19 km, Куле 17 km, Оџака 25 km, Бачког Петровца 21 km и од Новог Сада 46 km.

Историја[uredi | uredi kod]

Током свог постојања насеље је често мењало свој назив као и број житеља што потврђује бурну историју овог подручја. У писаним документима насеље је први пут поменуто у 13. веку по називом „Сентиван“, вероватно по породици чији је посед био Sentivanji. Током друге половине 13. века помиње се као Senntivankesi (kesi - село). На самом почетку 15. века (1418. година) помиње се као Деспот Сентиван, што значи да је био посед неког од српских деспота. Кроз 15. век помиње се као Eđazašsentivan, али и као Kišsentivan 1559, те Sentivan у другој половини 16. века. И у 18. веку помиње се као Деспот Сентиван, а 1904. Мађари селу дају име Ursentivan. Од краја Првог светског рата зове се Деспот Свети Иван, а после Другог светског рата носи име Васиљево (по руском војнику Васиљу, првом ослободиоцу који је ушао у село). После тога добија назив Ново Васиљево, а своје данашње име Деспотово добија маја 1952. године.

Првобитно насеље је имало три уздужне улице и три попречне, које се, уз незнатна одступања, секу под правим углом. Касније се село ширило дуж и око ових улица, па је до данас задржало приближно исти (правоугаони) облик и изглед, а има пет попречник и уздужних улица. Старије куће су грађене углавном од черпића, нове куће углавном одступају и одударају од ранијег изгледа, положаја и начина градње.

Деспотово је електрифицирано 1952. године, а 1973. године је извршена реконструкција електричне мреже када је и доведена трофазна струја. Године 1970. је асфалтиран пут Силбаш-Пивнице, а 1972. године пут према Савином Селу. Те године уграђена и телефонска централа са 40 бројева. Дана 20. децембра 1990. године пуштена је у рад аналогна телефонска централа са преко 600 телефонских прикључака, која је 2004. гоине замењена новом савременом дигиталном централом. Током 2004. и 2005. године у селу је срушена и сазидана нова зграда за потребе месне канцеларије и месне зајденице. На самом почетку 2006. године изграђена је и пуштена у рад једина еко чесма у селу.

Деспотово у данашње време[uredi | uredi kod]

У централном делу насеља налазе се сви важнији објекти. Ту је основна школа (прва школа у Деспотову почела је са радом крајем 60-их година 18. века), православна црква, дом културе, здравствена станица, задружни дом, ватрогасни и ловачки дом, читаоница, месна заједница, месна канцеларија, пошта и др. Према последњем попису организованом 2002. године у Деспотову је било 676 домаћинстава.

У Деспотову нема индустријских погона. Значај занатске делатности и број запослених у њој из године у годину опада, број трговинских радњи се повећава, а неколико угоститељских објеката типа кафане подмирују најосновније потребе становништва. У насељу, иначе, функционише земљорадничка задруга ОЗЗ „Деспотово“ која газдује са око 17% пољопривредно обрадивог земљишта и са рибњаком кога чини седам језера укупне површине 210 ha. У овој задрузи запослено је осамдесетак житеља Деспотова. Што се тиче културног развоја села, битно је поменути КУД „Логовац“ из Деспотова, које чува фолклорне и традиционалне вредности. Сваке године одржавају се „Ивањдански сусрети“, свечаност која траје три дана и окупља љубитеље фолклора и добре старе песме.

На периферији Деспотова постоји хала-индустријски објекат који је „пуштен у погон“ од јесени 2007. године, отворена је фирма „Нова Италија“, која се бави производњом папирних и пластифицираних кеса, те су ту многи житељи Деспотова нашли своје радно место.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Деспотово живи 1654 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,4 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 676 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2425 [1]
1953. 2346
1961. 2396
1971. 2402
1981. 2150
1991. 2081 2071
2002. 2120 2096
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.863 88,88%
Словаци
  
46 2,19%
Хрвати
  
43 2,05%
Југословени
  
31 1,47%
Мађари
  
19 0,90%
Роми
  
17 0,81%
Русини
  
12 0,57%
Муслимани
  
10 0,47%
Црногорци
  
8 0,38%
Чеси
  
7 0,33%
Буњевци
  
7 0,33%
Албанци
  
6 0,28%
Украјинци
  
4 0,19%
Немци
  
4 0,19%
Словенци
  
2 0,09%
Македонци
  
2 0,09%
Румуни
  
1 0,04%
непознато
  
3 0,14%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]

Са других Викимедијиних пројеката :