Деспотово
| Деспотово | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Бачка Паланка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1853
|
| Густина становништва | 48 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°27′17″N 19°31′17″E / 45.454666°N 19.5215°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 83 m |
| Површина | 43,7 km² |
  Деспотово Деспотово (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21468 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | BP |
Координате: 45° 27′ 17" СГШ, 19° 31′ 17" ИГД
Деспотово, раније Сентиван, је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 1853 становника.
Овде се налази Српска православна црква у Деспотову.
Географски положај[uredi | uredi kod]
Атар Деспотова има облик релативно правилног осмоугаоника, у ком је насеље смештено у централном делу. Површина атара је 4,046 ha 96a 45 m² и по томе се налази на 6. месту у општини. Уз источни руб насеља пролази канал Нови Сад-Савино Село који је део хидросистема ДТД.
Атар Деспотова се налази на Јужнобачкој лесној тераси, на њеном унутрашњем делу, те се сврстава у групу унутрашњих насеља, овог рељефног облика. Надморска висина атара креће се од 83 до 88 m мада су дна удолина нижа за око 2 m.
Важан фактор географског положаја су и саобраћајне прилике. Деспотово се налази на регионалном путу Р-119 Бачка Паланка-Кула. Код Силбаша се овај пут укршта са путем Нови Сад-Бачки Петровац-Оџаци-Сомбор. Код Савиног Села Р-119 се укршта са путем Врбас-Србобран-Бечеј.
Од Бачке Паланке је удаљено 28 km, од Врбаса 19 km, Куле 17 km, Оџака 25 km, Бачког Петровца 21 km и од Новог Сада 46 km.
Историја[uredi | uredi kod]
Током свог постојања насеље је често мењало свој назив као и број житеља што потврђује бурну историју овог подручја. У писаним документима насеље је први пут поменуто у 13. веку по називом „Сентиван“, вероватно по породици чији је посед био Sentivanji. Током друге половине 13. века помиње се као Senntivankesi (kesi - село). На самом почетку 15. века (1418. година) помиње се као Деспот Сентиван, што значи да је био посед неког од српских деспота. Кроз 15. век помиње се као Eđazašsentivan, али и као Kišsentivan 1559, те Sentivan у другој половини 16. века. И у 18. веку помиње се као Деспот Сентиван, а 1904. Мађари селу дају име Ursentivan. Од краја Првог светског рата зове се Деспот Свети Иван, а после Другог светског рата носи име Васиљево (по руском војнику Васиљу, првом ослободиоцу који је ушао у село). После тога добија назив Ново Васиљево, а своје данашње име Деспотово добија маја 1952. године.
Првобитно насеље је имало три уздужне улице и три попречне, које се, уз незнатна одступања, секу под правим углом. Касније се село ширило дуж и око ових улица, па је до данас задржало приближно исти (правоугаони) облик и изглед, а има пет попречник и уздужних улица. Старије куће су грађене углавном од черпића, нове куће углавном одступају и одударају од ранијег изгледа, положаја и начина градње.
Деспотово је електрифицирано 1952. године, а 1973. године је извршена реконструкција електричне мреже када је и доведена трофазна струја. Године 1970. је асфалтиран пут Силбаш-Пивнице, а 1972. године пут према Савином Селу. Те године уграђена и телефонска централа са 40 бројева. Дана 20. децембра 1990. године пуштена је у рад аналогна телефонска централа са преко 600 телефонских прикључака, која је 2004. гоине замењена новом савременом дигиталном централом. Током 2004. и 2005. године у селу је срушена и сазидана нова зграда за потребе месне канцеларије и месне зајденице. На самом почетку 2006. године изграђена је и пуштена у рад једина еко чесма у селу.
Деспотово у данашње време[uredi | uredi kod]
У централном делу насеља налазе се сви важнији објекти. Ту је основна школа (прва школа у Деспотову почела је са радом крајем 60-их година 18. века), православна црква, дом културе, здравствена станица, задружни дом, ватрогасни и ловачки дом, читаоница, месна заједница, месна канцеларија, пошта и др. Према последњем попису организованом 2002. године у Деспотову је било 676 домаћинстава.
У Деспотову нема индустријских погона. Значај занатске делатности и број запослених у њој из године у годину опада, број трговинских радњи се повећава, а неколико угоститељских објеката типа кафане подмирују најосновније потребе становништва. У насељу, иначе, функционише земљорадничка задруга ОЗЗ „Деспотово“ која газдује са око 17% пољопривредно обрадивог земљишта и са рибњаком кога чини седам језера укупне површине 210 ha. У овој задрузи запослено је осамдесетак житеља Деспотова. Што се тиче културног развоја села, битно је поменути КУД „Логовац“ из Деспотова, које чува фолклорне и традиционалне вредности. Сваке године одржавају се „Ивањдански сусрети“, свечаност која траје три дана и окупља љубитеље фолклора и добре старе песме.
На периферији Деспотова постоји хала-индустријски објекат који је „пуштен у погон“ од јесени 2007. године, отворена је фирма „Нова Италија“, која се бави производњом папирних и пластифицираних кеса, те су ту многи житељи Деспотова нашли своје радно место.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Деспотово живи 1654 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,4 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 676 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.863 | 88,88% | ||
| Словаци | 46 | 2,19% | ||
| Хрвати | 43 | 2,05% | ||
| Југословени | 31 | 1,47% | ||
| Мађари | 19 | 0,90% | ||
| Роми | 17 | 0,81% | ||
| Русини | 12 | 0,57% | ||
| Муслимани | 10 | 0,47% | ||
| Црногорци | 8 | 0,38% | ||
| Чеси | 7 | 0,33% | ||
| Буњевци | 7 | 0,33% | ||
| Албанци | 6 | 0,28% | ||
| Украјинци | 4 | 0,19% | ||
| Немци | 4 | 0,19% | ||
| Словенци | 2 | 0,09% | ||
| Македонци | 2 | 0,09% | ||
| Румуни | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 3 | 0,14% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 2 | ||
| 80+ | 17 | 35 | ||
| 75-79 | 23 | 36 | ||
| 70-74 | 45 | 61 | ||
| 65-69 | 72 | 75 | ||
| 60-64 | 53 | 81 | ||
| 55-59 | 43 | 52 | ||
| 50-54 | 80 | 61 | ||
| 45-49 | 92 | 82 | ||
| 40-44 | 90 | 84 | ||
| 35-39 | 68 | 68 | ||
| 30-34 | 57 | 52 | ||
| 25-29 | 82 | 58 | ||
| 20-24 | 57 | 71 | ||
| 15-19 | 79 | 79 | ||
| 10-14 | 61 | 69 | ||
| 5-9 | 42 | 60 | ||
| 0-4 | 55 | 51 | ||
| просек | 39.4 | 41.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 861 | 235 | 551 | 39 | 35 | 1 |
| Женски | 897 | 144 | 552 | 169 | 31 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 449 | 287 | 10 | - | 47 | 1 | 4 | 24 | 3 | 13 |
| Женски | 239 | 141 | - | - | 31 | - | 2 | 21 | 5 | 2 |
| Оба | 688 | 428 | 10 | - | 78 | 1 | 6 | 45 | 8 | 15 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 3 | 17 | 4 | 4 | 6 | - | - | 23 | |
| Женски | 3 | 2 | 4 | 6 | 17 | 1 | - | - | 4 | |
| Оба | 6 | 5 | 21 | 10 | 21 | 7 | - | - | 27 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
