Demonstracije u Srbiji 1996-1997

Izvor: Wikipedia

Od novembra 1996. godine do februara 1997. širom Srbije su održani masovni građanski i studentski protesti protiv režima tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Kao povod su imali izbornu prevaru, odnosno odbijanje vlasti da prizna pobedu opozicionih partija, okupljenih u koaliciju Zajedno na lokalnim izborima 1996. godine, ali se na njima, prvi put posle završetka raspada Jugoslavije i sa njim vezanih ratova pokazalo duboko nezadovoljstvo stanovništva Srbije zbog teške socio-ekonomske situacije izazvane izolacijom i posledicama međunarodnih sankcija. Demonstracije su započete u Nišu, a kasnije su se vrlo brzo proširile na sve veće gradove u Srbiji, pri čemu su se pristašama opozicije pridružili studenti, a u jednom trenutku i Srpska pravoslavna crkva na čelu sa patrijarhom Pavlom. Za proteste je bilo karakteristično korištenje tzv. "protestnih šetnji" i pištaljki kojima se masovno izražavalo nezadovoljstvo. Protesti su u formalnom smislu postigli uspeh, kada je posle dolaska specijalnog izaslanika OEBS-a Felipea Gonzalesa 11. februara 1997[1] Miloševićeva vlada pristala da donošenjem tzv. leks specijalisa (posebnog zakona) prizna pobedu opozicije u mnogim lokalnim sredinama, uključujući i Beograd. Iako je Miloševićev režim time bio ozbiljno uzdrman, opozicija je na kraju doživela neuspeh, prvenstveno zbog svađa u samoj koaliciji, odnosno odluke Srpskog pokreta obnove da posle nekoliko meseci napusti koaliciju Zajedno i sklopi savez sa Miloševićevim socijalistima, čime su oni vraćeni na vlast u mnogim sredinama koje su bili izgubili. Uprkos toga, demonstracije su imale značajne posledice po dalju istoriju Srbije zato što su demonstrirali snagu opozicije i tzv. Druge Srbije, a njenim predstavnicima dale dragoceno iskustvo koje će primeniti prilikom petooktobarskih promena kojima je Milošević konačno zbačen 2000. Građanski protesti trajali su 88, a studentski više od 117 dana.[2]

Kako je sve počelo - Niš[uredi - уреди]

Situacija pre protesta[uredi - уреди]

Nakon perioda sankcija Niš je bio veoma pogođen jer je industrijska struktura zasnovana na fabrikama većeg kapaciteta od kojih je jedino DIN dobro poslovala. Ostale fabrike poput EI-a, MIN-a, Jastrebaca, Niteksa ili Vulkana radile su sa veoma malim kapacitetom. Fabrike su bile opterećene znatno većim brojem zaposlenih nego što je to bilo potrebno i bili su primeri socijalističkih preduzeća u društvenom vlasništvu. Gradska vlast koju je do tada bila iz redova SPS-a, nije imala mogućnosti da na krizu reaguje, ali je uticala na kadrovsku stukturu i svi direktori su bili članovi SPS-a ili JUL-a. Primer nemarnosti grada bilo je preduzeće Angropromet[3], koje se bavila trgovinom i distribucijom namirnica široke potrošnje. Angropromet je bio monopolista na tržištu Niša ali nije se pronašao način da se izvuče iz krize poput sličnih preduzeća u Beogradu (C-market, Pekabeta, Jabuka) ili drugim gradovima Srbije. Tokom proleća 1996. radnici su protestovali[4][5] šetajući gradom, noseći transparente i uzvikivajući parole, a jedna od omiljenih parola bila je „Mile lopove“. Radilo se o tadašnjem predsedniku saveta za razvoj grada i predsedniku niškog SPS-a Miletu Iliću.

U samom gradu Nišu radilo je više TV i radio stanica. Među njima su se isticale Gradska televizija, TV5, radio „Bel ami“ koje su imale politički program, ali je pored toga bilo i više manjih stanica koji su se bavili pre svega zabavnim programom. Osnivač i vlasnik Gradske televizije bio je grad Niš a ostale su bile u privatnom vlasništvu.

Izborna krađa[uredi - уреди]

Drugi krug lokalnih izbora bio je 17. novembra 1996. godine. Samo glasanje završilo se bez većih problema, a onda je nakon zatvaranja birališta počelo sa brojanjem glasanja. Radio stanica Bel ami, čiji je urednik bio poznati niški novinar Zoran Marjanović, prenosila je rezultate glasanja. Novinari ove radio stanice su išli do biračkih mesta i čim je prebrojavanje završeno oni su preuzimali rezultate glasanja i slali u radio koji se nalazi u samom centru grada na stotinak metara od prostorija SPS-a. Nekoliko sati nakon zatvaranja birališta većina rezultata je bila poznata. Više od 2/3 odborničkih mesta u skupšini grada Niša pripalo je koaliciji Zajedno i narod je oko ponoći spontano počeo da se okuplja u centru grada i da proslavlja pobedu. Radio Bel ami je čak u jednom trenutku prekinuo sa radom čime je povećana tenzija među građanima. Po priznanju Zorana Marjanovića ovo je on uradio i nije bilo ometanja signala kako su mnogi mislili.

Sutra dan izborna komisija je počela sa saopštavanjem rezultata, a rezultati su se razlikovali od onoga što je moglo da se čuje dan ranije. Alarmantne vesti donosili su predstavnici koalicije Zajedno u izbornoj komisiji. Oni su donosili zapisnike gde je broj glasova bio naknadno menjan, a imali su primerke zapisnika sa grubim kršenjema i prekrajanjem izbornih rezultata. Izborna krađa sastojala se u tome da su brojevi glasova kandidata SPS-a povećavani a koalicije „Zajedno" smanjivani i to menjanjem prve brojke (na primer sa 357 na 457 i sa 525 na 425). Najočigledniji primer je bio na biračkom mestu gde je kandidat ispred koalicije Zajedno bio Risto Bukvić, inače glumac i poznati voditelj emisije Arhiv duše na TV5. Razlika je bila tolika (2122 prema 987) da su nekoliko puta menjali broj glasova a sve se to moglo videti na zapisnicima tako da su apsolutnu pobedu kandidata koalicije „Zajedno" preokrenuli u tesnu pobedu kandidata SPS-a Dragana Ranđelovića. Koalicija Zajedno imala je 17 zapisnika na kojima je došlo do izborne krađe i to su bili jasni dokazi da se izbornom voljom manipuliše.

Početak protesta[uredi - уреди]

Rok za izbornu komisiju bio je utorak 19. novembar 1996. godine u 18 časova da kažu tačne rezultate glasanja. Koalicija Zajedno je za tada zakazala protest i pozvala narod da se okupe ispred zgrade opštine u Nišu gde je bila izborna komisija. U zakazano vreme narod se u velikom broju (35.000)[6]okupio ispred zgrade Opštine gde se pojavio kordon policije a izborna komisija je izašla nekoliko sati ranije. Nakon nekog vremena videlo se da ništa ne može da se promeni a pojava policije samo je revoltirala građane. Tada su se čuli povici „Idemo na pekaru“. Radilo se o poznatoj niškoj pekari „Bata Bane“[7], koju je držao jedan od čelnika SPS-a u Nišu Branko Todorović[8]. Narod je spontano krenuo ka pekari koja se nalazi na kilometar od zgrade opštine. Pred pekarom su zatekli nekoliko policajca koji su bili nepripremljeni. Kako je masa prilazila jedan policajac je ispalio hitac u vis, masa se povukla desetak metara a onda je jurnula ka policajcima i pekari. Policajci su pobegli a pekara je demolirana u potpunosti. U to vreme počela je i jaka kiša tako da se masa razišla ubrzo.

Protesti[uredi - уреди]

Sutra dan krenulo se sa svakodnevnom protestima u Nišu, a vesti o krađi u Nišu proširili su se na celu Srbiju i koalicija Zajedno je pozvala građane da otpočnu sa demonstracijama. Prvih dana demonstracija u Beograda jedna od parola bila je i „Ne damo Niš“, na šta je odgovor u Nišu bio „Ne damo Beograd“. Ubrzo su se studentske organizacije i srednjoškolci pridružili protestima, međutim sindikati su se distancirali i nije bilo većeg opterećenja na državne institucije nego se sve svelo na svakodnevne proteste i šetnje.

Izborna komisija je donela zaključke da na spornim mestima mora da se ponove izbore i zakazala je izbore u četvrtak 1. decembra 1996. Međutim, zbog protesta sami izbori nisu mogli da se održe.

7. decembra je organizovan protest ispred Gradske televizije na kome je sa terase televizije bačen televizor u znak protesta na način izveštavanja ove televizije.[9]

SPS je zbog izbijanja krize smenio Mileta Ilića još u toku protesta što nije bio slučaj u drugim gradovima.

U decembru su studenti organizovali akciju pod imenom „Osvajanje vrha Srbije“[10]. 15. decembra u 12 sati krenula je grupa od 17 studenata (simbolično - 17 zapisnika) na šetnju od 48 sati od Niša do Beograda i oni su bili primljeni kod predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Situacija u Nišu je bila tako drastična da je izborna pobeda koalicije Zajedno bila priznata pre nego što je došao specijalni izaslanik OEBS. Demonstracije i protestne šetnje u Nišu nisu se završile do konačnog priznanja izbornih rezultata u celoj Srbiji. Proteste u Nišu karakterisalo je što su bili mirni i nije bilo incidenata posle demoliranja pekare „Bata Bane" i reagovanja policije izuzev pri pokušaju blokade auto-puta Beograd-Niš, ali je taj incident bio minoran. Među naistaknutijima u koaliciji „Zajedno" bili su Zoran Živković (DS) i Branislav Jovanović (SPO).

Veliku pomoć koaliciji Zajedno pružila je niška televizija Nais tako što je dala ljudima iz koalicije Zajedno da svakodnevno vode program čime su mogli da se lakše obraćaju građanima Niša. Demonstracije su bile veoma popularne tako da je proslava Nove godine i Srpske Nove godine organizovana na centralnom gradskom trgu gde se pojavilo 100 - 150.000 ljudi, što je apsolutni rekord za grad Niš jer je svaki drugi građanin toga dana bio na centralnom gradskom trgu.[11]

Kontramiting na Terazijama 24. decembra 1996.[uredi - уреди]

Glavni članak: Volim i ja vas

SPS u JUL su organizovale kontramiting pod imenom „Za Srbiju“ 24. decembru 1996. godine u 15 časova na istom mestu gde su se pristalice koalicije Zajedno nedeljama sakupljale. Na protestima je govorio i Slobodan Milošević. Jedna od poruka Slobodana Miloševića bila je: Srbijom neće upravljati tuđa ruka. Na skandiranje Slobo mi te volimo predsednik je uzvratio Volim i ja vas. Pre, za vreme i posle mitinga bilo je nekoliko eskcesnih situacija između pristalica koalicije Zajedno i pristalica Slobodana Miloševića.

U jutarnjim časovima toga dana autobusi, sa pristalicama SPS i JUL iz cele Srbije, počeli su da pristižu u Beograd. U grupama su prilazili centru grada noseći transparente i uzvikivajući parole. Na ulicama Beograda ljudi su bili veomao opoziciono nastrojeni tako da je sve ovo za njih bila otvorena provokacija. Napetu situaciju pogoršavalo je to što na ulicama, skoro do pred početka kontramitinga, gotovo da nije bilo policije. Incidenti, u vidu bacanja kamenica, prebijanja, pucnji bili su česta pojava.

Završilo se pogibijom jednog pristalice koalicije Zajedno (Predrag Starčević)[12] i teškim ranjavanjem drugog (Ivica Lazović), kao i sa više desetina povređenih na obe strane. Telo Predraga Starčevića pronađeno je na mostu Gazela, a preminuto je od posledica batinanja, najverovatnije simpatizera SPS, a slučaj nikada nije razjašnjen. Na Ivicu Lazovića je ispred prostorija SPO-a u Knez-Mihajlovoj pucao iz pištolja Živko Sandić, jedan od kandidata SPS-a na lokalnim izborima u Vršcu.[13] -{CNN}--ov snimak pucnja obišao je ceo svet.

Mnogi procenjuju da je Srbija tog dana bila na ivici građanskog rata.[14]

Prema izveštaju RTS, na kontramitingu je bilo pola miliona ljudi, a prema nerežimskim medijima samo 30.000.[2]

Prema računici Koalicije Zajedno kontramiting SPS-a je, prema tadašnjim cenama, koštao 1.386.000 nemačkih maraka ili 4.575.000 tadašnjih dinara.[15]

Batinaši na Terazijama: Dva dana nakon kontramitinga grupa ljudi u civilu sa pendrecima je na Terazijama napadala ljude, uključujući TV ekipe. Dva napada su se desila na Terazijama i jedan ispred Skupštine grada. Pri ovom trećem događaju velika grupa je okružila huligane, dok ih policija nije uvela u Skupštinu. Huligani su kasnije identifikovani kao pripadnici jedne policijske jedinice[16].

Proslave obe Nove godine i akcije[uredi - уреди]

Tokom protesta održane su proslave Nove godine i Srpske Nove godine. Na doček Nove godine, u organizaciji koalicije Zajedno, okupilo se oko 200.000 ljudi u Beogradu a na poziv Studentskog parlamenta na Trgu republike/slobode, Knez-Mihajlovoj, Terazijama i okolnim ulicama skupilo se oko 500.000 građana što je bio najveći skup u Beogradu.[2]

U međuvremenu su organizovane neke akcije. “Uhvatite ritam da bi oni uhvatili tutanj” predstavljalo je pravljenje što veće buke u vreme Dnevnika RTS. Na Badnji dan su deljeni leci sa telefonima državnih institucija i medija kako bi se neprekidnim telefoniranjem iskazivao građanski otpor. Akcija "Blokadom protiv blokade" 5. i 8. januara bila je namerno izazivanje saobraćajne gužve u glavnim beogradskim ulicama.

Kasnije tokom januara u Beogradu je bilo događanje "Kordonom protiv kordona". U ranim jutarnjim satima 20. januara policijski kordon se nije uklonio ispred studentske šetnje kao ranijih dana, nakon čega je usledilo višednevno stajanje u Kolarčevoj ulici. Kordon policije se razišao tek rano 27. januara, pre prolaska Svetosavske litije. U to vreme je postao poznat član Inicijativnog odbora studentskog protesta Čedomir Jovanović, kasniji političar (bedževi "Čedo, oženi me").

Prebijanje građana na početku Brankovog mosta 2. i 3. februara 1997.[uredi - уреди]

Zbog sprečavanja šetnji Koalicija je svoje pristalice pozvala da iz različitih pravaca dođu na Trg Republike. Šetnju sa Novog Beograda predvodio je vođa SPO Vuk Drašković. Ta kolona bila je, oko 20 sati, blokirana kordonom na početku novobeogradske strane mosta.

Ostatak demonstranata koji je nesmetano stigao na Trg iz drugih delova grada krenuo je kroz Brankovu ulicu kako bi se pridružio Novobeograđanima. Međutim i tu kolonu koju su predvodili predsednici DS i GSS Zoran Đinđić i Vesna Pešić, dočekao je kordon na početku Brankovog mosta.

Posle skoro tri sata blokade, policija je delovala istovremeno na obe strane mosta. Napad na demonstrante počeo je upotrebom vodenih topova koji su došli Pop Lukinom ulicom. Mnogi građani bili su poliveni vodom, iako je te večeri u Beogradu bilo deset stepeni ispod nule. U opštoj panici koja je nastala povređeno je više građana, a pendrekom je više puta udarena i Vesna Pešić. Policija je, u jurnjavi za demonstrantima, zašla i po dorćolskim ulicama, tako da je po svedočenju očevidaca, jedan broj građana pretučen i u Francuskoj ulici. Bilans intervencije je nekoliko desetina povređenih, među kojima i nekoliko policajaca, kao i nekoliko privedenih demonstranata.

Reference[uredi - уреди]

  1. "www.izdavackicentar.ds.org.yu". http://www.izdavackicentar.ds.org.yu/images/10%20Panajotovic_web.pdf. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  2. 2.0 2.1 2.2 "Pocetak 2000". http://www.vreme.com/arhiva_html/484/02.html. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  3. "Dobrodošli na sajt Branka Dragaša". http://www.dragas.biz/content/view/416/64/. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  4. "Tanjug Daily News Review, 96-05-10". http://www.hri.org/news/balkans/tanjug/1996/96-05-10.tanjug.html#04. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  5. "Tanjug Daily News Review, 96-05-13". http://www.hri.org/news/balkans/tanjug/1996/96-05-13.tanjug.html#32. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  6. "Demokratska stranka - Građanski i studentski protesti 1996-97.". http://www.ds.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=127&Itemid=626. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  7. "Tema nedelje : Svi naši izbori : DRAGANA MILIĆEVIĆ-MILUTINOVIĆ : POLITIKA". http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Svi-nashi-izbori/t6904.sr.html. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  8. "Socialist Party Official from Nis Admits Electoral Fraud". http://www.ex-yupress.com/telegraf/telegraf3.html. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  9. "Foto-reportaza". http://www.yurope.com/mirrors/protest96/ni/foto3.htm. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  10. "www.yurope.com". http://www.yurope.com/mirrors/protest96/ni/dog15_12.htm. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  11. "Magazin NIN - 2404, 24 JAN 1997". http://www.nin.co.rs/arhiva/2404/5.html. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  12. "KONCERT I SETNJA PODSECANJA | SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope". http://www.seecult.org/node/19544/. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  13. "Politika : Srbija nadmudrila režim : POLITIKA". http://www.politika.rs/rubrike/Politika/t15565.lt.html. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  14. "Press Online :: KONTRAMITING". http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/795/KONTRAMITING.html. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  15. "Kontramiting u Beogradu koštao 1.386.000 DEM, GENERALNI SERVIS ONASA 26 Dec 1996, ONASA". http://www.idoconline.info/digitalarchive/public/serve/index.cfm?fuseaction=form&ElementId=70759. pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  16. ((en)) Miloš Vasić, Facing Civil War: All His Men, tol.org (pristup 24.01.2013.)

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Šablon:Demonstracije protiv Miloševića