De Heviland DH.60 Mot

Izvor: Wikipedia

De Heviland DH.60 Mot (engl. De Havilland DH.60 Moth) je britanski laki jednomotorni avion, dvosed, dvokrilac. Bio je namenjen za obuku pilota, putnički saobraćaju i kurirsku službu. Proizvodio se 20-tih godina 20. veka u engleskoj firmi de Havilend Erkraft. Ukupno je proizvedeno 2 015 primeraka. Po licenci, proizvodio se u nekoliko zemalja u svetu.

Projektovanje i razvoj[uredi - уреди]

Glavni projektant, aviona DH.60 Mot je Džefri de Hevilend (engl. Geoffrey de Havilland), u toku 1924. godine, kada je završen i prototip, koji je poleteo 22. februara 1925. godine. Razvijen je na osnovu većeg jednomotornog aviona dvokrilca DH.51. De Hevilend DH.60 Mot je bio jednomotorni avion dvokrilac, sa strukturom od drveta, trup mu je bio obložen sa šperom, a krila sa platnom. Bio je dvosed (pilot i jedan putnik). Osobenost ovog aviona je bila, što su mu se mogla sklapati krila, tako da je za njegov smeštaj u hangaru bilo potrebno mnogo manje prostora (princip koji se koristi na nosačima aviona). Njegova jednostavnost, pouzdanost i niska cena, omogućili su mu masovnu upotrebu, u privatnom sektoru između dva rata (Engleska 85%).

Na početku proizvodnje, u avione DH.60 Mot su ugrađivani Renoovi Sirius (engl. Renault Cirrius) motori, Sirius I od 45 kW (60 KS) i Sirius II od 75 kW (100 KS). Kvalitet i karakteristike motora su odgovarali, ali dobavljači su bili nepouzdani pa je de Heviland 1928. godine napravio sopstvenu fabriku za proizvodnju avionskih motora. Proizvodili su slične linijske četvorocilindrične motore Džipsi I od 75 kW (100 KS), sa vazdušnim hlađenjem. Nakon toga razvijen je jači Džipsi II od 90 kW (120 KS), pa Džipsi III motor sa visećim cilindrima snage od 90 kW (120 KS). Ugradnjom ovih motora poboljšana je preglednost iz pilotske kabine (cilindri motora nisu smanjivali vidno polje pilotu). Dalje su se motori serije Džipsi razvijali u smeru povećanja snage Džipsi Majdžor od 97,5 kW (130 KS), Džipsi Majdžor 1C od 104 kW (145 KS), pa Džipsi Siks motor sa 6 cilindara, sa od 150 kW (200 KS). Ovaj motor je kasnije nazvan Džipsi Kvin (engl. Gipsy Quenn). U toku serijske proizvodnje ovog aviona, vršena su poboljšanja tako da se ovaj avion radio u nekih 6 varijanti:

  • DH.60 Mot/Sirius - sa Sirius (engl. Cirrius) motorima od 45 i 75 kW, napravljeno je 113 primeraka, od čega 24 na osnovu licence,
  • DH.60G Džipsi Mot - sa motorima Džipsi I i II, napravljeno je 692 primerka od čega 98 na osnovu licence,
  • DH.60G III Mot - sa motorom Džipsi III, napravljeno je 113 komada,
  • DH.60M Mot - sa motorom Džipsi Majdžor (engl. Gipsy Major), napravljeno je 753 primerka od čega 171 na osnovu licence,
  • DH.60T Mot trener - napravljeno je 64 primeraka (trenažni i avion za obuklu za potrebe ratnog vazduhoplovstva RAF),
  • DH.60X Mot - napravljeno je 338 primeraka, verzija sa izmenjenim stajnim trapom.

Na avione koji su proizvedeni u Kanadi su na stajne organe montirani čamci pa su ovi avioni korišćeni kao hidroavioni. Verzije od DH.60M pa nadalje su kombinovano metalno drvena konstrukcija.

Vojno korišćenje[uredi - уреди]

Ukupno je proizvedeno 2015 primeraka aviona DH.60. Po licenci su rađeni u Australiji, Kanadi, Novom Zelandu, SAD, Norveškoj i Finskoj. Korišćeni su uglavnom za obuku pilota po aero-klubovima, u pilotskim školama RV, za kurirske poslove i prevoz pošte, zatim kao privatni avioni za poslovnu upotrebu ili za lične potrebe kao sportski avioni. Leteli su širom sveta u: Australiji, Argentini, Austriji, Belgiskom Kongu, Brazilu, Kanadi, Kini, Čileu, Danskoj, Egiptu, Etiopiji, Finskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Irskoj, Iraku, Indoneziji, Indiji, Norveškoj, Novom Zejlandu, Paragvaju, Poljskoj, Portugalu, Južnoj Africi, Japanu, Španiji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, SAD i Jugoslaviji. U Jugoslaviji između dva rada letelo je ukupno 6 ovih aviona, 4 su bili u vlasništvu Aero kluba, a dva u posedu privatnih firmi. Jedan od ovih aviona se koristio u Aeroputu za obuku pilota, avio-taksi i prevoz pošte i novina. Leteo je dosta dugo, a uništen je prilikom bombardovanja zemunskog aerodroma aprila 1941. godine. Sačuvani primerci služe danas kao muzejski eksponati, a neki od njih su još u letnom stanju.