Dassault Rafale

Izvor: Wikipedia
Rafal
Rafale-060427-N-2959L-196.jpg
Opšte
Namena višenamenska
Posada jedan član
Proizvođač Marsel Daso
Dimenzije
Dužina 15,30 m
Visina 5,34 m
Masa
Prazan 9 060 kg
Normalna poletna 23 700 kg
Pogon
Turbo-mlazni motor 2 × M88-2 Snekma
Potisak TMM 2 × 75,6 / 2 × 50 -{kN}-
Performanse
Maks. brzina na Hopt 2 390 km/h
Maks. brzina na -{H=0}- 1 290 km/h

Rafal (fr. Rafale) je francuski višenamenski dvomotorni borbeni avion. Razvio ga je i proizvodi Marsel Daso, zajedno sa svojim tradicionalnim kooperantima. Koncepcijski, ovaj avion se zasniva na aerodinamičkoj šemi delta krila, blisko spregnutog sa kanarom (fr. canard).

Rafal treba da bude oslonac francuskog nacionalnog vazduhoplovstva i ratne mornarice, kao i inostranih tradicionalnih korisnika borbenih aviona Marsel Daso, za dejstva sa kopna i mora, u periodu do 2040. godine. Namenjen je da ravnopravno izvršava zadatke protivvazduhoplovne odbrane, premoći u vazdušnom prostoru i dejstva vazduh-zemlja i vazduh-more.[1][2]

U periodu najveće integracije svih evropskih resursa, pa i vazduhoplovnih tehnologija, francuska vazduhoplovna industrija je u duhu svoje tradicije, sačuvala autonomnost nad razvojem i proizvodnjom aviona Rafal i pored najvećeg kooperacijskog programa svih vremena Jurofajter Tajfuna. Za razliku od švedskog Gripena, Rafal je potpuno nacionalni program. Francuska odluka o programu Rafala je bila zasnovana na interesu da samostalno integrišu svoje nove tehnologije u napredni avion, koji će im u narednom periodu zameniti postojeće Miraž F-1, Super Etandar, Miraž 2000, F-8 Krusejder i SEPECAT Jaguar. Program je počeo sa integracijom novih tehnologija u eksperimentalni avion, tzv. demonstrator novih tehnologija (ACX). Iz njega je proizašao prototipski razvoj i serijska proizvodnja aviona Rafal, u više varijanti.[3][4]

Rafal je uveden u operativnu upotrebu u Francuskoj, a uvođenje u operativnu upotrebu ozbiljno razmatraju i Brazil, Indija, Grčka, Švajcarska, Libija, Emirati, Kuvajt i Katar.

Rafal je 28. marta i 1. aprila 2007. godine, imao vatreno krštenje u borbenoj primeni, u okviru NATO operacija u Avganistanu. [5]

Zahtevi i razvoj[uredi - уреди]

Logo programa Rafal

Rafal je nastao iz potrebe francuske vojske da u određenom vremenskom periodu zameni postojeće kopnene i mornaričke jurišne i lovačke avione sa savremenijim rešenjima. Planirano je da višenamenski Rafal, u budućnosti, sam preuzme većinu zadataka iz namene postojećih aviona SEPECAT Jaguar, F-8 Krusejder i Miraž 2000. Takvu koncepciju su Francuzi postavili, kao zadatak, pred svoje istraživačko–razvojne i proizvodne institucije. Francuski oslonac na vlastite snage, nauku, vazduhoplovnu industriju i tehnologiju je tradicionalno i strategijsko opredeljenje, koje je ustrojeno još od vremena predsednika Šarla de Gola. To nije mogla poremetiti ni velika privrženost evropskim integracijama. Francuzi su se odupreli iskušenju i ostali izvan kooperacijskog programa Evrofajtera, iako je on bio pokazni model saradnje i integracije evropskih država. Francuzi su želeli da avion Rafal bude prestižan i potpuno nacionalni program, s maksimalnom primenom vlastite tehnologije i proizvoda. To je bio veliki izazov i priznanje njihovoj celukupnoj vazduhoplovnoj industriji, a posebno Marsel Dasou, Snekmi, Tomsonu, Matri, Seržu Dasou i drugima. Pri programiranju se računalo na tradicionalni izvoz i povratak finansijskih sredstava uloženih u razvoj novih tehnologija, integrisanih u Rafala. Prema svome iskustvu, Francuzi su težili da pokriju potrebe svetskog tržišta sa dvomotornom i jeftinijom jednomotornom verzijom istog tipa aviona (Miraži 2000 i 4000), do sada to nije realizovano. [n 1]

Marsel Daso je dobio, od svoje vlade, pismo o namerama 30. oktobra 1978. godine, za proučavanje budućeg aviona za protivvazduhoplovnu odbranu od potencijalnog napada iz vazduha. Tome zahtevu su kasnije priključene potrebe i zahtevi mornarice. Institut ONERA je, na osnovu tih zahteva, otpočeo detaljna istraživanja i ispitivanja u aerotunelima. Pažljivo su izučena rešenja u tadašnjim, naprednim programima u svetu. Sa posebnom pažnjom je izučavana aerodinamika aviona F-22 Raptor.

Definisan je zadatak, za razvoj sopstvenog višenamenskog aviona velike agilnosti, koju omogućava delta krilo, blisko spregnuto s kanarom i sa polubočnim uvodnicima vazduha sa fiksnom geometrijom. Zahtevano je obezbeđenje smanjene elektro–magnetne i infracrvene uočljivosti, povećanja zaštite od nuklearnog zračenja i elektrolučnog i magnetnog pražnjenja.

Rafal A

Takvi zahtevi se značajno razlikuju u odnosu na zahteve prethodne generacije francuskih borbenih aviona. Odlučeno je da se sve pripremljene nove tehnologije za avion Rafal provere kroz integraciju na eksperimentalnom avionu, a istovremeno, da on bude i osnova za prototipski razvoj varijanti aviona u serijskoj proizvodnji. Taj eksperimentalni avion se opisno nazivao demonstrator novih tehnologija. [9] Zbog činjenice da je motor M88-2 Snekma još uvek bio u razvoju, Marsel Daso je bio primoran da definiše demonstrator novih tehnologija upotrebom američkih motora Dženeral Elektrik F-404. U početku su bila ugrađena oba motora F404. Kasnije je jedan od njih zamenjen novim motorom M88-2 Snekma, s ciljem da se isti ispita i verifikuje u letu. Na tome avionu su prvi put zajedno i u funkcionalnoj celini, integrisane i potvrđene mnoge nove tehnologije. Demonstrator novih tehnologija je dobio naziv ACX, a poleteo je 4. jula 1986. godine. Bio je to 92-gi eksperimentalni avion firme Daso, za 40 godina njenog postojanja. ACX je imao 460 letova u funkciji ispitivanja i merenja, u vremenskom periodu od jula 1986. do jula 1989. godine. Kasnije je preimenovan u Rafal A, a kroz njegova ispitivanja u letu je potpuno potvrđena primenjivost planiranih novih tehnologija i izvodljivost koncepcije višenamenskog aviona. Potvrđena je racionalna koncepcija dvomotornog aviona četvrte generacije, velikih mogućnosti, za svega 1 360 kg veće mase od jednomotornog F-16 Falkon (prazni opremljeni), a čak 4 535 kg više pri poletanju, s maksimalnim teretom. [2][10][11][12]

Prototipski razvoj varijanti Rafala[uredi - уреди]

Na osnovu rezultata ispitivanja i iskustva stečenog na demonstratoru novih tehnologija (ACX), razvijena su četiri prototipa, u funkciji definisanja standarda varijanti serijskog Rafala. Odluka o razvoju prototipova je doneta 26. januara 1988. godine. Standard svake varijante Rafala, imao je svoj prototipski razvoj:

  • Prototip za vazduhoplovstvo, Rafal C 01 je ugovoren 21. aprila 1988, a poleteo je 19. maja 1991. godine.
  • Prototipovi za mornaricu, Rafal M 01 i M 02 su podešeni da koriste palubu broda, nosača aviona, za poletno–sletnu stazu. Ovi prototipovi su ugovoreni 6. decembra 1988, a poleteli su 12. decembra 1991. i 8. novembra 1993. godine.[n 2]
  • Prototip dvoseda namenjen za vazduhoplovstvo, Rafal B 01, je poleteo 30. aprila 1993. godine. Prototip, B 02, je otkazan u jesen 1991. godine, a prototip MB za ratnu mornaricu je otkazan 22. septembra 2004. godine, zbog racionalizacije raspoloživog budžeta. Kasnije je usvojen serijski standard za mornarički dvosed pod oznakom N, na osnovu prototipova M 01 i B 01.

Integracija opreme i naoružanja na serijskim avionima Rafal se odvijala sukcesivno, po fazama pod oznakom F i brojem u indeksu. Tako, da se oznake odnose na nivo razvoja ugrađene opreme i naoružanja:

  • F1 je standard, opremljen sa oružjem samo za dejstvo vazduh-vazduh i sa osnovnim paketom za elektronsku borbu.
  • F2 je standard, opremljen sa oružjem za dejstvo vazduh–zemlja, uključujući i Apač, sa senzorima za detekciju radarskih i toplotnih zračenja, integrisan je napadno–navigacijski sistem sa Linkom 16 i povećan mu je izbor spoljnih rezervoara goriva, za podvešavanje.
  • F3 je standard, sa implementacijom svih predviđenih režima rada RBE2 radara, integracijom nuklearnog oružja i protiv–brodske rakete Eksocet. Integrisana je kaciga sa prikazivačem u viziru, kao i rezervoari goriva, aerodinamički profilisani i prilepljeni na gornje bokove trupa.
  • F4 je još uvek u procesu razmatranja i definisanja.

Svi avioni se retroaktivno ažuriraju na poslednje postignuto stanje integracije opreme i naoružanja. [3][4][13][14][15]

Troškovi i budžet[uredi - уреди]

Proračun troškova programa Rafal u 2005. godini, za ukupan razvoj i proizvodnju 294 aviona, iznosio je 33,3 milijarde evra. Ovaj iznos je revidiran 2008. godine na 39,6 milijardi evra. Prosečna cena aviona (računajući sve verzije) je procenjena na po 138,5 miliona evra, bez troškova operativne upotrebe aviona. Pošto je broj naručenih aviona smanjen na 286 primeraka, cena po primerku je porasla na 140 miliona evra. Jedinična cena, navedena u donjoj zbirnoj tabeli, je definisana za daleko veći broj primeraka aviona u serijskoj proizvodnji u odnosu na samo francusku porudžbinu, te je verovatno i iz tih razloga i niža.[n 3]

Francusko ministarstvo odbrane je u funkciji raspodele budžeta i usklađenja broja naručenih aviona, umanjilo planirani ukupni nalet aviona Rafal sa 35 000 na 10 000 sati, a za mornaričku varijantu na 7 000 sati leta do kraja 2012. godine. [16][17][18]

Porudžbina francuske vojske[uredi - уреди]

U toku 1992. godine, prethodni broj od 336 primeraka naručenih za francusku vojsku je smanjen na 294 aviona, i to 234 za vazduhoplovstvo i 60 za mornaricu.[17]

Naredno preispitivanje i usklađivanje budžeta i potreba francuske vojske je učinjeno 17. marta 2008. godine, kada je odlučeno da se ide na dodatno smanjivanje broja naručenih aviona i da se produži vreme proizvodnje, a razlika finansijskih sredstava iz budžeta usmeri na opremanje aviona dodatnom, savremenom i sofisticiranom opremom.[19] Doneta je nova odluka, 20. novembra 2008. godine, o ukupnoj porudžbini od 286 aviona, od toga 228 za vazduhoplovstvo i 58 za mornaricu. [17]

Velika finansijska ulaganja u razvoj novih tehnologija, integrisanih u avion Rafal, razvoj samog aviona, njegove opreme i naoružanja, može se jedino povratiti sa većom serijskom proizvodnjom. To se svakako ne može odgovarajuće realizovati samo sa količinama naručenim za francusko vazduhoplovstvo i mornaricu. Iz tih razloga se čine veliki napori za pronalaženje partnera za izvoz Rafala, kroz podmirivanje potreba i drugih zemalja sa takvim avionom i obezbeđenje raspodele sredstava uložena u razvoj, na veći broj serijski proizvedenih jedinica.

Izvoz[uredi - уреди]

Do kraja 2009-te, nisu realizovana nastojanja da se ugovori izvoz, bez obzira što je celi politički i privredni sistem države angažovan na tom pitanju. Čak je i Predsednik Republike Francuske, u svim prilikama obavljanja redovnih državničkih međunarodnih poslova, veoma aktivan promoter pregovora o izvozu Rafala.

Jedno od spornih pitanja pri izvozu Rafala je pitanje radara. Na Rafalu je integrisan radar, koji zadovoljava francuske uslove borbene upotrebe, u sprezi sa sistemom Avaks (eng. AWACS). Potencijalni kupci nemaju te uslove da koriste avione u tako integrisanom sistemu, te zahtevaju avionski radar većih mogućnosti. Francuzi ubrzano rade na razrešenju toga pitanja, kako bi ostali u međunarodnoj konkurenciji. U pregovorima se najdalje otišlo sa Brazilom, za ugovaranje izvoza 36 Rafala. Međutim, međunarodna konkurencija je velika, naročito po pitanju cene, ali i sa drugim uslovima, u ponudi švedskog JAS 39 Gripena i američkog F/A-18 Horneta. Po računu Francuza, čak i smanjivanje cene Rafala neće biti dovoljno za pobedu, pošto drugi nude avione po daleko nižim cenama. Međutim, u odnosu na brazilski zakon da ovakvi veliki ugovori moraju podrazumevati prenos savremene tehnologije, francuski fleksibilni prilaz je velika prednost nad drugima. [20][21][22][23][24][25]

Dana 8. septembra 2009. godine, ažurirani su pregovori sa Brazilom i proizilazi da je saradnja na Rafalu sasvim izvesna. Dogovoreno je da se saradnja verifikuje ugovorima tokom 2010. godine. Sporazum obuhvata kupovinu 36 Rafala, prenos njegove tehnologije i proizvodnje u Brazil, uz perspektivu da se broj jedinica uveća na 120, ali i pravo da se avioni prodaju trećim zemljama. Kontra–isporuka Brazila Francuskoj bila bi u avionima iz njihove proizvodnje, ali i druga vojna oprema. [26]

Francuzi polažu velike nade i u tradicionalni izvoz svojih borbenih aviona u arapske zemlje, posebno su intenzivirani pregovori sa Emiratima (63), Kuvajtom (14–28), Omanom, Katarom i Libijom (14). Greška citiranja Invalid <ref> tag; invalid names, e.g. too many; $2[27][28][29]

Indija tradicionalno naoružava svoje vazduhoplovstvo i sa francuskim borbenim avionima, te se računa i na izvoz Rafala u tu zemlju. Međutim, pošto je u pitanju velika zemlja s velikim budžetom za opremanje vazduhoplovstva, nikad se ne oslanja samo na jednu opciju, na jednog partnera i na jedan tip aviona. Uvek kombinuje opremanje s avionima, ranije sovjetskog, a sada ruskog porekla, sa zapadnim. Samom takvom politikom je već predodređena oštra konkurencija Rafala s Migovima i Suhojima, a nije izbegnut ni manji i jeftiniji švedski JAS 39 Gripen. [30][31]

Na evropskom tržištu aviona su najbliži kupci Grčka (40) i Švajcarska. Pregovori su u toku, ažuriranje ponuda prema novim uslovima i demonstriranje i ispitivanje aviona na zemlji i u letu. Očekuje se u 2010-toj godini da će Švajcarska napraviti izbor između ponuđenih aviona Rafala, Gripena i Evro Fajtera. [15][29][32][33][34]

Serijski standard i proizvodnja[uredi - уреди]

Serijski standard Rafala se malo razlikuje u odnosu na ACX (Rafal A). Zadržano je delta krilo, jedan vertikalni rep, celoobrtni kanari na prednjem delu trupa i specifično utapanje polubočnih usisnika u konturu trupa. Serijski standard je nešto manjih i kompaktnijih dimenzija. Oblik mu je doteran u funkciji integracije motora M-88-2 umesto F-404. Umanjena mu je uočljivost sa većom primenom materijala koji upijaju radarske zrake i sa redukcijom zračenja sopstvenih senzora. Površina kanara je povećana, a njegov koreni deo je integrisan sa konzolnim vratilom, koje izlazi iz strukture trupa aviona. Koreni deo krila je izdužen unapred, duž spoljašnjeg zida uvodnika vazduha, u obliku i sa doprinosom strejka. Zadržana je kabina kapljastog oblika, s tim što joj je unutrašnjost dorađena. Sedište pilota je nagnuto unazad, pod uglom od 29 stepeni, što je smanjenje u odnosu na vrednost od 32 stepena na Rafalu A. Ovo je posledica optimizacije položaja glave pilota za uslove sletanja. Ilustracija razlike između siluete Rafala A i serijskog aviona Rafala C je data na donjoj slici.

Pritisak hidro–sistema je povećan sa 280 na 350 bara, sa čime su povećane moguće maksimalne sile hidro–pokretača komandnih površina. Serijski Rafal je osposobljen za prijem goriva u toku leta. Pri sletanju, posle spuštanja nosne noge na zemlju, kanari se koriste kao aerodinamičke kočnice. Rafal A je imao aerodinamičke kočnice ugrađene na leđima, zadnjeg dela trupa. [2][10][11][15][3]


Dinamika po godinama   do 2002. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.[35] 2008.[36] 2009.[37] od 2009. Ukupno
Ugovoreno 36 0 46 0 0 48 0 0 51 47
Isporuka 2 1 1 3 11 12 6 7 14 171
Ugovoreno 25 0 13 0 0 0 18 0 0 2
Isporuka 7 1 0 0 0 0 6 6 6 32
Na osnovu projekta svoga budžeta, Francuska Vlada planira da obezbedi ukupno 286 aviona tipa Rafal.

Aerodinamika[uredi - уреди]

Ilustracija integrisanih polubočnih uvodnika vazduha na Rafalu.

Aerodinamika delta krila je kararakteristična po malom talasnom otporu i niskoj vrednosti maksimalnog koeficijenta uzgona (C_{z_{max}}). Te karakteristike određuju bolje performanse aviona na krozvučnim i nadzvučnim brzinama leta i visoke vrednosti minimalnih brzina, što znači lošije karakteristike u poletanju i sletanju. U cilju smanjenja brzine poletanja i sletanja Rafala, sa delta krilom, izvršena je bliska integracija krilo–kanar. Ostvarena sprega delta krila sa kanarom stvara zatvoren (kanalisan) sloj strujanja vazduha, sličnog efekta kao kroz procep zakrilca. To aerodinamičko rešenje obezbeđuje stabilnost uzgona u celoj anvelopi leta, sa značajnim povećanjem njegove maksimalne vrednosti, što znači osetno smanjenje minimalne brzine i dobar manevar u rasponu od + 9g i – 3g. U izuzetnim slučajevima se može ostvariti vertikalno ubrzanje, čak i do + 11g. Ostvareno aerodinamičko rešenje obezbeđuje male brzine poletanja i sletanja i stacionarni horizontalni zaokret malog poluprečnika. Integracija polubočnih uvodnika vazduha, sa ulaznim delom ispod kanara, daje dopunski aerodinamički doprinos u poboljšanju opstrujavanja kanara i korenog dela krila. Nastrešnica uvodnika je utopljena u prelaz trupa i u koreni deo krila aviona, što je povećalo efekat ugla strele napadne ivice (na tome delu), a to se manifestuje u efekat strejka i trisoničnog krila. U ranoj fazi razvoja se razmatrala koncepcija trisoničnog krila sa lomljenom strelom napadne ivice, kao kod Evrolovca. Od toga se odustalo s postizanjem željenog efekta sa blisko spregnutim kanarom i utopljenim uvodnicima vazduha, pošto lomljenje strele napadne ivice krila znači i povećanje mase strukture.

Kod Rafala su uspešno uravnotežene performanse leta na malim i velikim, brzinama. Nisu penalisane njegove performanse u uslovima borbe vazduh–vazduh, zbog ispunjenja zahteva za poletanje i sletanje sa smanjenom brzinom, uslovljenom i sa brodskom palubom.

Na režimima velikih koeficijenata uzgona se obara napadna i izlazna ivica, duž celog razmaha krila Rafala. To su dvodelna obarajuća pretkrilca i dvodelni elevoni. Realizovana je zajednička funkcija zakrilaca i krilaca za oba segmenta izlazne ivice, u funkciju elevona. To znači, da se oba segmenta izlazne ivice krila mogu otklanjati na dole i na gore diferencijalno, to jest u funkciji povećavanja ukupnog koeficijenta uzgona i pravljenja njegove razlike na levom i desnom polukrilu, to jest stvaranje momenta rotacije aviona oko uzdužne ose. Takvo rešenje je tradicija za borbene avione Marsel Dasoa.

Marsel Daso je na Rafalu optimalno primenio svoje višedecenisko iskustvo s delta krilima, kanarima umesto horizontalnog repa i u integraciji zakrilaca i krilaca u elevone. Kod Rafala je prevaziđena posledica klasične primene delta krila na porast minimalne brzine, dok to nije slučaj kod njegovih ranijih aviona Miraž III i Miraž 2000.

Polubočni uvodnici vazduha su dobar kompromis, u međusobnom izmirenju prednosti i mana potrupnog i bočnih. Ovo usvojeno rešenje na Rafalu, obezbeđuje podjednako dobro napajanje motora s vazduhom u svim položajima aviona, u toku njegovog manevrisanja. Pošto su polubočni uvodnici vazduha spušteni prema donjem delu trupa, postignuto je da nosni deo trupa skreće strujanje vazduha u kanale prema motorima i pri velikim napadnim uglovima leta aviona. Sa tim položajem uvodnika je spuštena donja linija centralnog dela trupa, pa su i glavne noge stajnih organa kraće, što znači i da im je i manja masa, a i prostor za podvešavanje naoružanja pod trup nije ugrožen s putanjom uvlačenja dugačkih nogu. Uvodnici vazduha su jednostavne konstrukcije, fiksne geometrije, što avionu ne degradira borbene performanse.

Za skraćenje staze protrčavanja, posle sletanja, koristi se kočeći padobran, koji je ugrađen u kontejner u korenom delu vertikalnog repa. Za mornaričku varijantu je primenjen sistem kuke i elastičnog užeta, zategnutog poprečno po palubi nosača aviona. [1][2]

Struktura, tehnologija i materijali[uredi - уреди]

Struktura aviona Rafal je intregralne konstrukcije, s primenom naprednih materijala i savremenih tehnologija. Veliki tehnološki podsklopovi su jedinstvene celine, međusobno spojeni vezivnim elementima.

Upotrebom naprednih materijala, u izradi strukture Rafala, smanjena je njegova masa za približno 1.000 kg, u odnosu na slučaj potpune upotrebe klasičnih aluminijumskih legura. Procenjuje se da je oko 35% strukture aviona Rafala izrađeno od naprednih materijala, uz primenu novih tehnologija i to od kompozita sa ugljeničnim vlaknima, kevlara, legura aluminijum–litijuma i titanijuma s primenom superplastičnog oblikovanja i difuznog zavarivanja. Od ukupne strukture Rafala, 24% je od kompozitnog materijala ili 70% od ukupne okvašene površine zmaja aviona (površine u dodiru s vazdušnom strujom). Titan i njegove legure se prvenstveno koriste za izradu okova za prenos velikih specifičnih opterećenja, za delove složenog oblika, za delove s glatkom površinom, napadne ivice uzgonskih površina male debljine i za specijalne metalne premaze. Alumijinijum–litijumska legura je optimalan izbor za izradu podsklopova trupa aviona. U serijskoj proizvodnji delova i podsklopova Rafala, značajna je primena tehnologije superplastičnog oblikovanja i difuznog zavarivanja titana. Te tehnologije su primenjene za izradu okova i napadnih ivica krila i kanara.

Sva struktura krila je od kompozitnih materijala, izuzev okova za vezu s trupom i okova za veze pretkrilaca i elevona sa kesonskim delom krila. Struktura elevona je takođe od kompozitnih materijala. Napadna ivica krila, odnosno pretkrilca su izrađena sa superplastičnim oblikovanjem titana. Napadna ivica kanara je takođe izrađena sa superplastičnim oblikovanjem titana, a zadnji deo od kompozita. Vratilo je tehnološki integrisano u deo strukture kanara, izrađenog od titana. Vertikalni rep i krmilo pravca su napravljeni od kompozita a napadna ivica od aluminijum–litijuma. Njegovi okovi su od titana i legura čelika. Struktura polukrila je kesonskog principa, a predstavlja jedinstven sklop. Jedinstvenost sklopa (integralna struktura) je ostvarena postupkom polimerizacije između pojedinačnih, prethodno pripremljenih podsklopova i delova od kompozita. Kesonski prostor krila je ujedno i rezervoar za gorivo. Sa posebnim premazima je obezbeđen hemijski pasivan odnos, u dodiru kerozina i zidova rezervoara od kompozita.

Za odluku o serijskoj proizvodnji aviona od kompozitnih polimerizovanih struktura primarne nosivosti, neophodno je veliko znanje, iskustvo i posedovanje detaljnih povratnih informacija iz proizvodnje i eksploatacije za podešavanje primenjenih matrica za smole i ugljenična vlakna. U segmentu primene kompozita, avion Rafal je daleko iskoračio ispred švedskog Gripena.

Pri izboru materijala za Rafal, pažljivo su vrednovane prednosti i mane u pogledu:

Pogon[uredi - уреди]

Rafal pokreću dva dvoprotočna motora M88-2, francuske firme Snekma. [n 4] Motor M88-2 je savremene koncepcije sa primenom naprednih tehnologija. Primenjene su ekološke komore sagorevanja, monokristalne lopatice turbine i metalurgija praha za izradu njenog diska. Lopatice turbine se hlade s vazduhom. Sa motorom se upravlja s digitalnim elektronskim uređajem FADEC.

Motor M88-2 je sa dva vratila i sastoji se iz 21 modula, koji se održavaju prema stanju, a prilikom zamene se ne kalibrišu niti balansiraju. Veći broj delova se može zamenjivati bez skidanja celog motora sa aviona.

Na motoru M88 je primenjen princip smanjenja infracrvenog odraza. Ostvaren je visok odnos potiska i mase od 9,4 N / kg, sa karakteristikama brzog prelaza s jednog na drugi režim rada. Poseduje značajnu perspektivu daljeg razvoja. Sve te karakeristike ga stavljaju na čelnu poziciju, u poređenju s ostalim motorima iz te klase.

U cilju smanjenja specifične potrošnje goriva (za 2–4%), razvijena je nova verzija M88–2E4. Ovaj standard je uveden u serijsku proizvodnju od 2004. godine.

Snekmin motor M88, pogled iz dve pozicije. Primenjen je na avionu Rafal, a bio je programiran i za Novi avion, s oznakom „y“. Snekmin motor M88, pogled iz dve pozicije. Primenjen je na avionu Rafal, a bio je programiran i za Novi avion, s oznakom „y“.
Snekmin motor M88, pogled iz dve pozicije. Primenjen je na avionu Rafal, a bio je programiran i za Novi avion, s oznakom „y“.
255p
Vrsta   
Dužina   
Prečnik uvodnika   
Masa s fluidom   
Potisak   
Stepen sabijanja   
Stepen dvoprotčnosti   
spesifična potrošnja SDS   
spesifična potrošnja BDS   
Procentualan porast potiska pri uključenju DS   
Odnos potiska i mase   
Stepen sabijnja vazduha   
Broj stepeni pritiska kompresora   
Maseni protok vazduha   
Temperatura ispred turbine   
Broj stepeni pritiska turbine   
Stepen širenja mlaznika   

Sledeći korak u razvoju je motor M88–3, s potiskom od 90 kN sa dopunskim sagorevanjem, on će zahtevati veće uvodnike vazduha. Ovaj motor će imati novi kompresor niskog pritiska, većeg prečnika i protoka vazduha. Imaće ulazne statorske lopatice promenljivog koraka, zbog optimalnijeg ulaza vazduha i manjih gubitaka i potrošnje goriva. Krajnja perspektiva razvoja se ceni da je do postizanja potiska od 105 kN. [1][2][15][40][41][42]

Oprema[uredi - уреди]

Kabina[uredi - уреди]

Izabrano rešenje za kabinu, zajedno sa izborom tipa i nagiba pilotskog sedišta, dominantno utiče na:

Rafal je prepoznatljiv po nagnutom (zavaljenom) sedištu pilota pod uglom od 29 stepeni. Nagnuto sedište omogućuje pilotu radni poluležeći položaj. U poluležećem položaju, pilot lakše podnosi opterećenja „g“, u toku borbe. Uz pomoć anti „g“ odela, pilot može dugo da manevriše blizu graničnih opterećenja od 9g, izbegavajući protivničke rakete, a za lansiranje svojih može da bira pogodan položaj i trenutak. Kratkotrajno može preći i do 11g. Pritisak u kanalima (cevima) anti „g“ odela se reguliše preko signala iz sistema upravljanja sa avionom. U zavaljenom poluležećem položaju, po vertikali se smanjuje rastojanje od pilotovog mozga do srca, što mu ublažava negativni uticaj opterećenja „g“ na krvotok.

Ovakvo rešenje uslovljava premeštanje pilotove komandne palice udesno, sa istovremenim smanjenjem njene veličine. Na ovaj način se oslobađa ceo vizuelni prostor ispred pilotovih očiju do pokazivača na instrumentalnoj tabli. Sa leve strane je mala palica za upravljanje motorima M88-2. Male komandne ručice (palice) imaju ergonomski podešene rukohvate, za šake leve i desne ruke, a pilotove podlaktice imaju odgovarajuće naslone na bočnim stranama sedišta. Na rukohvatima su raspoređeni komandni prekidači, za upravljanje sa sistemima opreme i naoružanjem u realnom vremenu. Pilot, tokom leta i tokom vođenja borbe, drži obe ruke na palicama i upravlja avionom, njegovim sistemima opreme i oružjem. Riječ je o takozvanom sistemu HOTAS (eng. hands on throtle and stick). U njega je integrisan i sistem za upravljanje govorom, sa nekim sekundarnim radnjama i funkcijama. U paketu tih radnji za upravljanje govorom su i izbor radio-frekfencije, upravljanje naoružanjem, izbor režima upravljanja avionom i poziv pojedinih opštih informacija za prikaz na pokazivaču. Pilot jednostavnim pritiskom na komandno dugme uključi u rad funkciju upravljanja govorom. Sistem poseduje rečnik do 300 reči, prepoznaje memorisani glas pilota i uključuje izgovorene radnje. Odziv sistema je izuzetno brz, svega nekoliko milisekundi. Pilot, kao potvrdu, na pokazivaču ujedno ima i grafički prikaz govorom zahtevanih radnji. Međusobno integrisani sistemi HOTAS i upravljanje govorom, se zajedno skraćeno nazivaju VTAS (eng. Voice, Throttle and Stick). Sistem upravljanja govorom ima i dodatnu funkciju, a to je da upozorava pilota o pojedinim kvarovima na avionu. [11]

Izbor zavaljenog pilotskog sedišta za Rafal, je uslovio novi razvoj njegovog standarda, u britanskoj firmi Martin Beker (eng. Martin-Baker), pod oznakom MK16F, osposobljenog za spašavanje pri nultoj brzini i visini leta („0–0“ ). [43] Za razliku od drugih klasičnih sedišta, kod ovoga se podešavanje vrši u pravcu vertikalne ose, a ne duž ravni njegovog naslona. Takvo klasično podešavanje bi ovde ugrozilo komfor pristupa komandama i pokazivačima na instrumentalnoj tabli, pošto bi udaljavalo pilota od njih. Ovo se naročito odnosi na slučaj kada je pilot niskog rasta.

Kabina je opremljena sa uređajem za samostalnu proizvodnju kiseonika, što avionu povećava autonomiju i čini pogodnost i prednost u eksploataciji.[2][3][15][42][44]

Vizualizacija služi pilotu za uvid u funkcije i stanje svih avionskih sistema i za komunikaciju s njima. Na Rafalu je realizovana s primenom novih tehnologija. Gornji pokazivač (HUD) je sa vidnim poljem od 30×22°. Na njemu se prikazuje taktička situacija, u funkciji zadataka napada i nišanjenja cilja. Ispod njega je ugrađen donji (HLD), u visini pilotove glave. Oba su fokusirana u beskonačnosti, tako da pilot može lako s njih očitavati podatke, sa olakšanim prilagođavanjem očiju. Sistem potpomaže prilagođavanje pilota na izmene na slici i na razliku između slike i spoljnjeg sveta. Ovo značajno smanjuje umor i zabunu pilota, a i ubrzava njegovu adaptaciju na vizuelne promene. Na donjem pokazivaču se prikazuju TV i termovizijska slika. Na njemu se prikazuje i geografska karta. Na bočnim stranama centralne instrumentalne table se nalaze dva višenamenska pokazivača u boji, a u sredini, između kolena pilota, je rezervni pokazivač s tečnim kristalom. Bočni pokazivači služe za prikaz podataka o avionu (stanje oružja, goriva, i ostalih sistema). Oni su potpuno zamenljivi u radu, kada je jedan u kvaru, drugi u potpunosti preuzima sve funkcije. Na centralnom delu instrumentalne table se nalazi višenamenska tastatura, za izbor režima navigacije, radio–komunikacije i identifikacije. Pilot može ostvariti interakciju sa sistemom i preko dodira slike. Za tu svrhu pilot nosi specijalne rukavice, preko kojih s dodirom slike bira informaciju na pokazivačima.

Pored ovih pokazivača Rafal omogućava integraciju specijalne kacige pilota, na čiji vizir se prenosi slika s gornjeg nišanskog prikazivača. Na ovaj način pilot nema potrebu da usmerava glavu i pogled prema unutrašnjosti kabine i da traži sliku na gornjem pokazivaču, već to sve vidi u viziru u trenutnom položaju glave i da tako produži da prati spoljnu situaciju. Zadržava položaj glave, zbog istog razloga što mu se glava i zatekla u tome položaju. Taj sistem se naziva Topsajt (eng. Topsight). Topsajt obezbeđuje prednost u borbi vazduh–vazduh, nad protivnikom koji ga nema. Pilot može napraviti i održavati vizuelni kontakt s protivnikom bez okretanja glave prema nišanskom pokazivaču i bez potrebe da usmerava avion prema cilju da bih ga gledao kroz nišansku glavu. To su karakteristike zbog kojih pilot ne gubi vreme pred napad, to jest pred lansiranje svojih raketa i pri izbegavanju protivničkih. To je velika prednost, ako se iskoristi i odlučujuće je za ishod borbe. U budućnosti će Topsajt u potpunosti zameniti gornji nišanski pokazivač na Rafalu, kao što je sličan sistem to učinio kod američkog novog lovca F-35 Laiting II. [2][15][42] [45][46]

Napadno navigacijski sistem[uredi - уреди]

Napadno–navigacijski sistem (NNS) je, preko magistrale podataka,[47] integrisan sa ostalim sistemima aviona i s njima komunicira, to jest izmenjuje podatke u realnom vremenu. Obezbeđuje obradu podataka, prepoznavanje i identifikaciju letelica i prikazivanje kompletne situacije za vreme trajanja borbe u vazduhu. Sa stanovišta prikupljanja (akvizicije) podataka, prostor oko aviona Rafala je podeljen na uticajne zone. Svakom cilju, u zoni oko Rafala, napadno-navigacijski sistem dodeljuje određenu simbologiju i prioritet. Važniji ciljevi se pilotu prikazuju na listi prioriteta i on ima opciju da istu prihvati ili izmeni. U slučaju saglasnosti pilota, sistem sam određuje početne uslove i vreme kada treba lansirati određeno sredstvo od oružja. Ovaj sistem dejstvuje i izvan zone vizuelnog dometa.

Pri svome aktivnom radu NNS bitno smanjuje emisiju sopstvenog zračenja i tako smanjuje elektromagnetni odraz za otkrivanje i praćenje od strane protivničkih letelica i zemaljskih sistema. Detektuje i upozorava na uočene signale o svojoj primećenosti i o osvetljenosti s neprijateljskim senzorima.

Podsistemi NNS su:

  • Radar RBE2 , u okviru čega su sadržana sredstva:
  • Top GIAT 30 je fiksno ugrađen u strukturu aviona, u predelu desnog usisnika (preko svoga nosača) i zajedno s bojevim kompletom (BK) od 125 granata predstavlja stalno naoružanje aviona Rafal. Početna brzina granate je 1 025 m/sec, a kadenca mu je 2 500 granata u minuti.
  • Ostalo oružje se podvešava spolja na avion, do 9 500 kg ukupne nosivosti mase, na 14 veznih tačaka (prikazano u narednoj tabeli), u mogućoj kombinaciji s 5 rezervoara goriva (kod varijante „M“ je isključena mogućnost za centralni). [11][15][46][48]

Galerija naoružanja[uredi - уреди]

Podvesni tereti[uredi - уреди]

Pored dve tačke na krajevima krila za podvešavanje, pod krilom se nalaze dva puta po tri tačke, prednje i zadnje sa obe strane trupa i prednja i zadnja ispod centralnog dela trupa. U tabeli su date varijante podvešavanja istorodnih sredstava po nosećim tačkama za razne vrste raketa vazduh–vazduh, vazduh–zemlja, bombe sa slobodnim padom, s ubrzavanjem s pogonom, za rezervoare s gorivom, za kontejnere sa spoljnim topovima i za kontejnere za za raznu opremu za izviđanje, lasersko označavanje ciljeva na zemlji, elektronsko ratovanje i noćno otkrivanje i snimanje. [2][4][15][11]

D D D D D D C L L L L L L
Madžik
Mika
Sajdvinder
ASRAAM
AMRAAM
Eksocet
Pengun 3
Harpun
AS 30L
Apač
ALARM
HARM
Maverik
1.000 kg
400 kg
GBU 12
GBU 10
250 kg/Mk 82
400 kg/Mk 83
Beluga
Bap 100
Durandal
Lanseri
2.000 lit
3.000 lit
1.250 lit
1.250 lit
PDLCT-TV
FLIR
Ometač
IC detektor
Izviđačka oprema
Laserski označivač
Uređaj za predakanje

goriva u letu

Kontejner s dva topa
Ilustracija podvešavanja na izložbi u Buržeu, 2009. godine. Sleva nadesno, na kraju krila raketa Mika, krstareća raketa eng. Storm Shadow, 3 vođene bombe, spoljni rezervoar goriva i laserski označavač cilja .


Spoljašnje gorivo[uredi - уреди]

Rafal, kao višenamenski avion, ima set različitih spoljnih rezervoara za gorivo. Rezervoari su razvijani u tri faze, zajedno sa avionima, prateći njihove namenske potrebe. Razvijeni i integrisani rezervoari su:

  • 1 do 5 od po 1 250 litara goriva;
  • 1 do 3 od po 2 000 litara goriva;
  • 1 od 3 000 litara goriva i
  • dva posebno oblikovana za priljubljenu ugradnju na leđa trupa aviona od po 1 150 litara goriva.

Sa leđnim rezervoarima se povećava dolet, bez zauzimanja linija za podvešavanje naoružanja i uz značajno smanjenje otpora aviona, u odnosu na slučaj sa podvešenima.

Rafal je takođe opremljen sistemom za punjenje gorivom u toku leta, iz aviona cisterne, kao i podvesnim sistemom za pretakanje goriva u letu iz aviona u avion. [15]

==

Profili borbenog leta, u okviru namene Rafala ==[uredi - уреди]

U okviru definicije višenamenske funkcije Rafala, može se tipizirati nekoliko karakterističnih profila leta, kojima odgovaraju određene varijante nošenja spoljnih tereta. Tipične varijante podvešavanja tereta, za namene i odgovarajuće profile leta Rafala su:[2][11][14][15][46]

  • Lovačka namena
    • 2 do 6 samovođenih raketa Mika + jedan rezervoar goriva ili
    • 4 rakete Mika + 2 Madžik + jedan rezervoar goriva
  • Bliska podrška
    • 2 rakete Madžik + 2 do 6 vođenih bombi AASM + tri rezervoara goriva
  • Prodor u neprijateljsku teritoriju
    • 2 rakete Mika + 2 krstareće rakete + tri rezervoara goriva
  • Bombardovanje na moru
    • 4 rakete Mika + 2 rakete Eksocet + dva rezervoara goriva
  • Nuklearni udar
    • 2 do 4 rakete Mika + vođene rakete ASMP (sa nuklearnom glavom) + dva rezervoara goriva

Održavanje[uredi - уреди]

Sastavni deo taktičko–tehničkih zahteva su i kriterijumi o logističkoj podršci, koji važe za čitav period Rafalove operativne upotrebe, u toku njegovog predviđenog veka od 25–30 godina. Ti zahtevi su ispunjeni i oni su imali značajan uticaj na razvoj rešenja, tako da se konfiguracija za jednu vrstu zadatka postavi u toku 15 minuta, zamena jednog motora za 60 minuta, punjenje gorivom traje 6–7 minuta, a provera komandi leta se obavi za jedan minut. Automatizovano je i nadgledanje naoružanja, koje se na pokazivaču prikazuje u realnom vremenu. Obezbeđen je lak pristup tačkama podvešavanja spoljnjeg tereta, topu, lanserima i opremi. Održavanje aviona i motora se vrši prema stanju, koje se stalno prati. Na ovaj način je značajno smanjeno potrebno vreme za održavanje, troškovi i neophodni kadrovi. [2]

Varijante aviona[uredi - уреди]

Rafal je proizašao iz eksperimentalnog demonstratora tehnologija (Rafal A), koji je ujedno bio preteča razvoju varijanti aviona. Varijante su, sa svojim specifičnostima, iz njega razvijene preko odgovarajućih prototipova. [13][3]

Rafal A[uredi - уреди]

Rafal A je demonstrator planiranih novih tehnologija i koncepta višenamenskog borbenog aviona. Zbog iznuđenih razloga, u početku je bio opremljen motorima F-404. Poslužio je kao eksperimentalni avion i osnova za prototipski razvoj Rafala. Poleteo je 1986. godine. Njime su rešavane i istraživačko–razvojne integracije različitog naoružanja za nove varijante aviona, sve do poletanja prototipova C 01, M 01, M 02 i B 01. [3][13]

Rafal B[uredi - уреди]

Rafal B je dvoseda varijanta osnovnog aviona za vazduhoplovne snage. Njegov prototip je poleteo aprila 1993. godine. Osnovna namena mu je prelazna, trenažna i borbena obuka. Na osnovu iskustva u Avganistanu, kao i iz iskustava sa vežbi, ispostavilo se da je pogodniji za zadatke bombardovanja i izviđanja od jednoseda. Uzimajući to u obzir, povećana je njegova proizvodnja u naoružanoj opciji i izmenjena struktura porudžbine za francusko ratno vazduhoplovstvo, tako da su više od polovine poručenih aviona, dvosedi. Mornarica je takođe promenila strukturu svoje porudžbine nauštrb jednoseda. [3][13][15]

Rafal C[uredi - уреди]

Rafal C je jednosed namenjen za ratno vazduhoplovstvo. Ovaj standard se razvio kroz prototip Rafal C 01. Bio je planiran i drugi C 02, ali se od njega odustalo. Rafal C 01 je poleteo u decembru 1991. godine. [3][13]

Rafal D[uredi - уреди]

Rafal D je jednosed, i definisan je kao avion sa smanjenom uočljivošću. Početkom 1990. godine je počeo njegov razvoj, na osnovu standardne varijante, sa dodacima vlastite stelt tehnologije. Cilj razvoja je bio dopunsko smanjenje uočljivosti, u smeru približavanja stelt karakteristikama aviona F-22 Raptora. Dopunski mu je umanjena vizuelna, radarska, elektronska, toplotna i zvučna upadljivost i odraz, tj. smanjena je mogućnost njegovog otkrivanja. U periodu ranih 1990-tih, reklamiran je kao polu–tajni avion. [3][11][13][48]

Rafal M[uredi - уреди]

276p

Rafal M je jednosed, i definisan je za operativnu upotrebu u ratnoj mornarici. Poleteo je decembra 1993. godine. Zbog unifikacije proizvodnje i olakšanja održavanja, kod aviona Rafal M se ne sklapaju krila.[n 5] Rafal M je ojačan, robusnije je strukture zbog težih uslova sletanja na palubu broda, u odnosu na aerodromsku stazu. Posledica toga je da ima veću masu za 500 kg u odnosu na varijantu „C“. Po spoljašnjem izgledu su veoma slični.

Varijanta „M“ je nastala sa modifikacijama:

  • Ojačani su stajni organi, zbog većih brzina propadanja i jačeg udara o tlo, pri sletanju. Kod aviona za sletanje na palube brodova nosača je propis da se uzima, kao ulazni parametar za proračun stajnih organa, vertikalna brzina propadanja od 6,5 m/sec. Za ojačavanje stajnih organa su korišćeni materijali titan i specijalni čelik.
  • Nosna noga je produžena zbog povećanja postavnog, odnosno napadnog ugla aviona, u zaletu. Većem napadnom uglu odgovara i veći koeficijent uzgona, što je potrebno u trenutku pred napuštanje palube broda nosača, pri poletanju aviona. Na prednju nogu je ugrađena veza, za njeno zabravljivanje s katapultom za ubrzavanje aviona, za poletanje. Veza se ostvaruje preko konzolne poluge ugrađene na mehanizam makaza amortizera noge. Konzolna poluga se zakrene na dole i tada se njen prednji deo zabravi u katapult. Pri tome se makaze sklope, a nosna noga se prinudno skrati, sa sabijanjem amortizera. Sa tako skraćenom prednjom nogom, Rafal se ubrzava na napadnom uglu kome odgovara minimalni čeoni otpor. Sa smanjenim otporom, avion postiže veću brzinu na kraju zatrčavanja, pred trenutak silaska s katapulta i pred poletanje s palube broda. Pri kraju palube se prednja noga odbravljuje i napušta navoz katapulta. U tome trenutku, posle odbravljivalja, usled pritiska hidro–ulja u amortizeru, noga se vraća (izdužuje) u svoj ravnotežni položaj. U tome ravnotežnom položaju prednje noge, nosni deo se uzdigne i poveća se postavni, odnosno napadni ugao aviona. Sa takvim skokom vrednosti napadnog ugla i sa ranije postignutom brzinom zatrčavanja, naglo naraste i vrednost sile uzgona, dovoljne veličine za uravnoteženje težine aviona, za uzletanje sa palube. Na slici nosne noge i na filmu (na videu) je ovo uočljivo. Postoje i drugačija rešenja za olakašavanje poletanja s palube, kao što je staza, slična skijaškoj skakaonici. [15][50][51]
  • Ukinut je centralni podvesni rezervoar, zbog potrebnog većeg prostora za smeštaj duže nosne noge i oslobađanja prostora ispred kuke.
  • Ugrađena je kuka, na sredini zadnjeg dela trupa, za zakačinjanje užeta za usporavanje i zaustavljanje aviona pri sletanju na palubu nosača aviona.
Rafal „M“ sleće na palubu broda, nosača aviona.
  • Ugrađene su teleskopske merdevine za ulazak u kabinu i izlazak iz nje.
  • Ugrađena su dva avionska akumulatora, umesto jednog.
  • U pilotskoj opremi za spašavanje na moru, ugrađen je mešoviti (inercijalni i infra-crveni) uređaj za lociranje Telemir, firme Sažem. [3][12][13][14][15]

Rafal N[uredi - уреди]

Rafal N je imao prvobitni naziv Rafal BM, a bio je planiran kao dvosed za mornaricu. Ranije se od njega bilo odustalo, zbog povećanja troškova. Međutim, kasnije je porudžbina reprogramirana, te se od ukupno 58 ugovorenih aviona, trenutno traži njih 40. [15][13][3]

Operativna upotreba[uredi - уреди]

Rafal na nosaču aviona.

Iznad teritorija Avganistana, 14. marta 2007. godine, Rafal je izvršio prvi operativno–borbeni let. Bio je naoružan sa četiri bombe GBU-12, a misija mu je ukupno trajala četiri časa i nije borbeno dejstvovao. Nekoliko dana kasnije, 28. marta, Rafal iz eskadrona 12F, sa nosača aviona „Šarl de Gol“, je prvi koji je borbeno dejstvovao bombama. Operacija je bila u funkciji podrške holandskim vojnim snagama u odbrani od napada Talibana. Dana 1. aprila, Rafal je sa GBU-12 dejstvovao protiv neprijateljskih ciljeva, po pećinama u regionu Helmanda, za koje se verovalo da su skrovišta Talibana. Ove dve operacije su označene kao vatreno krštenje aviona Rafal. Rafal je učestvovao u više multinacionalnih i NATO vežbi. [5][12][14]

Korisnici[uredi - уреди]

 Francuska; Zaključno sa 2009. godinom, planirana porudžbina je 181 + 56 aviona, a isporuka 57 + 26 aviona Rafal (Vazduhoplovstvo + Mornarica).

Potencijalni korisnici[uredi - уреди]

invalid names, e.g. too many; $2

Vidi još[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 Optimizacija rešenja, uzeto 8.12.2009.
  2. 2.00 2.01 2.02 2.03 2.04 2.05 2.06 2.07 2.08 2.09 2.10 Rafal u aeromagazin/arhiva/aero02/c10, uzeto 8.12.2009.
  3. 3.00 3.01 3.02 3.03 3.04 3.05 3.06 3.07 3.08 3.09 3.10 3.11 Daso Rafal, uzeto 9.12.2009.
  4. 4.0 4.1 4.2 Rafal u FAS, uzeto 10.12.2009.
  5. 5.0 5.1 Rafal nad Avganistanom, uzeto 8.12.2009.
  6. Krila Armije, 27 decembar 1989.g., "nas intervju", str.7, General armije Jean Fleury nacelnik generalstaba RV Republike Francuske prilikom posete RV i PVO SFRJ, Rodoljub Matovic
  7. INTERAVIA 1/1988.g. intervju Predsednika (vlasnika) firme, Serge Dassault
  8. 8.0 8.1 Članak o Novom avionu, uzeto 8.12.2009.
  9. 9.0 9.1 Tehnologija strukture Rafala, uzeto 8.12.2009.
  10. 10.0 10.1 10.2 Program Rafal, uzeto 8.12.2009.
  11. 11.0 11.1 11.2 11.3 11.4 11.5 11.6 Rafal Marsel Dasoa, uzeto 9.12.2009.
  12. 12.0 12.1 12.2 Rafal M, uzeto 9.12.2009.
  13. 13.0 13.1 13.2 13.3 13.4 13.5 13.6 13.7 Varijante Rafala, uzeto 9.12.2009.
  14. 14.0 14.1 14.2 14.3 Mornarički Rafal
  15. 15.00 15.01 15.02 15.03 15.04 15.05 15.06 15.07 15.08 15.09 15.10 15.11 15.12 15.13 Paluba, uzeto 9.12.2009.
  16. Nacrt zakona o budžetu za 2009, uzeto 8.12.2009.
  17. 17.0 17.1 17.2 Budžet za Rafal, uzeto 8.12.2009.
  18. Armijski operativni plan, uzeto 8.12.2009.
  19. Odbrana, uzeto 8.12.2009.
  20. 20.0 20.1 brazil-names-three-finalists-for-f-x2-contract-rejects-three. Rafal u Brazilu Flight International, 6 October 2008., uzeto 15.11.2009.
  21. Rafal za Brazil, u novinama "La tribune", uzeto 15.11.2009.
  22. 22.0 22.1 22.2 Predsednik Sarkozi promoter Rafala., uzeto 15.11.2009.
  23. 23.0 23.1 "Brazil and France in jets talks" americas/8242751.stm Brazil i Francuska u pregovoru o Rafalu. BBC, 7 September 2009, uzeto 15.11.2009.
  24. 24.0 24.1 Brazil i Francuska u pregovoru o Rafalu 2, uzeto 15.11.2009.
  25. 25.0 25.1 Oštra konkurencija u Brazilu, uzeto 15.11.2009.
  26. 26.0 26.1 Brazil i Francuska su blizu oko Rafala, uzeto 10.12.2009.
  27. "Report:Libya to order 13-18 French Rafale fighter jets in $3.24 b deal" , Haaretz, 14. January 2007., uzeto 15.11.2009.
  28. 28.0 28.1 Rafal u Emiratima, uzeto 8.12.2009.
  29. 29.0 29.1 Pregovori s Emiratima i Grcima, uzeto 8.12.2009.
  30. 30.0 30.1 "India Rejects Dassault Aviation's Bid" article/SB123988139175724889.html Dasoova ponuda Indiji. Wall Street Journal, 16 April 2009, uzeto 9.12.2009.
  31. 31.0 31.1 French-fighter-jet-out-of-race-for-biggest-IAF-deal/articleshow/4412257.cms Rafal u Indiji. The Times of India, 17 April 2009, uzeto 9.12.2009.
  32. Rafal je kandidat za Švajcarce, uzeto 9.12.2009.
  33. 33.0 33.1 Švajcarcima je ažurirana ponuda za Rafala., uzeto 9.12.2009.
  34. Rafal u Flajtu, uzeto 9.12.2009.
  35. Projet de loi de finances 2007 du ministère de la Défense français (27 septembre 2006), uzeto 9.12.2009.
  36. Projet de loi de finances 2008 du ministère de la Défense français (26 septembre 2007), uzeto 9.12.2009.
  37. Projet de loi de finances 2009 du ministère de la Défense français (26 septembre 2008), uzeto 9.12.2009.
  38. Krila Armije, 27 decembar 1989.g., "nas intervju", str.7, General armije Jean Fleury nacelnik generalstaba RV Republike Francuske prilikom posete RV i PVO SFRJ, Rodoljub Matovic
  39. INTERAVIA 1/1988.g. intervju Predsednika (vlasnika) firme, Serge Dassault
  40. Motor M88-2, uzeto 9.12.2009.
  41. M88, uzeto 9.12.2009.
  42. 42.0 42.1 42.2 "RAFALE". Dassault Aviation. 12. 06. 2005.. http://www.dassault-aviation.com/fileadmin/user_upload/redacteur/presse/Backgrounders/RAFALE_EN.doc. pristupljeno 09. 02. 2008.. "The core of the enhanced capabilities of the RAFALE lies in a new Modular Data Processing Unit (MDPU). It is composed of up to 18 flight line-replaceable modules, each with a processing power 50 times higher than that of the 2084 XRI type computer fitted on the early versions of Mirage 2000-5." , uzeto 9.12.2009.
  43. Sedište, uzeto 9.12.2009.
  44. Rafal višenamenski avion
  45. Kabina Rafala, uzeto 9.12.2009.
  46. 46.0 46.1 46.2 Rafal u »Tehnici«
  47. Magistrala podataka, uzeto 17.12.2009.
  48. Greška citiranja Invalid <ref> tag; no text was provided for refs named Rafal_Daso-Bregej; $2
  49. Armada International 2/1986.g., str. 28
  50. Rafal na videu , uzeto 9.12.2009.
  51. Video 3, uzeto 17.12.2009.
  52. Rafal za Brazil, u novinama "La tribune", uzeto 15.11.2009.
  53. "Report:Libya to order 13-18 French Rafale fighter jets in $3.24 b deal" , Haaretz, 14. January 2007., uzeto 15.11.2009.
  54. Rafal je kandidat za Švajcarce, uzeto 9.12.2009.

Vanjske veze[uredi - уреди]

Šablon:Marsel Daso avioni


Greška citiranja <ref> tags exist for a group named "n", but no corresponding <references group="n"/> tag was found, or a closing </ref> is missing; $2