D'Hondtov sistem

Izvor: Wikipedia

D'Ontov sistem je način raspodele poslaničkih mesta prilikom višepartijskih izbora. Naziv je dobio po svom autoru, belgijskom matematičaru, Viktoru D'Ontu.

Sadržaj/Садржај

Raspodela[uredi - уреди]

Nakon određivanja broja glasova, za svaku listu se računaju proseci ili količnici. Formula za količnik je \frac{V}{s+1} gde je

  • V - broj glasova koje je lista dobila a
  • s - broj mandata koje je lista dobila do sada (u početku, 0 za sve liste).

Ona lista koja ima najveći količnik dobija sledeći mandat, a količnici se ponovo računaju, uzimajući u obzir do tada dodeljene mandate. Postupak se ponavlja dok se ne raspodele svi mandati.

Primer[uredi - уреди]

U ovom primeru, osam mandata se raspodeljuje na četiri stranke:

Stranka A Stranka B Stranka V Stranka G
glasova 30.000 26.000 18.000 13.000
mesto 1 30.000 26.000 18.000 13.000
mesto 2 15.000 26.000 18.000 13.000
mesto 3 15.000 13.000 18.000 13.000
mesto 4 15.000 13.000 9.000 13.000
mesto 5 10.000 13.000 9.000 13.000
mesto 6 10.000 8.666 9.000 13.000
mesto 7 10.000 8.666 9.000 6.500
mesto 8 7.500 8.666 9.000 6.500
mandata 3 2 2 1

Ovaj sistem raspodele mestâ blago favorizuje jake stranke spram slabijih što se vidi u prvom i drugom redu ovog primera: iako Stranka B i Stranka G imaju isti količnik (13.000), peti mandat je pripao Stranci B zbog toga što je ona dobila više glasova.

Upotreba[uredi - уреди]

D'Ontov sistem se koristi na parlamentarnim izborima zemalja kao što su: Argentina, Austrija, Belgija, Bugarska, Vels, Ekvador, Izrael, Island, Japan, Kolumbija, Mađarska, Makedonija, Paragvaj, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovenija, Srbija, Turska, Finska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Čile, Škotska i Španija.

Vidi još[uredi - уреди]


E-to-the-i-pi.svg Nedovršeni članak D'Hondtov sistem koji govori o matematici je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.