Crnorizac Hrabar

Izvor: Wikipedia

Crnorizac Hrabar ili Hrabri je srednjevekovni bugarski pisac iz Preslava, koji je živeo krajem IX i početkom X veka. Njegovo jedino i najpoznatije delo je „O pismeneh“ odnosno „O pismenima“ (O slovima), koje je jedan od najstarijih očuvanih zapisa na crkvenoslovenskom. U tom delu on ustaje u odbranu slovenskog pisma odnosno glagoljice nasuprot grčkom alfabetu, pominjući da su se Sloveni pre primanja hrišćanstva služili crtama i rezama za po nekima vračanje, a po nekima pisanje.

Ime[uredi - уреди]

Crnorizac Hrabar je pseudonim koji je uzeo jedan od monaha, da bi izbegao eventualni progon zbog svog pisanja. Sama reč Crnorizac znači monah odnosno onaj koji je odenut u crnu rizu( monašku odeću), dok pridevom Hrabar označava svoju hrabrost da javno istupi u odbranu slovenskog pisma.