Civilizacija Maya

Izvor: Wikipedia
Bonampak painting2.jpg
Civilizacija Maya

Arhitektura Maya
Kalendar Maya
Jezici Maya
Mitologija Maya
Narodi Maya
Religija Maya
Društvo Maya

Historija Maya
Špansko osvajanje Yucatána
Respon civilizacije Maja

Civilizacija Maja je istorijska srednjeamerička civilizacija, poznata po monumentalnoj arhitekturi i usavršenoj matematici i astronomiji. Mnoga od dostignuća nastala su tokom klasičnog perioda (oko 250. do 900.). U svom zenitu bilo je to jedno od najgušće naseljenih i kulturno najdinamičnijih društava sveta. Područje Maja civilizacije protezalo se kroz severni deo Centalne Amerike i uključivalo je današnju Gvatemalu, Belize, zapadni Honduras, Salvador, južne meksičke države Čijapas, Tabasko i meksičke države na poluostrvu Jukatan.

Civilizacija Maja je bila u velikoj interakciji sa drugim srednjeameričkim civilizacijama, tako da sa njima deli mnoge značajke. Kalendar i pisanje ne potiče od Maja, ali civilizacija Maja je najviše doprinela punom razvoju kalendara i pisma. Španski katolički sveštenici su spalili većinu knjiga na pismu Maja. Pismo je tek u novije vreme velikim delom dešifrovano. Uticaj Maja se oseća i više od 100 kilometara od područja gde su živeli.

Maje nikad nisu nestale, ni u dobe pada posle klasičnog perioda, ni posle dolaska španskih konkvistadora. Maje su zadržavale svoju tradiciju i verovanja kombinovano sa gotovo potpunim prihvatanjem katoličke crkve.

Pisanje i pismenost[uredi - уреди]

Maja pismo

Sistem pisanja Maja naziva se često hijeroglifskim, jer liči na egipatske hijeroglife. Međutim klasificira se kao logografski sistem. Ipak to je bilo pismo, koje je predstavljalo kombinaciju fonetskih simbola i logograma. To je bilo jedino pismo pre 1500. u Americi, koje je potpuno predstavljalo govorni jezik zajednice. Imali su više od 1000 oznaka, od čega su neki varijacije istog znaka ili značenja. Neki se jako retko koriste. Nikad se nije koristilo više od 500 znakova.

Najraniji zapisi Maja pismom su iz 300. pne. . Pre Maja Zapoteci i Olmeci su imali pismo. Maje su vremenom razvijali svoje pismo, tako da je postalo najkompletnije od pisama u Americi. Pismo Maja je bilo u velikoj upotrebi tokom klasičnog perioda. Posle toga centri Maja su bili u opadanju, ali delovi stanovništva su i dalje znali da pišu tim pismom. Kad su došli Španci, oni su zabeležili da još uvek postoje pojedinci, koji znaju da čitaju i pišu maja pismom. Španci nisu pokazali nikakav interes za to pismo, pa je tokom nekoliko generacija bilo izgubljeno znanje toga pisma.

Dosad je sačuvano oko 10.000 tekstova na maja jeziku, uglavnom na trajnijim stvarima, kao na kamenu i keramici. Maje su međutim imale mnogobrojne tekstove na kori izvesnog drveća, što je bio jedan oblik knjiga. Ubrzo posle osvajanja katolički sveštenici su spalili i uništili mnogobrojne knjige na maja pismu. Očuvame su samo tri knjige, zvane kodeksi Maja. Poznati su danas kao madridski, drezdenski i pariski kodeks. Pojavljuju se ponekad i delovi drugih uništenih kodeksa.

Dešifriranje sada izgubljenog jezika Maja postao je dugo i mukotrpan posao. Neki elementi su dešifrovani krajem XIX i početkom XX veka. Najpre su se dešifrovali delovi sa brojevima, kalendarom Maja i astronomijom. Najveći prodor je učinjen od 1950-ih do 1970-ih, a proces je posle toga ubrzan. Do kraja XX veka većina Maja tekstova je velikim delom dešifrovana.

Piramida u Čičen Ici

Istorija[uredi - уреди]

Preklasični period[uredi - уреди]

Naseljena mesta se pojavljuju duž obale Pacifika od 1800. pne., što se podudara sa ranim preklasičnim periodom Maja. Maje počinju da grade ceremonijalnu arhitekturu oko 1000. pne., a do 600. pne. izgrađene su najranije složene građevine. Najraniji spomenici bile su nadgrobne humke, preteče spektakularnih stepenastih piramida iz pre-klasičnog i kasnijeg perioda. Ove piramide građene su od bogato klesanog kamenja da bi se stvorila slika stepeništa ka nebu. Mnoge od ovih građevina imale su na vrhu platformu na kojoj je bio sagrađena mala posvetna građevina povezana sa nekim od božanstava majanske mitologije Nisu baš bile jasne granice Maja i drugih kultura, kao Olmeka i Zapoteka. Postoje dokazi da su kulture uticale jedna na drugu.

Klasični period(oko 250.-900.)[uredi - уреди]

Tokom klasičnog perioda (oko 250.-900.) šire se urbani centri. Razvila su se poljoprivredna carstva sa centrima u gradovima, a sastojala su se od mnoštva gradova-država. Najznačajnije građevine su bile piramide u verskim centrima i palate od vladara. Maje su sudelovale u trgovini na veoma velikim udaljenostima. Roba kojom se najviše trgovalo uključivala je kakao, sol i opsidijan.

Kolaps postklasičnog perioda[uredi - уреди]

Maja hram

Zbog još uvek nepotpuno utvrđenih razloga Maje su u VIII i IX veku napustile gradove središnjih visoravni , a kultura je krenula opadajućim putem. Pretpostavljaju se razni faktori, od suše, ratovanja do ekološke iscrpljenosti plodne zemlje.

Tokom postklasičnog perioda (od IX do XVI veka ) održavao se razvoj u severnim centrima. Gradovi Maja u severnim nizijama Jukatana napredovali su još vekovima. Najznačajniji gradovi su bili: Čičen Ica, Uksmal, Edzna i Koba. Nakon pada vladajućih dinastija Čičen Ice i Uksmala, Majapan je vladao celim Jukatanom do pobune 1450. Područje se razvilo u gradove-države sve do španskog osvajanja Jukatana. Grupe na centralnom Petenu preživele su u malim brojevima kolaps klasičnog perioda i do 1250., pa su se pretvorili u suparničke gradove-države. Kraljevstvo Ica imalo je glavni grad u današnjoj Gvatemali. Vladali su područjem Peten jezera. Maje su stalno naseljavale taj region sve do konačnog španskog osvajanja 1697.

Kolonijalni period[uredi - уреди]

Ubrzo posle prvih ekspedicija Španci su započeli niz napada sa ciljem da pokore Maje i da uspostave kolonijalnu prisutnost na Jukatanu. Trebalo je punih 170 godina da bi se zauzeo Jukatan. Španci su lako osvojili Astečko carstvo i carstvo Inka, onoga trenutka kad su savladali politički centar, tj. vladara. Za razliku od Asteka i Inka, Maje nisu imale jedan politički centar, pa da padom toga centra prestane otpor. Umesto toga konkvistadori su morali savladavati ogroman broj nezavisnih entiteta, gotovo jedan po jedan. Većina konkvistadora je bila privučena očekivanjem velikog blaga u vidu zlata ili srebra. Zemlje Maja nisu bile bogate zlatom, tako da konkvistadori nisu imali jak motiv.

Zadnja država Maja, na jezeru Peten Ica pokorena je tek 1697.

Političke strukture[uredi - уреди]

Tipični Maja entitet je bio malo kraljevstvo, na čelu koga bi bio nasledni vladar. Takva kraljevstva su uglavnom bila glavni grad sa okolinom i nekoliko manjih naselja. Bilo je i većih kraljevstava, koja su kontrolirala veće teritorije i postajali patroni manjih entiteta. Iako su postaojali stalni ratovi i pomeranja regionalnih centara moći, većina kraljevstava nikad nije nestajala sve do kolapsa u IX veku.

Španski izvori opisuju naselja Maja na Jukatanu i Gvatemali kao raspršene nakupine naselja, grupirane oko hramova i palača vladara. Nijedan grad Maja nije pokazivao znak ekonomske specijalizacije, kao što je to bilo npr. u Tenočtitlanu.

Umetnost[uredi - уреди]

Mnogi smatraju umetnost Maja u klasičnom periodu kao najsofisticiraniju i najlepšu umetnost Novog Sveta.

Arhitektura, gradski dizajn[uredi - уреди]

Najlakše se raspoznaje Maja arhitektura po njihovim stepenastim piramidama. Često bi se dograđivalo na starim strukturama.

Gradovi Maja nisu bili građeni planski. Arhitektura Maja je nastojala da integrira prirodne crte i koristi ih. U centru gradova Maja nalazio bi se veliki trg okružen važnim vladarskim i verskim zgradama. Tu bi se mnalazio kraljevski akropolis i velike piramide. Iako su gradovi građeni slučajno mnogo pažnje se polagalo orijentaciji hramova i opservatorija, u skladu sa interpretacijama kretanja zvezda.

Tehnologija[uredi - уреди]

Civilizacija Maja se smatra tehnološki najnaprednijom u Americi u periodu pre dolaska Španaca. Tek su počeli eksperimentirati sa metalima. Nisu imali domaćih životinja za vuču, kao što je konj, krava, vo, magarac, tako da im nije trebao točak, a ni dobri drumovi. Vulkansko staklo, obsidijan, je bio najvažniji materijal za sečenje i kao oružje. Obsidijan je oštriji od čelika, tako da se koristio za sva sečiva.

Gumu je bilo jako teško proizvoditi, ali Maje su je koristile. Nađene su gumene lopte još iz 1600. pne. Španci su bili iznenađeni kad su kod Asteka ugledali gumene lopte kako odskaču, da su pomislili da su gume lopte začarane zlim duhovima. Maje su takođe pomoću gume pravili i privremene gumene cipele umačući svoje noge u gumenu smesu.

Matematika[uredi - уреди]

Mayan numerals

Baza računanja bila je broj 20; znak za nulu bila je slika školjke (poput zatvorenog oka), a cifre 1-19 su se gradile pomoću tačkica i horizontalnih paralelnih crtica; npr. tri horizontalne crte bio je broj 15, tri horizontalne crte sa tačkom iznad je broj 16, isto sa dve tačke iznad 17, sa tri tačke 18, sa četiri tačke 19. Maja su pisali u stupcima, odozdo prema gore, zdesna nalevo. Razvili su koncept nule mnogo pre Evrope. Imali su izuzetno precizna astronomska osmatranja.

Njihove mape kretanja meseca i planeta bile su mnogo superiornije od drugih civilizacija, koje su se koristile golim okom za osmatranje. Maje su koristile jako preciznu meru solarne godine, mnogo precizniju od one, koja je bila baza gregorijanskog kalendara. U to doba u Evropi se koristio julijanski kalendar.