Ciklooksigenaza

Izvor: Wikipedia
Prostaglandin endoperoksid sintaza
Identifikatori
EC broj 1.14.99.1
CAS broj 9055-65-6
IntEnz IntEnz view
BRENDA BRENDA entry
ExPASy NiceZyme view
KEGG KEGG entry
MetaCyc metabolic pathway
PRIAM profile
PDB structures
Ontologija gena AmiGO / EGO
Ciklooksigenaza 1
PROSTAGLANDIN H2 SYNTHASE-1 COMPLEX.png
Kristalografska struktura kompleksa prostaglandin H2 sintaze-1 sa flurbiprofena.[1]
Identifikatori
Simbol PTGS1
Alt. simboli COX-1
Entrez 5742
Hugo 9604
OMIM 176805
PDB 1CQE
RefSek NM_080591
UniProt P23219
Drugi podaci
EC broj 1.14.99.1
Lokus Hrom. 9 q32-q33.3
Ciklooksigenaza 2
Cyclooxygenase-2.png
Ciklooksigenaza-2 (Prostaglandin sintaza-2) u kompleksu sa COX-2 selektivnim inhibitorom.[2]
Identifikatori
Simbol PTGS2
Alt. simboli COX-2
Entrez 5743
Hugo 9605
OMIM 600262
PDB 6COX
RefSek NM_000963
UniProt P35354
Drugi podaci
EC broj 1.14.99.1
Lokus Hrom. 1 q25.2-25.3

Ciklooksigenaza (COX) je enzim (EC 1.14.99.1) koji je odgovoran za formiranje važnih bioloških posrednika zvanih prostanoidi, među kojima su prostaglandini, prostaciklini i tromboksan. Farmakološka inhibicija COX-a može da proizvede olakšavanje simptoma inflamacije i bola. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput aspirina i ibuprofena, deluju putem COX inhibicije. Imena "prostaglandin sintaza (PHS)" i "prostaglandin endoperoksid sintetaza (PES)" su još uvek u upotrebi za COX.

Funkcija[uredi - уреди]

Glavni članci: Prostaglandin i Eikozanoid

COX konvertuje arahidonsku kiselinu (AA, ω-6 PUFA) do prostaglandina H2 (PGH2), prekursora serije-2 prostanoida. Ovaj enzim sadrži dva aktivna mesta: hem sa peroksidaznim dejstvom, koje je odgovorno za redukciju PGG2 do PGH2, i ciklooksigenazno mesto, gde se arahidonska kiselina konvertuje u hidroperoksi endoperoksid prostaglandin G2 (PGG2). Reakcija obuhvata oduzimanje H atoma sa arahidonske kiseline tirozinskim radikalom koji formira peroksidazno aktivno mesto. Dva O2 molekula zatim reaguju sa arahidonskim anjonom, proizvodeći PGG2.

Trenutno su tri COX izoenzima poznata: COX-1, COX-2, i COX-3. COX-3 is a splajsna varijanta COX-1, koja zadržava intron jedan i ima mutaciju okvira čitanja; tako da se koristi i ime COX-1b ili COX-1 varijanta (COX-1v).[3]

Različita tkiva izražavaju promenljive nivoe COX-1 i COX-2. Mada oba enzima deluju na isti načini, selektivna inhibicija može da proizvede različite nuspojave. COX-1 se smatra konstitutivnim enzimom, koji se nalazi u većini tkiva sisara. COX-2, s druge strane se ne može detektovati u većini normalnih tkiva. On je induktivni enzim, koji postaje izobilan u aktiviranim makrofagama i drugim ćelijama na mestima inflamacije. Nedavno je bilo pokazano da je on povišeno izražen u raznim karcinomima i da ima centralnu ulogu u tumorigenezi.

COX-1 i -2 (poznati i kao PGHS-1 i -2) takođe oksigenuju dve druge esencijalne masne kiseline - DGLA (ω-6) i EPA (ω-3) - da proizvedu prostanoide serije-1 i serije-3, koji su manje inflamatorni od članova serije-2. DGLA i EPA su kompetitivni inhibitori sa AA-om za COX put. Ova inhibicije je glavni mod dejstva kojim dijetarni izvori DGLA i EPA (e.g., boražina, riblje ulje) redukuju inflamaciju.[4]

Mehanizam reakcije ciklooksigenaze.

Reference[uredi - уреди]

  1. PDB 1CQE; Picot D, Loll PJ, Garavito RM (January 1994). "The X-ray crystal structure of the membrane protein prostaglandin H2 synthase-1". Nature 367 (6460): 243–9. doi:10.1038/367243a0. PMID 8121489. 
  2. PDB 6COX; Kurumbail RG, Stevens AM, Gierse JK, McDonald JJ, Stegeman RA, Pak JY, Gildehaus D, Miyashiro JM, Penning TD, Seibert K, Isakson PC, Stallings WC (1996). "Structural basis for selective inhibition of cyclooxygenase-2 by anti-inflammatory agents". Nature 384 (6610): 644–8. doi:10.1038/384644a0. PMID 8967954. 
  3. Chandrasekharan NV, Dai H, Roos KL, Evanson NK, Tomsik J, Elton TS, Simmons DL (October 2002). "COX-3, a cyclooxygenase-1 variant inhibited by acetaminophen and other analgesic/antipyretic drugs: Cloning, structure, and expression". Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (21): 13926–31. doi:10.1073/pnas.162468699. PMC 129799. PMID 12242329. 
  4. Simopoulos AP (December 2002). "Omega-3 fatty acids in inflammation and autoimmune diseases". J Am Coll Nutr 21 (6): 495–505. PMID 12480795. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Pedro J. Silva, Pedro A. Fernandes and Maria J. Ramos (2003) A theoretical study of radical-only and combined radical/carbocationic mechanisms of arachidonic acid cyclooxygenation by prostaglandin H synthase. Theoretical Chemistry Accounts, 110, 345-351.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]