Cepelin

Izvor: Wikipedia
Zeppelin NT
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili rok bend, pogledajte članak Led cepelin.

Cepelin je tip vazdušnog broda kojeg je razvio grof Ferdinand fon Cepelin početkom 20. veka baziranog na ranijim nacrtima Davida Švarca.

U pitanju je letelica lakša od vazduha vretenastog, izduženog, oblika sa sopstvenim pogonom. Često se koristi reč dirižabl koja potiče od francuske reči upravljiv.

Prvu ovakvu letelicu je napravio konstruktor srpskog porekla Ognjeslav Kostović Stepanović još 1888. godine, ali nikad nije poletela. Njeno konstruisanje je držao u tajnosti ali ga je tragični požar sprečio da je proba u vazduhu. Grof Cepelin je došao na sličnu ideju gledajući upotrebu balona u Francusko-Pruskim ratovima pri opsadi Pariza mada je čuo i za sličnu upotrebu tokom Američkog građanskog rata. Osmislio je letelicu 1890. godine, na osnovu nacrta Davida Švarca, ali je u konstruisanje krenuo 1899. godine. Prva uspešna demonstracija letelice obavljena je 2. juna 1900. godine na jezeru Konstanca. Prototip je nazvan LZ1, bio je dugačak 128 metara i imao je dva Dajmler motora od 10.6 kW.

LZ1 je prva letelica korišćena za komercijalne letove počevši od 1909. godine. Do 1914. godine je Nemačko aero-udruženje obavilo 1500 vazdušnih letova prevozeći 35.000 putnika bez ijedne nezgode. Nemačko vazduhoplovstvo 1909. godine u naoružanje uvodi model Z1, a tokom I Svetskog rata je masovno korišćen u izviđačke ali i bombarderske svrhe. Desetine letova su izvedene nad teritorijom Velike Britanije tokom kojih su izbačene tone bombi uz manji vojni ali značajni psihološki efekat. Nemački poraz u I Svetskom ratu je zaustavio razvoj ovog vida vazdušnog transporta sve do 1920.-ih kada kreće renesansa. Tako je 1924. godine u Sjedinjenim Američkim Državama konstruisan ZR-1, prva američka letelica, a 12. oktobra je ZR-3 "USS Los Angeles" obavio prvi transatlantski let dug 8050 kilometara koji je trajao 82 sata i 2 minuta. Vrhunac je 1930.-ih kada letelice LZ127 Graf Zeppelin i LZ129 Hindenburg obavljaju prve transatlantske letove.

Najpoznatiji događaj iz istorije ovih letelica je tragedija cepelina Hindenburg. Hiljade gledalaca na pristaništu kod Lejkhursta, Nju Džerzi, je prisustvovalo 6. maja 1937. pristajanju vazdušne lađe LZ129 "Hindenburg" duge 245 metara koja se u roku od par sekundi pretvorila u ogromnu leteću buktinju i kada je stradalo 35 od 97 putnika i članova posade. Tada se radio prenos pristajanja čuda nemačkog inženjerskog savršenstva pretvorio u prvi medijski spektakl direktnog prenosa velike katastrofe. Taj događaj je zapečatio sudbinu ove grane vazduhoplovne industrije.

Devedesetih godina XX veka dolazi do oživljavanja ideje cepelina. Međutim ovoga puta za turističke i reklamne svrhe. Nove letelice, naziv im je Zeppelin NT, više nisu grandioznih dimenzija i mnogo su bezbednije.