Budizam na Šri Lanki

Izvor: Wikipedia
(Preusmjereno sa Budizam u Šri Lanki)
Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Portal: Budizam
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Budizam na Šri Lanki je uglavnom teravada škole, i čini većinsku religiju sa oko 70% stanovništva[1]

Predanja[uredi - уреди]

Prema Mahavamsi, hronici na paliju iz 5. veka, Sidarta Gautama je tri puta posetio ostrvo Cejlon. Jedanput je otišao na vrh Sumanakate (danas poznatiji kao Adamov vrh) i tamo ostavio otisak svoje stope[2]. Ova priča nije istorijski potkrepljena, ali, otisak stope je ostao jedno od najvećih mesta hodočašća na Cejlonu i predstavlja simbol narodnog verovanja da je Šri Lanka „dhamadipa“, ostrvo koje čuva Budino učenje.

U Šri Lanki se čuva i relikvija Budinog zuba koja je iz Kalinge doneta na Cejlon u 3. veku. Iz tog doba datira kult zuba, za koji se tvrdi da je Budin levi očnjak. Parakrama Bahu je isticao značaj relikvije zuba za dobrobit Cejlona, zajedno sa još jednom relikvijom, Budinom zdelom za milodare, kojoj se danas izgubio trag. Tokom vekova relikvija zuba se selila sa prestonicom i dvorom. Portugalci ističu da su je zaplenili i uništili u 16. veku, ali Sinhalezi tvrde da se radilo o duplikatu, a da je original odnesen u Kandi, gde se čuva i dan danas[3].

Bodi drvo koje još uvek postoji u Anuradhapuri, je, prema predanju, izniklo od sadnice drveta iz Buda-Gaje, pod kojim je Buda dostigao prosvetljenje, a koju je na Cejlon donela Mahindina sestra.

Istorija[uredi - уреди]

Drevna statua Bude iz Aukane.

Istorijski posmatrano, dolazak budizma na Cejlon usledio je posle izaslanstva koje je Tisa, kralj Cejlona, poslao indijskom caru Ašoki. U svom odgovoru, Ašoka je preporučio budističku religiju i uredio da njegov sin, bhiku Mahinda poseti Cejlon i podučava Tisu. Ašoka je poslao misije da šire budizam i Tisa je prihvatio novu religiju. Sa Mahindom je dogovorio da se podigne vihara u prestonici, Anuradhapuri, gde su se smestili pripadnici sanghe koji su došli na Cejlon[4]. Ova zajednica monaha predstavljala je prethodnicu mahavihare koja je tokom mnogih vekova ostala vodeća struja na Cejlonu. Ruševine Anuradhapure su otkrivene nedavno, zajedno sa jednim od najupečatljivijih detalja mahavihare, Ruvandali dagabom, koju je po svoj prilici podigao kralj Dutagamani u 1. veku p. n. e. Slavu mahavihare potvrđuje i Budagosa, koji je u 5. veku stigao na Cejlon, gde se nastanio kao član mahaviharsku zajednice. On je priredio sinhaleska tumačenja Tripitake na pali; ova dela, zajedno sa njegovim sveobuhvatnim pregledom budističkog učenja, imala su izuzetan značaj u oblikovanju teravadinske tradicije na Cejlonu.

Tesna povezanost između cejlonskih vladara i sanghe seže unazad sve do Mahinde i Tise. Od dolaska budizma do britanskog osvajanja Kandija 1815. godine se zahtevalo da vladar bude budista. Postojao je blizak odnos i između dvora i sanghe, kao i običaj dvorskog darivanja sanghe, što je dovelo do nastanka različitih škola. Jedan kralj iz 1. veka p. n. e. naredio je da se uruči poklon, ali ne mahavihari, već nekom monahu, i iz toga je ponikla škola abhjagirija. Iako spočetka nije bilo razlike u učenju, nova vihara je postala središte stranog uticaja, dok su monasi iz mahavihare ostali konzervativni čuvari teravadinske ortodoksije. Pisanju teravadinske Tripitake je pristupljeno u 1. veku p. n. e. Nova sekta je prihvatila nove ideje, proučavajući i teravadinsko i mahajansko učenje. Treća škola, đetavana, formirana je na potpuno isti način kao i abhjagirija, da bi se na kraju otcepila od nje u 3. veku[3].

Ove tri škole su ostale temelj sanghe tokom narednih vekova, u razdoblju velikog indijskog uticaja. Smatra se da je jedan kralj iz 8. veka obnovio mnoge stare hramove hinduističkih bogova; Višnuovi i Šivini hramovi pronađeni su u Polonaruvi, a datiraju iz 11. ili 12. veka. Period nacionalne nezavisnosti budizma otpočeo je vladavinom kralja Viđaje u 11. veku, a upotpunjen je u 12. veku sa Parakramom Bahuom. Pod Viđajom su se različite sekte ujedinile u jednu zajednicu, prihvatajući ortodoksno teravadinsko učenje[5].

Tokom portugalske, holandske i britanske okupacije budizam je prilično oslabio. Do njegovog oživljavanja dolazi tek skrajem 19. veka, nakon posete teozofa K. Olkota Cejlonu, kojom je otpočeo postojani porast budističkih izučavanja i učenja. Dva budistička univerziteta u Vidjalankari i Vidjodaji utemeljeni su u cilju podstacanja budističkog obrazovanja. Od proglašenja nezavisnosti Cejlona 1947. sve više se razvija osećaj za kulturni i nacionalni identitet, povezan sa oživljavanjem budizma. Budističke misije, koje su Cejlonci uspostavili u Evropi i Americi svedoče o ulozi Cejlona kao dhamadipe, zemlje koja pronosi Budinu poruku.

Sangha[uredi - уреди]

Sangha je danas podeljena na tri glavne zajednice ili nikaje, pored kojih postoje i neke manje zajednice. Vodeća zajednica, sijamska nikoja (prozvana tako jer je primila punomoćje sa Sijama u 18. veku) ističe se kastinskim ustrojstvom, pošto je pristup u nju dozvoljen samo pripadnicima najviše cejlonske kaste. Nikaja amarapura obuhvata pripadnike ostalih kasti, dok se nikaja ramanja ističe nešto strožom disciplinom. Među nikajama nema razlike u učenju.

Obeležja[uredi - уреди]

Narodni budizam na Šri Lanki koncentrisan je oko vihara, koje predstavljaju i obitavališta monaha i svetilišta za budističke posvećenike. Prve vihare na Cejlonu su se sastojale od odaja u kojima su monasi boravili, zajedno sa dagabom u kojoj je bila pohranjena neka relikvija. Obično je tu raslo i bodi drvo. Od 4. veka nadalje, odaje sa Budinom slikom postaju redovno obeležje; zajedno sa dagabom i bodi drvetom, čine sastavni deo većine današnjih vihara na Cejlonu.

Među bogovima kojima se molilo u devalajama bila su i prebudistička božanstva, kao što su Sumana, čuvar Adamovog vrha, i hinduistička božanstva poput Višnua. Po narodnom shvatanju, umilostivljenje ovakvih božanstava češće je značajnije nego poštovanje koje se ukazuje Budi[3]. Narodna religija Cejlonaca obuhvata i prebudističke prakse kao što su „đavolji igrači“ za lečenje bolesnika, katadije za isteravanje čini, i astrologija. Kod nekih budističkih običaja otkriva se prebudističko poreklo, kao što je pirit, pojanje suta iz Tripitake u cilju odagnavanja zlih duhova. Budističko poreklo uočljivije je kod običaja dane, davanja hrane monasima, čime davalac stiče mnoge zasluge.

Budističke svetkovine nailaze na veliki odziv u narodu, naročito svetkovina Vesaka, kojom su obeležavaju tri velika događaja iz Budinog života: napuštanje svetovnog života, prosvetljenje i ulazak u paranibanu. Još veći značaj u narodu ima godišnja perahara, koja se održava u Kandiju i tokom koje se relikvija zuba nosi u litaniji. Ova litanija obuhvata i predstavnike četiri narodna božanstva koja se slave u delavajama. Relikvije, koje se inače drži u kovčežiću, izlaže se jednom u deset godina; mnoštvo hodočasnika prolazi kroz Maligavu, u kojoj je relikvija pohranjena.

Izvori[uredi - уреди]

  1. "The World Factbook: Sri Lanka". CIA World Factbook. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ce.html. pristupljeno 12. 8. 2006.. .
  2. E. F. C. Ludowyck, The Foot-print of the Buddha (1958)
  3. 3.0 3.1 3.2 Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  4. E. W. Adikaram, Early History of Buddhism in Ceylon (1946)
  5. W. Rahula, History of Buddhism in Ceylon (1956)

Literatura[uredi - уреди]

  • R. S. Copleston, Buddhism Primitive and Present in Magadha and Ceylon (1892)
  • E. W. Adikaram, Early History of Buddhism in Ceylon (1946)
  • W. Rahula, History of Buddhism in Ceylon (1956)