Bubna opna

Izvor: Wikipedia
Anatomija ljudskog uha:
4. bubna opna
.

Bubna opna ili bubnjić (lat: Membrana tympanica) je membrana koja razdvaja spoljašnje i srednje uvo. Nalazi se na kraju spoljašnjeg slušnog hodnika (kanala), nagnuta je pod uglom od 45% prema spoljašnjem slušnom kanalu i smeštena je u jednom useku (timpanični usek) ovog kanala.

Sadržaj/Садржај

Uloga[uredi - уреди]

Bubna opna ima dvostruku ulogu:

  • ona sakuplja zvučne talase kao membrana mikrofona i prenosi ih na slučne koščice. Zvučni talasi se iz spoljašnje sredine usmere i pojačaju putem ušne školjke i slušnog kanala i dolaze pravo do bubne opne. Bubna opna je povezana sa slušnom koščicom čekić, tako da se vibracije bubne opne pretvaraju u pokretanje čekića i čitavog lanca slušnih koščica (čekić, nakovanj i uzengija) sve do ovalnog prozora i unutrašnjeg uha.
  • štiti membranu kružnog otvora vestibuluma (lat. Foramen rotundum) od direktnog dejstva mehaničkih, zvučnih talasa. Direktno dejstvo zvučnih talasa na ovu membranu može poremetiti pokretanje perilimfe u unutrašnosti vestibuluma i oslabiti funkciju unutrašnjeg uva.
Glavni članak: Čulo sluha
Glavni članak: Unutrašnje uvo

Građa[uredi - уреди]

bubna opna u gornjem delu je labavi deo (pars flaccida), ostatak je zategnuti deo (pars tensa). U sredini se nalazi drška šekića (manubrium of malleus). Umbo je vrh drške čekića

Bubna opna se sastoji iz dva dela. Labavog dela ili lat. pars flaccida i zategnutog ili lat.pars tensa. Zategnuti deo zauzima dosta veću površinu i on je zategnut u obliku levka između drške čekića i koštanog dela slušnog kanala. Zategnuti deo je izgrađen iz tri sloja:

  • sa spoljašnje strane (koja je okrenuta spoljašnjem slušnom kanalu) prekriven je kožom. Ova koža je tanka i pri pregledu otoskopom (pri osvetljenju) reflektuje svetlost.
  • središnji deo je izgrađen od vezivnog tkiva (lat.stratum fibrosum). Ovde je spoljašnji sloj vezivnog tkiva građen od vlakana koja su raspoređena radijarno a unutrašnji sloj od vlakana koja su raspoređena kružno. Na ivici bubne opne ova vlakna grade jedan fibrozni prsten, preko koga je bubna opna uleže u pomenuti usek spoljašnjeg slušnog kanala.
  • sa unutrašnje strane (prema bubnoj duplji) prekrivena je sluzokožom.

Labavi deo (lat.pars flaccida) je manji deo i leži u gornjem delu bubne opne. Ovaj sloj sastoji se samo od kože (spolja) i sluzokože (unutra), dok vezivni sloj fali.

Inspekcija[uredi - уреди]

Inspekcija spoljašnjeg i unutrašnjeg uha može se obaviti otoskopom. To je jednostavan uređaj kojim se pomenute strukture osvetljuju. Normalna bubna opna reflektuje svetlost, dobro je diferencirana i pokretna. Ukliko je npr. došlo do nakupljanja tečnosti u srednjem uhu (dakle iza bubne opne) onda je ona nepokretna, jer tečnost blokira pokretanje. Bitna je i boja bubne opne, jer je bubna opna prozračna pa se nakupljanje tečnosti može videti kao plava, žuta, crna... boja. Used nagomilavanja tečnosti može doći i do pucanja bubne opne. Do pucanja može doći i usled naglog promena pritiska spolja (zvučna trauma, eksplozija...). Nekada se u terapiji zapaljenja srednjeg uha (otitis medija) ona veštači probuši, tada tečnost otiče i bolovi prestaju. Ovakva intervencuja se zove paracenteza. Bubna opna može zarasti spontano ili se rekonstruisati metodom timpanoplastike.

Literatura[uredi - уреди]

  • Arthur C. Guyton John E. Hall Medicinska fiziologija savremena administracija Beograd 1999 ISBN 6-387-0599-9
  • Rudolf Probst Gerhard Grevers Heinrich Iro Hals-Nasan-Ohren-Heilkunde Thieme ISBN 3-13-119032-9
Senzorni sistem - Čulo sluha - uredi
Periferno čulo sluha
Spoljašnje uvo: Ušna školjka  Spoljašnji slušni kanal    Cerumen

Srednje uvo: Bubna opna  Slušne koščice (ČekićNakovanjUzengijaMišići srednjeg uva  Eustahijeva tubaBubna duplja

Unutrašnje uvo: Puž (Vestibulum  Polukružni kanalići Vestibulokohlearni živac

Centralno čulo sluha

Mozak: Kohlearna jedra → Gornje olivarno jedro → Kolikulus inferior → Medijalno kolenasto telo → Primarni slušni centar