Boreadi
Boreadi (starogrčki: Βορεάδαι) zajedničko je ime kojim se, u grčkoj mitologiji, nazivaju Zet (Ζήτης) i Kalej (Κάλαϊς), sinovi Boreje, boga severnog vetra, i Oritije, kćerke atinskog kralja Erehteja.[1]
Mitologija[uredi | uredi kod]
Zet i Kalej učestvovali su u pohodu Argonauta[2] i obično se opisuju kao krilati ljudi,[3] mada neki kažu da su im krila izrasla iz glave i nogu,[4] a neki da su ih imali samo na nogama[5] ili na ramenima.[6] Njihova sestra Kleopatra udala se za proroka Fineja, kralja grada Salmidesa. Kad su Argonauti, na putu za Kolhidu, svratili u Finejevu zemlju, među njima su se nalazili i Kalej i Zet. Svoju su sestru našli u tamnici, gde ju je sa sinovima zatvorio Finej na podsticaj svoje druge žene, Ideje, kćerke skitskog kralja Dardana. Boreadi su ih oslobodili, predali im kraljevstvo i drugu Finejevu ženu poslali natrag u Skitiju, gde je Dardan sam presudio svojoj kćerki.[7]
Drugi pričaju da su Zet i Kalej oslobodili Fineja od harpija, koje su mu, po Zevsovoj kazni, svaki dan grabile i zagorčavale hranu. Kad su Boreadi s Argonautima stigli u Salmides, Finej ih je srdačno dočekao i ispričao svoju tužnu sudbinu te zatražio njihovu pomoć. Zet je obećao da će mu pomoći, ali je zatražio od Fineja da se zakune da je to po volji bogova. Finej se zakunuo Apolonom i, kad su harpije jurnule na postavljenu trpezu, Kalej i Zet isukali su mačeve i zauvek ih oterali iz Trakije. Finej je u znak zahvalnosti ispričao Argonautima šta ih sve čeka na putu ka Kolhidi.[8][9]
Neki kažu da su Boreadi stradali dok su gonili harpije[10] ali je poznatije predanje da su ostali uz Argonaute i da su, po povratku u Grčku, pobedili u trčanju na pogrebnim igrama priređenim povodom Pelijine smrti.[1] Prema jednoj verziji, Boreade je svojim strelama ubio Herakle kod ostrva Teneda,[4][11] pri čemu su navođeni različiti razlozi Heraklovog gneva na Boreade.[12] Jedan od razloga bio je to što Herakle nije mogao oprostiti Zetu i Kaleju što su savetovali Argonautima da ga ostave u Miziji.[1]
Pričalo se da se grobovi Zeta i Kaleja nalaze na Tenedu i da su označeni nadgrobnim stelama, od kojih je jedna podrhtavala svaki put kad bi zapuhao severac.[4]
Kalej se spominje i kao osnivač grada Kalesa u Kampaniji.[13]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Boreadi
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 16.
- ↑ Sholija uz Pindarovu Pitijsku odu, IV, 324.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Higin, Fabulae, 14.
- ↑ Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, I, 219.
- ↑ Pindar, Pitijske ode, IV, 325.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 44, 1.
- ↑ Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, II, 178 sqq.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 21.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 15, 2.
- ↑ Seneka Mlađi, Medeja, 634.
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Zetes
- ↑ Silije Italik, Punski rat, VIII, 529–530.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Schmitz, Leonhard (1867), „Zetes”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.