Bopalska nesreća

Izvor: Wikipedia
Spomenik stradalima u Bopalskoj katastrofi

Bopalska nesreća se odigrala 3. decembra 1984. u indijskom gradu Bopalu, prestonici države Madja Pradeš. U fabrici američkog hemijskog koncerna Junion karbajd došlo je do tehničkog kvara, pri čemu je više tona otrovnog gasa metilizocijanata dospelo u atmosferu. Oko 4 hiljade ljudi je umrlo od posledica trovanja gasom. Hiljade drugih je trajno obolelo od udisanja otrovnog gasa. To je najveća do sada zabeležena hemijska katastrofa u svetu i jedna od najpoznatijih ekoloških nesreća u ljudskoj istoriji.

Događaj[uredi - уреди]

Bopal je izabran zbog njegovog centralnog položaja u Indiji, velikoj jezera koji obezbeđuje dovoljne količine vode, dovoljne količine električne energije i jeftine radne snage. Sve do 1979. godine u Indiju se uvozio metilizocijanat, a zatim je počela njegova proizvodnja.[1]

U noći između 2. i 3. decembra 1984. godine, došlo je do odvijanja opasne hemijske reakcije kada je velika količina vode prodrla u rezervoar MIC broj 610. Curenje su prvi put detektovali radnici u 23:30 časova kada su počele da im suze i peku oči. Oni su o tome obavestili svog nadzornika koji je propustio da preduzme određene mere, a kada je to učinio bilo je prekasno. Za to vreme, velika količina od oko 40 tona metilizocijanata, potekla je iz rezervoara i u toku oko 2 sata dospela u vazduh, šireći se niz vetar. S obzirom na to da je spoljašnja temperatura iznosila oko 14°C gas se hladio i dospevao u prizemne slojeve vazduha.[1]

Hiljade ljudi je izgubilo život (procenjuje se oko 4.000) tokom spavanja ili usled panike koja je nastala zbog otrovnog gasa, a hiljade drugih je otrovano i povređeno (procene se kreću iznad brojke od 400.000).[1] Najviše su pogođeni delovi grada sa straćarama koje su okruživale fabriku, a žrtve su skoro isključivo bile iz redova siromašnog stanovništva. Procena broja umrlih i povređenih kreće se u veoma širokim granicama. Siromašna dokumentacija, sahranjivanja u masovne grobnice i kremacije, kao i suprotstavljena medicinska mišljenja, govore o tome da se tačan broj žrtava nikada neće ustanoviti.

O posledicama po životnu sredinu koje se mogu povezati sa oslobađanjem metilizocijanata nema mnogo podataka. U postojećim izveštajima se govori o uginuću stoke (oko 4.000), pasa, mačaka i ptica. Biljni svet je takođe ozbiljno pogođen. Defolijacije su posebno zabeležene u nižim oblastima.

Sredinom juna 1985. godine, ministar zdravlja Indije je saopštio da je kod 36 trudnica došlo do spontanog pobačaja, da je 21 beba rođena sa deformitetima, a da su zabeležena i 27 mrtvorođenja. Početne autopsije su tokom prve četiri nedelje ukazale na gubitak crvene boje pluća, primarnog ciljnog organa, masivni edem, emfizem i hemoragiju pluća, cerebralni edem i anoksično oštećenje mozga.[1]

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 1.3 Šimon Đarmati, Zagađenje vazduha, Viša politehnička škola, Beograd, 2005.